Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Поглед на прошлост срце ти пара, садашњост горком жучи душу потапа; а будућност?... Ах!... „Благо оном ко се чему нада“, али ја не смем на њу ни помислити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Једва га је, сузом горком, да се тога махне, намолила. Отићи ће у Росију, па ће тамо бити сретна. Али је Павле додавао, да каже: Зар је ово
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ову чашу поруци његовој. Босиљку који му је нађен око врата. Плачу горком и јецању које се чуло целе ноћи, за њим. Банаћанском бећарцу којим га испратише до капије, кад је одведен пред Суд.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Некад је на њих скупоцен лила Нард, А сад им грдне ране мила Очајних суза горком росом, С њих отирала својом косом Крв... Најзад јој стражар приђе ближе...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Забављаху се на начине разне, Све непознати, разноврсни људи; И шумна пустош те забаве празне Тегобом горком испуни ми груди.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и нешто веће књиге, за нешто већи џеп, које су после рата штампане о руским писцима, рецимо о Белинском, Чехову или Горком. Нико их на селу није хтео да узме и чита, па су се убрзо нашле у мојој библиотеци.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ли ћемо је наћи у повратку ноћи у повратку цвета у повратку сна и гора на збуњеном хоризонту у горком кристалу немоћи од наше жеђи и мртвог анђела где се скаменила мора Лице свих доба у очекивању ватре да л ће моћи да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
му пјесне, свирке, друштво, Сласт ће взајмно теби дат; Али тебе свјату чтити Ја научих невољом, Морала је радост бити Горком прежде жалосћом.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
ти вила лаког санка бира, Хлађан поток слабе ноге ти испира, Ветрови ти тихи лепи мирис дају, Заслађене хране горком уздисају... Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Како су најхрабрији, тамо, попадали? Како си, Јонатане, могао да подлегнеш? Срце моје, Јонатане, горком је патњом пуно. Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јер поново и поново, једна далека плава гора раскрилиће своје тајанство само да би ме ранила горком истином: ни на њој ништа.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То су тужни споменици разорених царских двора. С горком тугом бацајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму,