Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Велика, пространа соба. У горњем челу, на загасито измолованоме зиду, висила је слика св. Петке, пред којом је горело сребрно кандило, а свуд унаоколо поред дуварова беху понамештани меки миндерлуци, застрти загасито црвеном кадифом.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Видео је само сенке пред собом и нападао их... Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит...
Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
светих неумитних врачева Кузмана и Дамјана, патрона гђа Сидине фамилије, и још неколико, тако да је једно кандило горело чак и пред прекрасним Јосифом и Пантефријевицом, иако су они чак из Старога завета, али грдан страх гђа Сидин
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено месо оног витког тела, што је тамо далеко горело у страсној ватри чежње, дрхти у његовим снажним рукама па је, ноздрвама страшно раширеним, удисао мирис оног
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле виде, тужно, да се сва завила у неку црнину, која му се учини још црња, кад угледа у дну избе кандило, које је горело. Све што је видео, јасно, било је само њена риђа, златна, расута, коса, а у бледом лицу, њене велике, ужаснуте, очи.
Зато што су биле на брду још су више сећале на причу. А све је то горело у жутом, увелом, поцрвенелом, лишћу. И острво у Дњепру, куд су прелазили на пуцњаву, на средини реке, чинило је јесен,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пред жутим зидом собе, између два чирака, у којима је горело шест свећа, под сликом Св. Катарине Сијенске, стигматизоване и загледане у небо, Комесар је најпосле престао да виче.
У вароши која је пред њима, у брегу, била непомична, мртва, изумрла, горело је на два места. На путу у горњи део града, где беху утврђења, видела се, у прашини, пешадија и артиљерија, помешана,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
пут обиђу око куће, тада се дете уведе у кућу код огњишта, баце оно бреме дрва на ватру и кажу: како ово бреме брзо горело, тако Н. брзо ходио!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), на их
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Шта ми није приповедао! Можете ли веровати, љубезни татице, да море гори? МАРКО: Како би море горело, кад је оно вода? ЈЕЛИЦА: А, видите, у Мадриду, каже барон, да је сопственим очима гледао како је велика ватра била.
Извините! (Пође.) Јелица: Јошт једно: јесте ли се и ви догодили у Мадриду кад је горело море? Мита: Нисам, које ми је врло жао, но кад сам после стигао, видио сам на брегу печене рибе у великом количеству;
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Па тамо још гори кандило? МИЋА: Ја сам га, боме, угасио. СИМКА: Како да га угасиш, забога? Па то је горело за душу покојникову. АГАТОН: Па ако, Симка, горело је недељу дана, па шта ће му више. МИЋА: Дабоме!...
СИМКА: Како да га угасиш, забога? Па то је горело за душу покојникову. АГАТОН: Па ако, Симка, горело је недељу дана, па шта ће му више. МИЋА: Дабоме!...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Тешки гвоздени сандуци беху препуни, натрпани златом и сребром, бисером и драгим камењем. И све је то горело и пламтело, сијало и трептало разнобојним сјајем тако да је старац заклонио рукама очи и обрнуо главу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пиштао је мрак у њему и, хукћући, горело је огромно око. Њега су заклали као теле, и он је лежао поред јасала. Не зна колико, ни кад је она однела ведрицу с
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Каква деца! Два суседа, два одрасла мрка човека ћутке су се приближила Татагиној кући. Иза прозора је, као и увек, горело светло, а преко врата био навучен тешки засун.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), па их
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Није било хорског певања у цркви у Делавер Ситију, није горело много свећа и није било пријатног мириса тамјана, није било складних звукова црквених звона.
Краков, Станислав - КРИЛА
Осећао је тугу што је све то тако пусто и празно. Вршили су ту јурише у кошуљама и са ранцима на леђима; небо је тада горело над њима, они су освајали куће и ограде, све је било весело, после се враћали у логоре и пили дуго под вењацима од
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Командант са својом пратњом изгуби се у кукурузима, а ми пођемо напред. Прођемо кроз село Мрсољ. Оно је још горело. Неколико кућа крај друма могосмо видети изблиза.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тај расејани момак сигурно није ни приметио пожар у Брежини, а биће најпре да тада село није ни горело. Ни рат, ни Брзан, ни Јеленина љутња, ништа се њега није тицало.
Неко поче да паничи. Повика да ће се срушити кубе и да ће нас све побити. Ветар је завијао, урликао, небо је горело од муња које су једна за другом пламтеле на западу. Поче и грмљавина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Наравно, нема више никога живога ко би се много интересовао да ли је отпуштен грех Милушићу, и да ли би горело кандило на његову гробу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„ДАНАС ЈЕ ТЕШКО ПРОНАЋИ РЕДОВЕ“ У земљи је горело. Натчовечанском снагом бранио је народ сваки педаљ своје земље од много надмоћнијег непријатеља.
А ми смо пили и смејали се... ТАМО ДАЛЕКО Горело је хиљадама свећица, као трепераве звезде, у мрачној ноћи. Поворка људи, жена, деце и војника ишла је лагано певајући
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— викала је за младићем, али он је био слеп за њену лепоту, нем за њене молбе. Је ли кајање у њој горело, или је од чежње постајала све прозрачнија, све лепша? Ко зна! Као златни барјак вијорила је њена коса.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Била је субота. Кандило је горело пред иконом Богородице, коју је Мане сву окитио и покрио сребром, и блага полусветлост падаше на измучено лице Манино.