Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Малена сам била кад ми га црни попови отеше, па га дубоко у земљу сахранише; па док су они појали, ја сам горко плакала. Хтела сам му покровом мало боље руке и ноге покрити, да у земљи не озебе; они ми не дадоше.
Она је горко јецала. Ја сам је, тешећи, помиловао по увеломе лицу, чекајући приповечицу сироте Банаћанке. Киша је падала пљуском,
“ После се окрете мени и питаше ме: „Јеси ли гладна, Грлице?...“ Ја сам покрила лице рунама, а горко јецање казиваше му шта ми малаксало срце осећа.
у коју ме је неисказана жалост бацила, и ја, савладана тугом, падох на његове груди, па сам ту на њима плакала дуго и горко. Ох, да знате ви, драги пријатељу, каква је то наслада пролевати сузе на грудима верног пријатеља ил’ љубавника!...
Тако уздахнусте ви, па после тога наслонисте празну лубању на хладан камен вашега гроба и горко плакасте, а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Због тебе сам се клео и за те кајао, Кад падне горко вече по горским косама. У машти сам ти беле свуд цркве зидао; И за молитве сам твоје у звона звонио; За твога
КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња, Као лампа без капи уља. По стрејама по ваздан чучи Голубље јато, док не цркне; Прљава вода одсвуд
Тако горко пада неко вече бледо На све моје путе, болно, по све доба, Дубоко у мени: док љубав и злоба, Као два анђела, поју
Бити пред бескрајним узвишеног ситан; И тражећи горко срећу међу нама, Веровати најзад, у час неумитан, Да је сан порекло свима истинама.
И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора. Тако много година.
Никад у море горко твој млаз не увире, Већ као Млечни Пути сјаји са сунцима! Нити под небом страшним кап срца умире Што даје повест
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида. Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце. Сломљен брод потоне, и ништа се више не види.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
детета свога, да је убица жене своје, и она је наскоро после смрти Драгињине свиснула од жалости: а ви ћете, гледајући горко ал’ касно кајање самовољна оца, и сећајући се тих невиних жртава самовољних, уздахнути, те рећи: Самовољо, нигде те не
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али бдите. сви будите будни, осећам, Бога ми, луди, близу нам је крај. Ја гледам у звезде и горко плачем с њима и не сећам се кад оно последњу отера дан. И не знам да ли је дан заиста.
Африка
Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло презрео своју крв.
Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло презрео своју крв.
Горе не постоји! „Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Тако да умрим, да пропадним, кад немам живот!... Збогом, зелено свет, сад си ми горко, ох, нећи Јању више да ти види! Збогом моја шпекулација, оћи Јању да си пођини!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Марш!“ Терцини се тад заплака, горко. А кад профоз виде официра како плаче, промени корак којим је, крај њега, био почео да маршира, па му прискочи и цакну
Павлу је све, што му францескани рекоше, било чудно, несхватљиво, а смешно. Па им се и смејао. Млађи фратар му је, горко, пребацивао, а понављао, да Бог слуша сваку молитву, и најгору, на свету. Треба се молити!
Док не каже Трифуну, не би се ни усудила. А боји се да му каже. Нек му они кажу, па шта јој Бог да. И горко заплака. На ту новост заплака и Ана, а Варвара је седела нема, као скамењена.
Трифунова деца била су пуштена, за тренутак, да се опросте од свог магарца. Она су плакала, горко, како само деца знају да плачу, кад изгубе неког, њима драгога.
Србин је мало, Рус велико! Исакович је неко време противсловио Вишњевском, а затим се само тужно и горко од њега праштао. Није после таквих разговора, дуго, могао да заспи, и био је будан док Сунце није грануло.
Кад би на то мислио, горко би се осмехивао. Трифун то уопште није осећао. Сматрао је, просто, да се жене аче, и теше удовца у фамилији.
А кад Варвара поче да је теши, да је сретна жена, да има децу, доброг и лепог мужа, Ана се горко осмехну, па рече јетрви да се, у сваком браку, као у ноћи, не види, шта се крије, ни пред нама, ни за нама, него жене
Теодосије - ЖИТИЈА
Они су део порочни, мрачни на светлости, истином неупућени, који говоре да је слатко горко и горко слатко. Тешко њима, јер не повероваше истини!
