Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту су диминутиви као: »сићан«, »млађан«, »блеђан«, »тијан«, »росица«, »горица«, »песмица«, »звездица«, и тако даље. Пише се натегнутим, свечаним, одвећ китњастим стилом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако јутро, таке околине. Ко ту не би скакô од милине? Небо ведро, зелена горица, Сунце сјаје, а пала росица, Пуно росе: дрво, цвет, грмење — Сјаје роса кô драго камење.
Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила, Брацкој пушци пушку истурила. Стаде жубор по танане
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јер ми се не даш наспати Малахним чедом на руци?“ 217. Горица листом листала, У њојзи братац и сеја, Сестрица рату говори: “Зашто ми, брате, не дођеш?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
: што је јунак Петре Мркоњићу), употреба диминутива (нпр.: коњиц, горица, бојак, братац, данак, санак, криоце, јетрвица, недарца), удвајање (нпр.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се и љубећи је у руку: „Стринке Јевдо, ели ћеш ми ти саг овеј јесени да биднеш мајчица, — ели ће ми то на пролет бидне Горица и зелена травица!“ — речи те никако јој не избијаху из главе. И сада јој је све јасно било.