Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ловац, негде ту сакривен, устрели орла. „А, мој горки лову, тебе ли ја овде чекам,“ начне полумртав орао себи говорити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце је повуче за њим. Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки мир песме што преста, И мирис жетве што мину.
И траје све, као из клетве, Кроз празна и печална места — Сав мирис далеке жетве, И горки мир свега што неста. ПЕСМА МРАКА Све војске ноћи језде, Заставе мрака вихоре; Ветар је разнео звезде И задње
да семе не смрзне у њиви; Твоја љубав да би било побожности; Твоја равнодушност, да може да живи Гордост очајања и горки чар злости.
И док је све мрачна безуветност стегла, Има једно место где је прсла уза: То је горки простор у који је легла Та наша самотна и исконска суза.
Ти си знак у небу и светлост у ноћи, Колевко и гробе, у одећи сунца; Ти си горки завет страдања и моћи, Једини пут који води до врхунца.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ноћ, уочи поласка, Исакович је провео у сновима, којих се сећао после, а који су били горки и тешки. Иако је на том пропланку, код Дукље, било захладнело, Исакович је спавао го, као што су сви Исаковичи
Теодосије - ЖИТИЈА
И тада ће као горки тужиоци стати против нас греси наши, обличујући нас, и страшно ће се сваки на тој страшној расправи испитивати, где
све исповедањем к покајању, говораше: — Откријмо овде сами сада грехе своје, да на будућем суду, уставши као горки тужиоци против нас, не постану јачи од нас. Најпре ти реци грехе своје — рече — да се оправдаш.
бестелесан без икаквог јела и паљења дима преби ваше, јер се задовољаваше као храном сабирући изданке дивљега биља и горки букови жир, ако се и то храном назвати сме.
не на земљи у радости и весељу божаственом, и насићиваше се неисказаним виђењима многодневно, тако да је и худо биље и горки жир заборавио јести, и ни да га скупи изаћи потом није мислио, нити је желео још да живи на земљи.
Али је и горки жир и сирово биље ублажио Бог, и у ману претворио, и усладио боље него јела на трпезама богатих. Овим јачајући срце
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ваљда је то најдубља порука овог романа. Дефоов роман је апотеоза борбе; у њему је сачуван горки укус земље, годишњих доба, ухваћена чиста музика пролазности.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Анђела оног, што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан. Анђелским крилом нека ме штити Кроз живот овај мучан и клет — А смрт кад дође, нек са мном
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако настадоше горки дани у овоме ново савијеном гнезду. Мучно да ће ту зацвркутати млади птичићи и раширити крила домаћа срећа!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Завршио је пред пушчаним цевима. Луначарски је, једном, причао како је тешко искоренити поштовање старих икона. А Горки је бранио Мирског, да није крив што је потомак кнезова. Ја сам у том Темишвару писао песме, од детињства.
Све је то, наравно, шала. Ви знате Шоа, а знате и енглески хумор. Горки су. Теза је да је прави војник, професионални војник, кукавица, а сваки херој оперски певач.
Уморне очи доводе до визија. Сав горки немир и охолост, који бију од ових цркава, које као да су махнити зидали, пада на душу, и гласове са улице, који једва
На Ловћен горки да изнесемо престо, засадимо ти врте пуне ружа? И поклонимо се у прашину често, на рукољуб шака да ти се пружа?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СУМРАЧНЕ ТЕЖЊЕ Да ми је да видим зрак мистичне среће О којој снева младост и наш јад, Кад душу очај горки прелије, И дођу дани беде теже, веће! Јер свет је чемер, и блато, и гад, И тесан, мемљив простор ћелије.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
КАМЕНА УСПАВАНКА Успавајте се где сте затечени По свету добри, горки, занесени, Ви руке по трави, ви уста у сени, Ви закрвављени и ви заљубљени, Зарастите у плав сан камени Ви живи, ви
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Рече л', старче с'једи, На ког мртва ћерка помишљаше онда Онај горки осмјех кад јој уста следи? И да ли га прокле да у часу туге, И бесвјесног бола над тим пустим гробом, Садећ' плачну
Не сејте ми изнад гроба цвеће, Румен-ружу, мирисни босиљак; Већ по гробу пелен засадите, Горки пелен, и оштру остругу; Кад је цео живот пелен био, Нашто ће ми мртвоме босиљак?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Рече ми да је свратио кући на два дана, али да би боље учинио да је обишао, јер му ови први дани ослобођења не би били горки као сад.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Појурише слуге Као бесни хрти, А он наже, испи Горки пехар смрти. Шта учини, чоче, Жалосна ти мати? „Волим у гроб пасти Него робовати!“ »Невен« 1885.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ И На уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик био, горки сам укус твога одсуства осетио у устима.
ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих
Гласнице предгорја какву птицу под срцем носиш? Свет замењен оком над реком зло заспала сањаш и горки плод поднебља загонетке над својим крвотоком кад минуло време и јаз постаје свод горких нам дана заблуделих
Да сиђе са зида, рекао би: ово је предео који продужује љубав. 1957. АРИЉСКИ АНЂЕО Анђеле горки празнине и снаге, Кад указа се сунце какав није Свет, где невољан јаче ћу волети драге, Док плод посејан у паклу на
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛВІІІ „Разумеш ли шта је свет?“ Питô ме негда цпеће лет. „Разумеш ли га сад?“ Пита ме горки јад. — Тад рећи нисам хтео; Сад рећи — не бих смео.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сакриј бледе твоје зраке, О светило месеца! Тиха ноћи, прими тајну Уцвељеног мог серца. И ти, ветре, носи драги Горки овај уздисај, Носи речи и потајно У серце јој уливај.