Они су део порочни, мрачни на светлости, истином неупућени, који говоре да је слатко горко и горко слатко. Тешко њима, јер не повероваше истини!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Зато није чудо, што у противном случају постају уопште незадовољни, често жучни, и живот тешко и горко проводе. Ова је сува сујета особито распрострањена међу грађанима и међу школованим људима.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
И уопште, деца из те мафије прождрљива су из географије. ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ Аждаја горко плаче јер вређају њено аждајче. Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Кречар дигне чашу и куца се. Господар Софра куца се и испије, па одједаред почне горко плакати. — Мој Јово, — говори кроз плач — највећма ми је жао што, кад умрем, нећемо више заједно бити; то ми је
Црњански, Милош - Сеобе 1
понављао писма патријарха Шакабенте, молбе које је некад носио у Двор, свађе с братом Аранђелом и све што је он сам, горко и очајно, себи рекао.
Ћутљив, видео је све што се око њега дешава и горко се кајао што је уопште тражио виши чин. Било је јасно да се времена турских ратова више неће вратити, и да су његов и
Слутиле су добро да ће, кад се истрезни, кајати се горко што је нешто са њима брбљао и да ће их мучити због тога, недељама, док не заборави.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
који не пале и не жаре, за старе подвиге и за славе старе, за оне чији је завичај на обалама прошлости остô, за њихово горко сећања задовољство, за оне који угашена сунца бране, који се сећају снегова од лане, тражим помиловање.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у пет Ромеа: сузише им се струкови и ишчезе некуд киселина у трбуху и ова учионица плеснивих зидова, а неко слатко-горко очајање од лепоте испуни им грло сузама и срећом. Мили мој, лаку ти ноћ!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Место жељена склоништа наишли су на нова гоњења и страдања, и горко осећање захватило је душе народних вођа. По преласку у Аустрију неких петнаест година су лутали, бедни »сираци и
И они су горко жалили што су оставили своју стару домовину. То осећање нашло је јака трага у једном запису калуђера Михаила Раваничани
рад са бугарском емиграцијом и хрватским и словеначким родољубима, али поред свега тога завлађује оно што је Штур горко називао »себично родољубље«.
« Све своје незадовољство са животом, све своје разочарење и резигнацију, своје горко животно искуство и утехе којом се држао у животу, унео је он у ову мисаону и благородну књигу.
Милићевић, Вук - Беспуће
са ужасом на затвор и послије тога на безнадан живот у изгледу; из страховања да се сам не кори безутјешно и не каје горко кроз цио свој живот, и из жеље да сачува остатак имања од кога је он и сувише потрошио, своме брату, он је био наумио
остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.
Она је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има према њој само једну ниску жељу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Све те слатке успомене, Тамо, тамо — ма за кратко, Доврши се, тек што поче, Беше слатко и преслатко, Ма се ето горко доче — Па да с' врне све назада, Било б' опет кô и тада.
Ал' Турчина ово горко стаде: Уд'ри Србин турскоме јунаку И преби му сабљ(у) у балчаку, Другом уд'ри над десну звездицу, Сикну мачу на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најзад се свело само на горко мирење са судбином: — Ето ти га, па му дај ако ћеш читаву кућу у шаке, старији си. . Тих дана, иза Бурћева, кад се
Мјесец сјао кад сам коње крао, а Даница кад сам откајаво. Истина, и лопови се користе пјесмом, па у њу преточе своје горко искуство: Док сам крао и господи даво, нисам, јадан, у тамници спаво.
— Селиш?! Зар ти да оставиш ову своју рупу и да некуд кренеш, а? Е, нек сам то чуо ... — Селим, селим! — помало горко бобоњи страшни кум. — Идем у Банат, за бољим љебом. Шта ћеш, дођоше таква времена.
окренуо иза себе и тражио драги лик, прижељкивао своју тринаестогодишњу пријатељицу, али све је већ било прекасно, горко прекасно ...Куд ли ми се само журило?
