Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Видео мелиора пробоqуе, детериора сеqуор: Видим што је боље и припознајем, а за горим идем”, — вели бедна Медеја. Такову ужасну силу има над човеком наука и обичаји.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
После легох на њу и затворих очи. Она није ништа говорила, није се опирала. Осетих да сав горим и да она тешко дише. Прибрах се. Несрећниче, шта радиш? Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Она овим жаром нагори босиљак и начини детету крст на челу, изговарајући три пута ове речи: „Не горим Живка, него бабице.“ У Хомољу, породиља се кади разним травама три пута на дан.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ви сте млађи човјек, а дошли сте у горим приликама, зато ћу тражити за вас стотину дуката. По вечери обични посјед у мађупници био је живљи и веселији него
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Тако су те греси твоји постигли; и да нисам се ја зато молио, горим би путем прошао него си. Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сличице твоје, сви их у селу хвале: погледај, кажу, унуке твоје мале! А ја сам срећан поносним горим жаром, цртеже твоје милујем руком старом. Звончиће волим, и љутић, злата грумен, ивањско цвеће и маков огањ румен.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
заклон на домаку змајева и арслана, до грла ме сустиже снег и коњ ми у понорници тоне, ја сам фитиљ под оклопом горим на мразу између два мегдана, и хоћу да чујем похвалу благој мајци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Загрозили су нашој позадини и сви ми морамо да се повлачимо без борбе. А то исто може и њих да снађе, само под горим околностима, јер се налазе на туђој територији... Шта мислиш ти, поднаредниче?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јошт имате земље и овацах, па харајте и коже гулите! У вас стење на свакоју страну зло, под горим, као добро, под злом.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем; Тада вјеруј мени, и не питај више!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Где и када бих, Архимеде, могао да ти доставим ту пошиљку?“ „О, кад би смео да те замолим: чим пре; горим од нестрпљења да видим и проучим те списе“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Деца спавају. На кога личе? Снајка се, знам, сатрла спремајући кућу. Сав горим од нестрпљења да у оној истој соби, у којој смо разговарали уочи његовог венчања, после толико година, обновимо све
Очекујем да у таквој прилици морам доживети част за којом горим, да председавајући мора казати, као што је уобичајено: има реч господин Лазар Пардон.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ја сам и јесенас због тога побегао, јер не знам куд ћу: јатаци вуку на једну страну, ти на другу, а ја горим између две ватре.. — Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену! Ко то тражи ортачину са мном ?...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Са мном је говорио енглески, али по мишљењу његовог сина Кристијана, много горим од мога, иако живи у Америци већ двадесет година. Кристијан је био жутокос и имао је пегаво лице.
Занимало га је много како изгледа шегртовање у Европи и, када је то сазнао, назвао га је горим од ропства, које је било укинуто после грађанског рата, само неколико година раније.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Е па, 'ајде, господине Перо. Ухватите ту женску линију, па сазнајте. Али само што пре, што је могуће пре, јер горим од нестрпљења; угушићу се од нестрпљења док не сазнам. А кад сазнам, леле мајци, тај ће ме запамтити.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Верујем, да бих могао да говорим да изађем из себе с надом на повратак, макар кроз пустињу до места где горим, макар кроз смрт до истинских врата. У погрешном распореду речи утешно време можда ћу наћи.
Ћипико, Иво - Пауци
А што не осуде газда—Јову? Што не осудише покојнога газда—Стјепана, што дође однекуда из Босне, у горим беневрецима од мојих, па у мало година подиже млиницу, покупова куће, и пусто поље остаде за њега.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И зове ме тамо одмах преко пута, Под широким дудом од стољетних дана Гдје
У часима тијем, Кад на груди моје приљубиш се чвршће, Осјетиш ли, драга, да ми т'јело дршће, И да силно горим огњевима свијем, Тада вјеруј мени, и не питај више!
Дршћем и горим кô жар сред огњишта, И бацам кисто, јер не видим ништа — Овако близу кад пред сунцем стојим. 1907.