С тужним срцем сад ишчезне, Смртни Српству куца час; У прсима сваки носи Своје судбе горки клас. Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом.
Ал’ ко хоће до веће да дође сласти, тај мора Готов бит и пелен горки загристи каткад. Јошт потрчи мало, па стане, и врати се натраг. О, зар може и ход слатко говорит тако?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
СМРТИ Ножеви кад ми срце поделе, Над гробом звекне крвави мач, Слатке девојке, ружице беле, Нећу да чујем ваш горки плач! Немојте рећи: „Овде почива Љубави наше увели струк!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. је и средство против колике (ЗНЖОЈС, 14, 76). Горки б. са шећером лек су за оне који пљују крв (о. с., 67). »Ко хоће да се не опије, нека наште срце поједе пет горких
Не треба их сејати у петак, јер ће бити горки (Сентомаш, Караџић, 3, 1901, 115). Исто тако биће горки ако се семе за њих украде (СЕЗ, 32, 1925, 19). Кад се к.
Не треба их сејати у петак, јер ће бити горки (Сентомаш, Караџић, 3, 1901, 115). Исто тако биће горки ако се семе за њих украде (СЕЗ, 32, 1925, 19). Кад се к.
Теј од њега помаже варењу (ЗНЖОЈС, 14, 75). ПЕЛЕН Wермут (артеміѕіа абѕінтхіум). Пелен, пелин, (горки) акшенац, осјенац (Шулек). За спасоносну снагу п.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сузе су ме голицале у угловима усана, осећала сам њихов слани и горки укус. Рекао је: гамад. Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте као зечеви.
Јању нисмо затекли. Отерала ју је господарица наша Јелена. Кула је била празна, ми утучени, ојађени, свадљиви и горки. Лауш је лежао болестан, рана му се најпре замирила, онда се позледила, опет замирила па опет позледила.
или крупно, ваљано или траљаво, намах би сенка оне проклете стене и њезиних седам храстова, пала преко мога дела и горки укус пораза би ми опекао непца. Зар да погинем због ње? Да паднем са литице и размрскам главу? Боже, зашто?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Анђела оног што блуди ноћу, И с душе гони несносан сан, И души мојој крепости даје, У горки часак, у страшан дан. Анђелским крилом нека ме штити, Кроз живот овај мучан и клет А смрт кад дође, нек са мном
И ја га гледах испред себе, И проклех горки живот свој, Јер ја се тада сетих тебе, Увели, бледи цвете мој. Ал' опростите, госпођице, Што дирнух руком жицу ту.
Шта ми тишти груди? Увенула младост, ил' одбегли мај? Куд ми сетни поглед у даљине блуди? И чега се тиче горки уздах тај? Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна? О, путници ждрали!
младе Да твоје идоле позна лукави људски глед; Јер ће ти он у безумљу да слатке оскрвни наде И превратиће радост у горки само јед Отровом лукавих речи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Здраво, грање, што ми Поклонисте нада, И горки пеленче, Што ми даде јада: Здраво поветарче, Што ми даде ваја, Здраво, цветку, што ми Даде осећаја!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па одједаред, муњевито, не би знао казати како и зашто, дође му на ум отац његов, измучени горки чиновничић, и Бранка прође нешто хладно као да је змију прогутао. И Бранко се променио, само у сасвим другом смислу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
49 Кад се растају двоје, Они се рукују тад, И стану плакат и дуго уз горки уздишу јад. Ми нисмо плакали, драга, Нит' рекли ''ах!'' ни ''вај!'' Касније сузе су дошле И горки уздисај.
Ми нисмо плакали, драга, Нит' рекли ''ах!'' ни ''вај!'' Касније сузе су дошле И горки уздисај. 50 Они сеђаху уз чај и о љубави Речи је пало сила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цела вера у победу заснива се на људском хероизму. У томе је и изузетна снага реализма наше народне епике. Горки је казао да је колективу „својствена свест о бесмртности и увереност у победу над свим непријатељским силама“.
Гладна и жедна, гола и боса, осуђена на доживотну беду, годинама бацана чак и на горки хлеб од храстове коре, сиротиња раја је чезнула за хлебом „бешкотом“, за дебелим овнујским месом, за чабровима вина и
Него ово мене послушајте, да вам царство дуговјечно буде: ви немојте раји горки бити, веће раји врло добри буд’те; нек је харач петнаест динари, нек је харач и тридест динари; не износ’те глоба ни
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
и тихи, одавали су посмртну почаст својој скромној сеоској школи, док је по њима падао гар и прашина од бомбардовања, горки прах рата, разарања и смрти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То је ето мога снебивања брига и не могу зла очима гледати што се пери и свака се неправда сплеће. Ама наши су зли и горки греха чемери којино су неизглађено удубљено писати с гвозденим калемом на мрамору камену: не накисна никад земља с