Ех, ех, тада сам први пут заплакао, осјетио сам да иза мене остаје дјетињство. Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја. Ево, опет га осјећам, има укус пелина, који шкрто мирише на сунцем опрљеном камењару.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Није, милостиви господине, али тако добре, тако благе жене нисте јошт у вашем веку видили. ТРИФИЋ (горко): Верујем. СТЕВАН: Јесте, милостиви господине. Зачудо како се наша госпоја изменила. Мени каже драги Стево.
СУЛТАНА (пипа се по леђи): Платићеш ти ово горко! (Трифићу.) Љубезни мој, овај ме орјатин сву испребијао. СРЕТА: Ха, ха, ха!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта си тела? Знате ли шта сам му одговорила? Не знате? Рекла сам: — Кампари — како то звучи горко! Срећом, тог дана стиже и други одговор на мој оглас. Нисам ни сањала да су шетачи паса тражени у толиким количинама!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек ми горко трепне оксид траве из девојке у ребру октаве. Је ли фреска пламен по ливади, што расплинут тажи очајање и пламиња
Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље. - Бескућница зјапи и горко пече она прљут љута низ коју бурић дао се у Дрину... А тек је сјао шљивик у рубину. Још котрљ чујем, мученице жута.
дрхтуриш, зрако, те ми грејеш трнце у прашки зрења, кад се питам: Шта ли толико тежи да се горко жали? Из воде блесне небеско острвце.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.
ПРАВЕДНИК Умре једна бедна жена, И за њоме оста син, Сва утеха слатка њена, Нежан као бели крин. И завапи горко она Пред светињом Божјег трона: „О Господе, који храниш Сваку живу земску твар, Који слабе од зла браниш Као вечни,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И она види да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава...
Љубица побеже у кућу, закључа се у својој соби, паде на своју девојачку постељу и горко зајеца ... »Боже, шта је ово ? Је ли ово моја служба, мој удео ? Зар се овако почиње ? Зар је овакав цео живот !...
да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на столицу, наслони главу на руке и горко, очајно зајеца...
Мало постаја, па уђе Гојко у разред. На лицу му исписана жива радозналост, али се јасно чита на њему и горко сажаљење, прекор... И опет рекао би да и његово лице вели: »Шта ћемо, кад нам је таква судбина !
Љубица поцрвене, задрхта, па се одједном баци на мајчине груди и заплака горко, очајно, с тешким јецањем... — Мај... мајко моја!... мајко !...
Гојко само гледа тупо и несвесно заплашеним очима, на лицу му још јаче запечаћено горко страдање, и кад писар подиже руку с камџијом, и он несвесно подиже обе руке према очима, као да му је тај жалосни
И он изиђе брзо из школе. А Гојко сеђаше на свом убогом кревету и плакаше горко... Најпре је дотрчао овамо као суманут, улете у собу и закључа се, па стаде плашљиво ослушкивати трчи ли ко за њим.
Осећајући то све јаче и јаче, заплака се горко, очајнички и паде на узглавље... Неко груну врата, покушавајући да их отвори, затим се зачу глас: — Није овде,
Она хтеде још нешто рећи, али Гојку прекипе. Подиже главу и погледа је оштро, на лицу му исписано горко страдање и умор.
јој ланци с ногу и руку, којима беше окована, и одједном јој дође да запева, да потрчи некуд, али одмах наиђе неко горко сећање, које јој помути цело расположење, и она се опет осећа као у ланцима...
О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца... — Знам... знам... све знам !... Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива
Дајте да заједно страдамо... Можда ће се Бог и нама окренути... кад заслужимо. Она му паде око врата и горко заплака..
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ој пелен, пеленче, моје горко цвеће! Тобом ће се моји свати накитити, Кад ме стану тужну до гроба носити.“ 145. Море, дуну ветар са горњака,
Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад стар љуби, нека му је горко.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
УСПАВАНКА Кад шума свене остаће над њом звезде румене. Понећеш свуд, пошла ма куд, само срце своје горко. Ветар студени душе, не стиди се мене, нема душе, ни закона ни части, над болом има власти још само тело голо.
И, тако, без бола, вратићу се, болан, воћкама наших поља. И, тако, без мира, патиће горко, много шта, од мог додира. Већ давно приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку
И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела. Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког ребра, здравље дајем.
Сербиу, једину још, хучала је та бура, које се сад, модар од дављења, горко, стидим! Урлах, сред лудог скакања мора и мехура, да тишину ванредну над завичајем видим.
