Црњански, Милош - Сеобе 1
И мој долги живот пројде аки кратцје житие. И камо аз појду... горкост смерти вижу...“ Голог до паса, понесоше човека затим до тих двеју, живих, правих, обала узане реке, којом је његово
Жена твоја с червми истљети будет. И горкост душе твоје проиде. За долги твој живот тек твоји потомци обрести будут во ноћи благозрачну Деницу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
само два примера за необично памћење предводитеља српског пука, очајног и немоћног, са мислима које му је осенчила „горкост смерти”, као и брату му Аранђелу и супрузи, госпожи Дафини.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кол сладосна нишча Јеја тиха надежда, Брагорастворјајушча Горкост смерти всегда. — Тјело моје с червми Истљети будет, Душа же с ангели Во вјеки поживјет. 1810.