Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И пред чијом гордом лепотом од свију Само ја отворих очи очаране, И срце кô црни цвет из глухе стране, Невидљиве капи док на њега лију.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
душу прошла су столећа, Њих пет на броју, с топузом и ђордом, Спаљена лета и мртва пролећа, Подигнут народ са љубављу гордом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
слике, и ноћне и дневне; па од мутних нада, којима је час давала маха, час их потискивала, све у преплету са својом гордом, хаџијском самосвешћу; најзад и од оне повремене, заводљиве игре сопственом вољом: учиниће, канда, неку лудост
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тај став изражава се у разним видовима, у гордом одбацивању света, прометејском пркосу, презирању свега приземног, у бацању песничке анатеме на свет, али има и доста
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства, мира хоћу ја!...
Пред гордом царицом цвећа Нежно те његово лисје на скромност и туну сећа. Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветн
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ово је било птиче, али јаукнуло није, мада му је из повређеног крила крв текла. Сажали се Варалица над гордом птицом, извуче је из процепа, рукавом своје кошуље преви јој крило, и крене, храбрећи самога себе: »Једном се живи!