Нити сам живео само весело. Живео сам и ја на Ријеци, неко време, и међу пролетерима, и горко. Мој ујак је, у пролеће 1913, био успео да наговори моју мајку да ми обустави сваку новчану пошиљку и да ме натера да
пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из змајева, и, најзад се горко заплакала. Викала је и моје име. Ја сам, сутрадан, пошао у тврђаву Коморан.
Некад сам, зором, читао Дантеа, само зато да бих научио да будем тврд и да горко волим, али сад су ме чађаве станице, плач, и, особито, приповетке тих старих људи који ме једнако шаљу у туђину, где
ИВ ПАРИЗ (2) Мора се писати сатира. Горко у нашој судбини је највише, то, сад, овде, видим: да невидљив, и диван, утицај веселе младости (тврдим да од њега
зидови, једна модра долина, која се спуштала у море, покрише ме сенкама и тишином, тако да сам заборавио све познато и горко, и лагано исправио се да видим море.
Ветровито и таласасто небо Баната, што дрхти, увек, са мутним изданцима модрих планина у недостижној даљини. То горко небо јутарњих језа, боје дивљих голубова што излећу из дугог сна.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
гунђа, с рукама под појасом, гледа у стрица погледом пуним злокобне слутње, готово очајно, па, место одговора, уздахну горко и дубоко. — Шта ти је, јеси ли ти луда жена? — Може неки 'ајдук да искочи из шуме, па тек, само крк ножем!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Батали та бапска посла, па сутра да ми дођеш на свадбу. –И он му опет протресе руку живо, плаховито. Болесник се горко осмохну и привуче га ближе к себи. — Нека ти је срећно весеље... поздрави младу, - рече он, па се замисли.
И она је горко и горко плакала, а сузе су се потоцима лиле. Та оне су оно једино, што је добро у тузи... Ч’а Глиша већ је почео да
И она је горко и горко плакала, а сузе су се потоцима лиле. Та оне су оно једино, што је добро у тузи... Ч’а Глиша већ је почео да се
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне! Лева, на улици, горко пати: Не уме кући да се врати; И десну чека крај неславан: Забациће је негде на таван.
Јужни ветар Зиму таче, Помрчина Горко плаче. Копни, копни, Вода шкропи, Прска, пљушти На све стране: По Европи Снег се топи И клокоћу Ноћу Бране.
Гладан, попе се на дивљаку Али не нађе воћку никакву! Зашто? Откуда? Како то? Како? Космати човек је горко плакô, Што од глади, што од самоће. Куд се с дрвета деде воће? Покушавао је и да мисли Ојађен, сломљен и потресен.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Ех, зар да ме сељачки хлеб куне и суза њихова проклиње? — горко, великодушно је одбијао од себе. Али тако исто није хтео нити смео да дочека ни оно друго — отуђивање, продају имања,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ишао је и у Беч, па најзад вели израдио ми је опроштење.“ „Дакле, сад би ти могао дома?“ запита сердар. Јанко се горко насмија. „Бих, пошто би одлежао шест мјесеци у тавници и три године још служио у војсци!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ А ја, све испунивши, учиних што ми је он заповедио. А сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу таква неисказана Божија провиђења.
150, 2) И ово рекавши, одмах, пребожаствени дух свој испустивши, усну у Господу. А ја, павши на лице његово, плаках горко дуго часова, и уставши, благодарих Богу што сам такав крај видео овог преподобног мужа.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
њим, осветљена свећом из руке његове која дрхти, решена на све, диже главу и гледа га, као никад дотле, право, дуго и горко, горко). ЈОВЧА (устукне пренеражен): Ама, шта је? МАРИЈА (једва прошапће): Ништа.
свећом из руке његове која дрхти, решена на све, диже главу и гледа га, као никад дотле, право, дуго и горко, горко). ЈОВЧА (устукне пренеражен): Ама, шта је? МАРИЈА (једва прошапће): Ништа.
Зашто је ниси лечила?... Зашто си »мајка«? Зашто ти је она кћи?... МАРИЈА (заклима болно главом, гледа га горко, иронично, проплакавши): Кучка је она, а не »кћи«!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Спомињем се да би[х] је често находио горко плачући; и кад би[х] је питао зашто плаче, „За оцем твојим” — одговорила би ми.
