Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: „Погинули при освајању шанца на Горици. 29. декембра 1877, тај и тај, тај и тај, тај и тај”, па онда рече и: Павао Ђерић, поручник!” — „Одакле је?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Истакли смо велике напретке Словенаца у Горици и у Трсту. Свуда су се јављали у све већем броју као трговци, предузимачи и банкари.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ово реко, па онда потеко, Ка горици једној недалеко, Скочи с Пеге, па га онда пусти Испод пута на тај калац густи. Веруј, брате, сваки љуто лаже Ко
“ Та срце му пусто од кремена, Не плаши се буре ни времена. Ал' му, богме, ни првине несу, Да га ветри по горици тресу...
нестало је давно, Облачићи ка својима ите, А небеса звездама се ките; Још се месец на небеси јавља И чује се по горици славља, Пева славуљ са дубове гране, Пева песму, та нема јој мане; Ал' де мане, побратиме мио, Де ту мане, што Бог
Ја и Раде бесмо кô два брата И за мира и за пуста рата; Беше л' мирно, заједно смо били, По горици са пушком одили Кроз камење, растовик и церје, Преметали пред собоме зверје; А кад дође време за јунака, Свак
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Стаде вриштат’ бела Рада: “Јао мени и до Бога, Није жена ни девојка, Већ је ово млад Немија!“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди. Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?
Нек купује пшеницу бјелицу, Нек се рани и ода зла брани, Јер је синак доранити неће; Јер је синак погубио главу У горици, ниже Темишвара!
УСПАВАНКЕ 237. Спавај, чедо, родила те мајка У горици, ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана. Волим брати по горици цвеће, Нег’ љубити што ми срце неће. Вук на вука ни у тору неће, А камол’ би брат на брата свога.
Нини, сине, дочеко ти бабо, Да те ветар седом брадом ниха. 8 Спавај, чедо, родила те мајка, У горици ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те
ма’нуо, па му родило по дрвету, по камену, по црној земљи — за највише на’ранити: и царску, и краљевску, — и тичицу у горици и мравка у земљици!
(Прасе и жир) 165 — У ватри мокро, а у води сухо? (Восак) 166 — У горици висибан у кучине замотан? (Паук) 167 — У зраху бијело, кад на тле падне — жуто?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
54. Кући иде,. а .у гору гледа. 55. Кући идеш, а Богу се молиш, да никога у кући не нађеш. 56. Кућица у горици на једној ножици. 57. Лијеска тролијеска, у лијесци огањ гори, и у огњу човек стоји. 58.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Лахор канда веје душу сузе чисте — Осећате л’ данас што још никад нисте? У горици лишће кô да друкче шушти — Разумете л’, Срби, језик тај немушти?
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У поље се захуктали ка зеленом брегу, одавно им дојадило у школскоме стегу – на брег, на брег! У горици презеленој срце им се снажи, ту им око лептирића шаренога тражи – на брег, на брег!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам селе Деренчића бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти ми кажи од Удбине гласе: ал' је мени братац погинуо, ал' је јунак мејдан
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па ја онда треба да крадем срму и сребро, па да могу конкурисати с њима... А мени отпадали нокти на Горици; то јест, није баш мени — али исто кô да је и мени!... Па, молим те, ујдуриши ти то; а ја знам шта је право...
— Ја си сина немам, Мане. Татко те Ђорђија мен’ у аманет остави. Тој си не знаје ники — знаје бог и црна у Горици земја што ти татка покрива. По саг да ме не зовеш чорбаџијо и хаџијо, веће татко да ме зовеш...