Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Моје ране беху дубље, бол и туга тежи него да би их неколико капљица тога горкога мелема залечити могле! Не знам како је то, али самоубиство није ми падало на памет. На то никада нисам ни помислила.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
очију од страха, ноге и руке му дрхћу, а на лицу му се, поред преплашености, јасно чита пређашњи израз тешкога умора и горкога страдања... Он стајаше, не могући ни речи прозборити.
Јест, ено... види се јасно... Беше у том погледу читав бездан прекора, тужнога, очајнога, горкога прекора. Изређао је тај поглед све, што њих двоје заједнички преживеше, и ниједна сенка захвалности да засија у нему,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
“ ВЕКОВИ Ја сам тужна веза крајности свих страсти И велико срце свег одушевљења; Ја сам пуна чаша горкога презрења На доба без душе, без снова и части.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Када прелазим из једне тишине у другу под велику сенку сунца је ли то дрвеће на твојим обалама окоштали млаз горкога сока, водоскоци који се буде изван мога сна?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја не иштем нежног сажаљења Од ледених и паклених људи: У данима горкога мучења Њиним ледом замрзô сам груди... Ваши борци мене мало плаше, Хладно пљујем на светиње ваше! 3.