читао како се чита, него са свим грлом гутао и прождирао, које сам веровао како год јевангелије и над којима сам тако горко плакао да сам вид очни покварио.
Познавао сам и једног учитеља, именем Партенија, у Триполици, који би горко жалио против ови[х] бедни[х] обичаја, против који[х] и књигу је једну на простом греческом језику издао био.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Плачући горко, зажели смрт пријеку, „невидовну смрт“, која би га једнијем махом макла искрај злијех људи, искрај нејакијех светаца
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које ће горко чело Наћи у свету разбијено. Дај речи горде ко мач топола За наше празне руке бола.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Очи се не затварају: поглед туче по црном лептиру на белој кошуљи. У грудима кипи нешто горко и врело. Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми нисмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој?
Тако горко пада неко вече бледо На све моје путе; болно, по све доба, Дубоко у мени док љубав и злоба Као два анђела поју напоредо
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она вас дан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко.
Ја сам слуш'о речи ваше С њиним слатким отровом, И горко сам насмеј'о се Под мртвачким покровом. В. Илић ЦXXВ МИСАО Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са
И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора. Али када су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
велики брат помилова га по косици, па му рече: „И ја сам онда, када сам изгубио свог верног друга, плакао исто тако горко као и ти“. Малишан обриса сузе, па рече: „Мајчице причај даље!
У тамници се сам отровао“. Она се горко насмеши. „А многи други успеше да не само препливају таласе револуције, већ да се попну на видне положаје.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда после тога горко и отровно кајање и жарка, искрена жеља да се постане бољи, али не може, никако не може и никад неће моћи, јер крв,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У трећима је, напротив, било сасвим бистро, али зато на окус горко као отров. Кад би наишла здрава флаша, дочекали бисмо је с весељем, а Петар је ликовао.
мени непознато мјесто и рекао ми: „Сасвим сигурно ти ово мјесто никад нећеш очима видети”, ја бих зацијело плакао, горко плакао. Чинило би ми се да ми одузимају нешто што већ посједујем. То нешто била је могућност.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку. Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима, корачајући несвесно, заборављајући и на свој
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Било је то чаробно осећање после кога је следило горко разочарење пошто бих доцније схватио да је заблуда. У том периоду у мени су се стекле многе чудне склоности,
Ћипико, Иво - Приповетке
Часом се уздржи и упиљи поглед у чељад. Нико не трену оком. Тај подмукли мир увери је о несрећи. Горко зарида: —Перо, хранитељу, куда оде? — и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима.
Први утисак био је: хладноћа, тескоба и мрак. Док га је отац оставио, горко је заплакао. Био је изгубљен у непознатоме, немилосрдноме свету. Сви његови другови били су јачи и слободнији.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!“ Ох, ноћ је била црна, тама је била густа, Ни од куд један зрачак ни путоказни сјај.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим
Реч жудња! једина још смисао не нађе; И птица у паклу кроз тужну ми главу. О горко море за моје беле лађе кроз исписани предео и вербалну јаву! Реч смрт!
БЕЗ ПЕСНИКА Ти чекаш тренутак да се прилагодиш речима Ал нема таквог песника Ни имена потпуно слободног О горко о слепо море Заљубљено у бродолом ЕПИТАФ Уби ме прејака реч ЦВЕТ Ево цвета довољно смелог да мирише На празном месту
Петровић, Растко - АФРИКА
Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло презрео своју крв.
Није био свестан да је баш зато што је од такве крвне расе он живот примио тако горко и охоло, а тако: горко и охоло презрео своју крв.
Горе не постоји! „Ово је земља белих! Треба знати како горко то звони у устима белца који у свако подне мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кукавни деда Стојане мој! Ти си само један од стотине, од хиљаде оних, који данас овако исто цвиле горко уцвељени, као и ти... Пред подне Турци обновише напад на Тешицу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
изразио довољно снажно у песми Моме роду: Расути свуда, српски смо народ ми, И горко пиће гаси нам често жеђ Кад нож неправде љуте коље Децу и жену, и старце, или Кад тајна замка веру нам тишти,
В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно. Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна. Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити.
Змија ако ује, ватром је сожежу, вол ако убоде, за рогове вежу; Узду мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он кармине броји.
Само једно запитаћу — ко може, нек' дичи Што до бога на престолу виспар горко кричи: Двоје младих заљубе се, предаду си душу, Ван сојуза ину срећу не могу да внушу; Посљедују љупком своме природе
Било касно, било рано, Горко, слатко или слано, Црно, плаво или бело, Окрпано или цело, Много, више или мање, Све да курјак тера јање Од кога
веја веселена Во ужасје бјаше, Аз бјех силна једна, А враг трепеташе: Ниње же бе силна В пљењени једина Сјежу плачја горко.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али зар не знах? Ил’ дужде није знао млетачки Суђење горко — Зету зетову? Па што ме даде?... Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!...
То није. То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!... Па шта ме вуче томе камену? Шта ме призива томе пламену? Шта ме везује?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И кад једног дана твоју главу малу Осетиш да јесен пепелом покрива, Заплакаћеш горко болом срца жива Што си чар лепоте сточила у шалу. Тад ћемо се срести.
Опроштај ће доћи кô пресуда грозна. (1917) XXXИX Зашто кад ме твоја реч горко заболи И када кроз тебе све у мени плаче, Привлаче ме теби све више и јаче Неки непојамни таласи и тмоли?
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Видиш оно стење што се небу пење? То је воља судбе... горко придељење!... Кô боланог нада, небу подигнута, Подиже се гора од камена љута, Болну диже главу, а коленом клеца
Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— Пољуби ме! Никад у животу тако горко, болно као тад што прошапта Младен, видећи како она не сме да се опрости, али уздржавајући се да ни брат ни снаха то
Кад она уђе, он диже главу. На њено »добро вече« оста погнут над тевтером, набрана чела и некако горко, суво укочених очију.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На дан Јелине Горчице (14. ИX п. н.) не треба брати грожђе, »јер ће бити горко« (ЗНЖОЈС, 10, 54). Берба г. је свечаност: у бербу жене иду у стајаћем руху, и спрема се жртвени ручак (јагње, СЕЗ, 14,
(зато што га њен »род не љуби«), обраћа се пелену као цвету којим се кити мртвачка пратња: »Ој пелен̓, пеленче, моје горко цвеће, Тобом ће се моји свати закитити Кад ме стану тужну до гроба носити«. — У околини Зајечара за п.
Ћипико, Иво - Пауци
Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?” Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село.
” Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем! И он се горко насмјехну, не могавши појмити разлог такова савјета. * Јаматва се примицала крају.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па и да је одговорила жустро, узбуђено, горко, не бих се зачудио. Могла ми је рећи како није моје да турам нос свуда и да се све то мене не тиче, да је она одрасла
' Али нико ни на небу ни на земљи ни под земљом није могао отворити књигу нити је читати. И ја сам горко плакао што се нико не нађе кадар нити да отвори књигу нити да је чита.
Прича ми о томе како му се Јелена данас наљутила. Прича горко, с кајањем и болом. Мени се то никако не би могло догодити да сам којим случајем негде срео своју женску.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела. Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко Вртећи вретено танко.
И чисте, невине сузе лијући на твоје крило, Сладости кајања нежног познадох у тај дан. Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било Мени се учини тада кô мрачан, гробан сан И љубав, и мржња моја...
Ја сам слушô речи ваше С њиним слатким отровом, И горко сам насмејô се Под мртвачким покровом. 1893. ИИ МОМЕ ГАРИКУ Гариче, мани занос драг, Силази с твога трона, Нек
Свирепом руком изоштрен и хладни Над њима сева освете крвави мач! О, плач'те мајке, оцеви, плачите горко, Трупине синова ваших вашег су лаковерја знак! Гле, вечна тама покрива њихове груди, И светла ока гаси се и трне зрак.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ме не потсећа на она времена када су овде владали кнежеви-надбискупи, господа господари, како их је Моцарт звао, а горко искусио то њихово господство.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАТА (у чуду): Луда ли си? ТАШАНА (горко, с насладом): Јест луда, да! Ох, камо да сам сасвим луда, сасвим мртва, те бар онда да ништа не видим, ништа не знам...
