Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће!
Па још бура што сад осилила, Те растреса над горицом крила — Ох гњеван је, ал' не са ветрине, Не са пљуска и те грмљавине, Давно све то јунак савикао, Ал' му мука што
Зашт' вас нема поред себе вође? Зашто амо у туђину дође? Оно место на Дунаву силном, Са ономе горицом умилном, — Оно, брате, беше место за те: Живот твој кâ извори његови, Тек потекли, па брже утекли; Дани твоји,
Испочетка по коју збораху, Ал' сад мучке горицом јахаху. И Милета гледа друга свога, Чини му се сјетан дозлабога, Крупно нешто учи у памети — Жао беше војводи
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јој млађани Ненаде: „Ој старице, моја мила мајко, покрој на ме све ново одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, да ја идем браца да потражим, да ме жива моја жеља мине“.
мајке не слушаше, већ он чини што је њему драго: он покроји на себе одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, пак уседе на добра коњица, и диже се браца да потражи, да га жива жеља мимоиђе.
да јаше коња и да носи копље. Гаревица је измишљена планина. А ократко, с горицом једнако, тј. а ократко и зелено као гора. Да ме жива моја жеља мине, тј. да испуним жељу.