Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тај знак што мркне и што сјаје, Тај говор неба речју тамном! Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сам је човек у беди. Чему трошити речи о томе? Мутав мутавог најбоље разуме. Онај ко плаче, зна шта је суза горка. „Наднесе се нада мном, тако, да ми дахом својим пијаним напуни носину, ваљда да би нањушио, да ли сам заспао?
Стотине и стотине су биле већ отишле и из других крајева, где је његов национ дотле живео. Горка искуства, која су били стекли, прешавши из Сервије у хришћанско царство, ништа више поправити не би било могло.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сирота Катица усамљено живи, уређује своју башту, полива своје цвеће, учи сиромашну женску децу. Горка је њена судба. Кад је још била млада, као мајски цвет, заволе је један младић, доктор свршен. Фини, изображен младић.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Живи у једним јединим фармеркама »левис« и у једној јефтиној индијској блузи. Уста су му горка, од чежње и цигарета. – Хеј, имаш ли нешто слатко? – Хоћеш ли жваку? Девојка га учи да направи балон.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од нарочите су вредности Родољупци, дело снажно и разумно, плод његове духовне и књижевне зрелости, горка сатира лажног и фразеолошког патриотизма, приказ свега онога што се показало фантастично, неозбиљно, површно И ружно у
Милићевић, Вук - Беспуће
Пред освит, он осјети још већи умор, очни капци бијаху му тешки и запаљени, дуван му није пријао, уста му бијаху горка, и оловна малаксалост умртвљаваше му цијело тијело.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
У страни седи један седи власи, Наслонио на руку стару главу, Обара доле тужно своје око Из којег горка суза сузу гони. „И тешко, вели, мојој јадној души Из њега шта сам ја урадио?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка. ДОКТОР: У првом почетку је наука горка. МАНОЈЛО: Ништа, само нека буде у другим почецима слатка, а у првом можемо и мало шећера метнути.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Доњега хора антифон груне, реплика горка: Анђеле збирни, лесковим прутем с Поноћне шуме страх нам прекрсти. - Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Њега муња не удара, нит' секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече — Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презир'о сам насилнике целог света.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ту ми нико не поможе: одмах ће појурити у министарство тужбе, доставе... Хај-хај да горка хлеба!... Али опет ваљда ће Бог помоћи. Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... Али он...
па да се полуди од бриге. Пред вече, кад се мати и кћи склонише у собу и остадоше саме, отпоче горка исповест. Љубица је причала тешко, с муком, али јој Смиљка помагаше згодним питањима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ах, све је то лепрш шарених тица, победе горка сласт. Отаџбина је пијана улица, а очинство прљава страст. Смех се заори да све доврши, срам се крије иза гробног
И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге. И, тако, без блуди, на уснама ми горка трулост руди. Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ
трешње по духу оболелом, и, крај Месеца, и овде, звезда заблиста, видим да је, у раном умирању, моја, и туђа, младост, горка и једна иста. И, место своје судбе, са ужасима новим, сусрећем давни живот, болан, и прозрачан.
Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и дубока, да са Сербиом умру и мог имена смисли?
Мислите да је на Кајмакчалану све решено? Чекају вас горка изненађења. Овдашња штампа, врло тачно, зна наша питања до уједињења; одонда има о нама збркане и смешне појмове.
Мучениче, свече наш неклониче. На пепелу крвавом Црне Горе није доста горка сласт нове зоре но ти што си очувао част. Мислиш да су стене дедовина твоја. Ловћен да даје стене за пазар. Ти...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
било погреба ни пратње За несталу љубав тога дана, Нити сузе за њезине патње, Нити песме, сем грактања врâна. Горка јесен узела је рâна. Охлађене, разболеле груди За њу више немаху топлине... Умрла је када цвеће гине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У овоме свету никаква добра нема које не би помешано било са злим. — У сваком житу има кукоља. — И слатка и горка диња на једној врежи расте. — Колико је низбрдица, толико је узбрдица. — Што је више брдо, то је дубља доља.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Ово изрекавши, истом викне: „Положи!” Ова би му горка и чемерна формула била кад би заповедио кога повалити. Мене — положи? О, положили га у носила!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ће дух твој гробље да облеће; А на згаришту моје среће бајне Остаће само споменâ поворка, Очајне патње, и страдања горка. Даница Марковић ЦЛВИИ ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА Тужно...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али - на жалост! - то је горка судбина свих нас: научнички рад изискује дугогодишња искуства, дакле зреле, па каткад и позне године живота.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Морао би се за времена навикавати!” Тако је гласио обични мементо којим су плашили моју размаженост. Облигатна горка жлица морализма за сваким гутљајем дјетиње радости.
Кад је човјек дилетант, богодани аутодидакт, боем-натуршчик, има илузију да је Орфеј. Он не зна за занатски горка уста окорјелих пушача.