ТАШАНА (разнежено): Боже, дедо, зар си ме толико волео и зар сам ти толико бола задала? МИРОН (горко): А, остави то. Једном је то свршено. Не да ме то боли, него сам срећан што сам због тога постао свештеник.
И истина је! Јер ја сам по теби могла да пресвиснем, да скончам, да сама себи главе дођем. И ти никад да привириш. (Горко): Ох, не да ме утешиш, но бар да ме сажалиш и да видиш како ми је.
ТАШАНА Нисам. За тебе сам увек иста. А сад још мање имам да се од тебе кријем, стидим, бојим. САРОШ (горко, као једва чекајући на то): Да, да. Не само ти, већ нико од мене нема да се стиди и боји. Јер шта сам ја, који?
(Горко): Ох, али тебе никако! Да, да... Покојник умро... нестало гозбе и весеља. САРОШ (устукне): Ташано, Ташано, опет ти?!
Не! Не! Иди, иди сада! САРОШ (горко али са надом, чак већ и уверен у успех): Идем. И ако ми по Стани не поручиш, не јавиш штогод, ја сутра одох за навек
МИРОН (потресен, себе кривећи): Много, много ти је тешко, а за то ја сам крив, ја сам... ТАШАНА (увређено, горко): Ох, зашто ти, дедо, крив?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па је заћутала; миловала дете док није заспало; а затим отишла у своју собу и горко се расплакала. Пробудило се у њој цело срце. Пробудила се цела жена, мајка и чуварка деце.
А шта мене чека... Добро каже паланка: пансион. Госпа Нола се горко осмехну. Знала је она и остало од паланачких разговора. Паланка дотури коме треба све што хоће.
— Требало је да буде несрећна и проклета, па да се у њој покажу човек и крв — говорила је госпа Нола, плачући горко и без уздржавања. — Грехота је да кажем, али сад ми тек јесте рођена сестра, и погинућу за њу.
Господин Томи су потребне радости и гледајте да му приређујете радости. — Бранко се насмеја горко. — Кад би мој отац умео да се радује.
И још бих нешто хтео да ти кажем, али ћу за сада ћутати... Видећемо — насмеја се горко — то је сад Бранков одговор на све.
Да си ти био у одељењу за болести од лупуса!... ово није ништа; мало ми смета лепоти. — Павле се горко засмеја. — Кажем ти озбиљно: нов живот. Сад су моје главне мисли: да процес болести може бити благ, и дуг;...
Марија Влаовићка види да ћерка њена добро цени стање и пропадање њихово, и плаче горко пред њом, и тужи се да ни мужа ни сина не разуме. — Све у кући и на имању замире, а њима свеједно...
Заплаче се горко. И чисто се прену цело гробље. Само за тренутак. У паланци нема гробљанске меланхолије, сем понекад, пред вече, кад у
Села је под орах и горко плакала. Седи на шамлици, по старачки, обгрлила стабло колико може, и шапће: „Хранитељу мој, пријатељу мој!
Па почео помало да кркља, као обично, што је био знак да дубоко спава. Јелена Харисијадес тада поче тихо и горко да плаче. Сузе из оних великих очију само лију, груди се надижу, али се гласак један не чује.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
чинимо утисак једне неуставне владе, ипак вас уверавам да смо ми једина влада у Србији која је у овоме случају горко осетила сву тежину министарске одговорности.
На њен крик дотрча из друге собе мајка и стрина јој се узе горко јадати: — Ја, ја, која твоју децу волим као очи у глави, ја то да доживим!
скупила око ломаче, видео сам моје три тетке како леже онесвешћене на земљи, видео сам Марицу, поштареву ћерку, како горко плаче и видео сам апотекара како части народ сирупом за покој душе моје.
Тражио сам на све стране у коју бих се заљубио и, када сам једног дана срео пред школом једно плаво девојче које горко плаче, одлучио сам да се у њу заљубим. Каже се: девојка која плаче има осећаја, жена која плаче нема их.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
смрт, Смрт, с којом је тешко у живот се опет довући, И због које нигда никада не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано поље, Чекати још један једини лек: мрак црн, да души буде боље.
