Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И шта да икад жали срце јадно, Када је све наше, све што осећамо! ПУТ Да ми је да нађем нови ритам неки, И горду способност којој не знам име, Да свагда без страха пут пређем далеки — Пут од једног бола до његове риме.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше у крик „из црне рогози и шаше“.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И моја се мис’о, и моја се машта, И воља испну на горду висину, Вртоглаву, лепу, испод мутног плашта Облака, на домак звезда које гину Под зрацима сунца радосна и ташта.
Мада ти нико ништа не да, Ти рађаш својим лепим врењем И горду Мис’о што те гледа С осмехом и са сажаљењем. И најзад, када куцнеш тише, Измрцварено, тужно, грозно, Биће нам
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Како што сам горду цару ада и његову зломе легиону спомен живи неба блаженога рад наказе веће оставио, тако данас лишавам Адама с
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
као и од нас читалаца скривало, да би се тек овде употребило као покретач противречности која ће некад лепу колико и горду јунакињу спустити до самога дна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Видео сам га у мору пламеном, Што горду Москву у пепео створи: Он беше већи у пламену њеном, Но цар велики са којим се бори.