Трудио сам се да сачувам супериоран тон, али сам падао све ниже, и у томе и те како спознавао занатски горка уста. — Ерна — говорио сам јој на концу пастозним очинским баритоном — ја се само питам што је то што тебе веже уза
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Данас тај суд звучи као увреда за национални понос, али је пре педесет година прогутана као горка пилула која нам је по мишљењу многих родољубивих мислилаца, била потребна да би се излечили од болести која је претила
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа. Бледа ће се лица Зажарити махом, А румен обиља Пребледиће страхом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал сва су затворена врата. Сви су одјеци мртви. Никад тако волели нису. Да ли ћу изненадити тајну смрти, ја жртва. Горка суза у срцу. На кужном ветру сам. Никад да се заврши тај камени сан Пробудити те морам Еуридико мртва.
нит тоне, Нит варкањем варке богојавно плане, Да ноћ која их наизуст зна троне Поткупљивим сребром мудрости преране. Горка причест слуха у себи вас крије, Чемерни лабуди излишности бритке. Усамљеност је нискост.
је срце узрок дана и ноћи Да све што прође врати се по казни Тужна посестримо чемера и буне Пелен је једини лек и горка нега Срцу још горчем што се тобом куне Тужна посестримо чемера и буне Јетких мудраца с измишљена брега Твоје је срце у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ Ова горка мисао пристаје уз многа наша књижевна размишљања; није неприкладна ни овде, данас. Баш срећни књижевни пролом Бранка
Сладак је одмор после тешких мука, Кад злоковарства изгњечи нас рука, Ил’ судбе игра, пуна горка једа, Дух изуједа.
Непостојан глас је баке, Јеца она, збори она Старим гласом речи ’ваке: „Мој породе, сав мој роде, Рано слатка, горка муко, Незгодо и десна руко, Моји боли, мој мелеме, Ви премили синци моји!
скраћивања — редукцију — сличне врсте а заоштрене тенденције, иако на први поглед Горестни плач изгледа одвише горка, тврда и затворена целина да би се олако дао самовољно кидати на логично самосталне одељке, иако ни својом садржином
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он, овамо, изненада, уздахне. А како би волео да се они њега не стиде, да је он тамо с њима, пију, веселе се! И од горка јада, дерта, пуни чашу вина из чутуре, наливену диже да је пије, онако горак, жедан, да је сву, наискап...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
деѕ деутѕцх. Мäрцх, И, 92). Ј. (дрво) не може да роди зато што је на »виловитом« месту (СЕЗ, 41, 1927, 313); »горка и отровна« ј. помаже делију девојку зато што је према њој била пажљива (СЕЗ, 41, 1927, 180). Златне ј.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
за њима чезну и уздишу две младе лепе жене до којих не могу допрети, а шта би момчићима ове ноћи било прече од тога. Горка сласт те туге ни за трун лакша од најнежнијег миловања, лепша можда, јер је у истом напону, нити расте нити сплашњава,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Њега муња не удара, нит секира оштра сече, Под њим сам се одмарао у спокојно мајско вече Срце ми је узимала горка срџба, тешка сета, И у души презирô сам насилнике целог света.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Од пелена горка Добио сам јада, Од зелени грана Добио сам нада, Цвеће ми је дало Нежна осећаја, Мирни поветарац Суза – уздисаја;
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одрицала је пред људима све јадно и пропало по цену брутално гордог одбијања сваке помоћи. Увек раздражена и горка, мумлала је у себи: — Помоћ! То бесрамници хоће да баце радознао поглед у кућу Влаовићâ!
Таква су ето људска посла! Свађе, сумњичења, горка сећања — а у ствари једни су другима корисни, једни другима додају од својих енергија.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
два коса Лете испод носа Ко две ласте Апетит им расте Ко две вране Хоће да се хране Ко два чворка Траже јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се њупа Ко две роде После
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Кад хоћу нешто весело, узмем пшеничну сламку, за тужне ствари најбоља је горка стабљичица кантариола који расте по брдским сјенокосима, а за сасвим шашаве ствари добро дође и то кад се грицка
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДАВИДОВА 164 АВЕСАЛОМ ДУГОКОСИ 165 ГЕДЕОНОВЕ ТЕСТИЈЕ 166 КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ 167 КАКО ЈЕ УЧИНИО ДАВИД 168 ГОРКА ВОДА 169 САМСОНОВА ВРАТА 170 РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО 171 ЈЕРУСАЛИМСКА ИЛИЏА 172 ШЕТЊА У СУБОТУ 173 ЈУДИНО ГРОБЉЕ 174 МРТВИ
А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка. ЗОРОВАВЕЛОВ СУД Код цара Дарија персијского тројица поближих од његових удворника се надмудривали који би
»Где ћу — рече — ја да лијем људску крв! аратос било таквог пића!« Оста код воде жељан. ГОРКА ВОДА Кад су пустињом Израиљи жедни путовали, једва неку воду, именом мерру нађоше.
Приклекоше је пити, а она ка жуч горка бијаше. Викнуше на Мојсеја што их помори лутајући му пустињом. И он баци руком у поток дрво те заслади воду.
Који надбори, ономе се и венац даје. Ласно је звера застрелити, ал' га је мучно припитомити. Мисао је у туги горка и незауставна. Не по роду свакад јунаци на гласу врсни и бољари поштени излазе!
КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ Како првашњим, тако и садањим, најпоследњим, једна је то нам општо препијана и давата чаша горка и отровна, без никога спажања ни од кога устручања.