Погледом својим то приведем себи свој лик у незнању, И насмејем се горко, колико је само лак и неизвестан Као да придржавају, додиром га својим, јава још жива и сан.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
«... Па зар мене да убијев... Тики, па и да ме убише! Зар је овој какав живот? (Набија фес. Тешко, горко.) Ех, Стамболке Реџеповице, мори, жална песмо моја! Стари Реџеп на пут, а ја куде њума. Циганка ме води.
КОШТАНА Али оваква да сам. Да не скидам минтан. МИТКА (бесно, горко): Не! Минтан да скинеш, те груди да ти пуцав. И руке на горе да дигнеш, косу на све стране, те као она, Реџеповица да
МИТКА (мрачно): Е с’г ме с’с туј песму с’свим изеде и докрајиса. (Сам себи): А јест, истина је... (Горко, ситећи се сам себи): Истина је. Истина је, Мито, црни Митке, да си бекрија. И тој асли, дибидуз-бекрија.
Срце ће да ти се искида... КОШТАНА (стреса се): Доста! Немој, газдо! МИТКА (заваљује се, горко): Тој је! Зар ја не знајем шта иде! Иде, Коштана, јесен, дом, кућа, брат мој, м’гла, и гробје... Тој иде. Там ћу и ја!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред.
Ја сам плакао у сну, Ја сањах ти оде другом. Пренух се, и јоште сам горко У плачу јецао дугом. Ја сам плакао у сну, Ја сањах да сам ти мио. Пренух се, а увек јоште Поток се суза лио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А друге одводише у туђу земљу и растављаху. Беше тада горко ридање и плач. Одводили су друга од друга, брата од брата, сина од оца, мајку од сина“.
77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН Процвилио сужањ Милутине у тавници бана Задранина, горко цвили девет годиница. Кад настала година десета, тад говори сужањ Милутине: „Господине, бане Задранине, хоћеш мене
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Бићу ловац Ловио сам око Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди шустер Паде лустер Бићу шустер Нешто ми се горко збило Убоде ме оштро шило Рекоше ми буди џокеј Океј океј Бићу џокеј Издаде ме и ту срећа Падох с коња као врећа
Цео живот преиначе Из корена Мак у штрудли То је јасно Не делује громогласно Ал без мака шта ће тесто Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И тако им уједно међу собом беседећи цару се горко за својим братом зажали и врло поче плакати онде у његовом дому код њега и са сви своји бољари.
их к сестри послао, испуни се једа и лута чемера велике туге и жалости узе гаскати и плакати јецајући, дерати се горко, с нарицањем изгубљена се затрена и много што шта. Дор се обнезнани од јада, једва се опет поврати.
СВЕШТЕНИЦИМА Блуд, тај курварлук, тако тешко и горко оцyђyјеш кан' да су људи безтелесни и безплотни, или си ти само с неба сишли ангел безтелесан, те зато ниси ником
А по својој кући ништа му се не милује слатко згледати; и јето му је горко ове и неваљало, ка неке исто сплачине, ако би и понабоље било, како му се свиди.
У добру за зло не зна. Зло смо кадри чинити, а добро не можемо. И указивање би слатко кано рај, а дочекање горко ка чемер. Давно се је злим зло сусретало. Данас јесмо, а сутра нисмо. Добро чине у добру, а злочинци [су] у злу.
Сурово је јудејско суђење и горко истезивање на очизгледно сведочанство без поговора. Него скоро право ми се искажи беза зла, што се то од тебе стало?
Ако се бојиш овде кога суда и зле парнице, суд и пресуђивање горко и неутешно тамо ће бити онога света од кога но и безгрешни ангели стрепећи им жасају се.
Изарад божија на нас гњева сатирући му земљу и усев указивање би слатко кано рај, а дочекање горко ка чемер. То је од црњега похуђе, каде летина зиму не стиче и јоште неблагодарним људма повише се зла сустиже те једно
НА МЕРИ СТАЈАХ Да ми што слатко на горко не изађе; високо дизање на сниско спуштање. С обојим (сам себе светујући) на мери с прекретањем или тако стајах ка
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.
Обузе је и притиште тешко и горко кајање. Растужило је ово тихо јесење време... Ах, како је могла бити срећна! размишљаше сећајући се њега и речи