Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Спавам на тавану штале, у црној ноћи, у слами Која мирише на њену косу и врат, и бива Тесно у овој горкој несаници и тами Док небом ветар носи пловеће крошње шљива Доле дише мој вранац, вран се пресијава, Шта ли то њему
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нека ми чело буде начето у лесу губом и каменом испод летње траве, ако изгубим твоје дивно лице на овој горкој обали од мрака и грознице. ИИИ Ноћ то су звезде. Из моје заспале главе излеће птица.
Дан је у себи ноћ, а сунце пали. Изгуби пут ако путовању смета. Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета! Посвети горкој звезди уврх лета Лековити речник биља у ували. Кроз потајне горе горен лек ти је. Да земљу земљом љубиш век ти је.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То је одговарало извесној емоционалној уздржаности, па и горкој иронији и скепси које налазимо у Ракићевим песмама. Помало подигнут, свечан тон његовог стиха и строфе изванредно је
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
— Ха! Ил’ можда неће доћи Страшног суда глас ужасни? Можда никад неће моћи Горкој муци и јауку Насмејат се срце моје?... Иди!... Иди!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У њојзи је песник о истини певô, О истини горкој: све је лаж и сан, Дан љубави рајске, о којој сам сневô, И слободе дан.
У кршном Тибету доњем, где Лхас весело цвета, Он је, у горкој тузи, трајао суморна лета, Јер га је проклео Господ да вечно по свету блуди, Сву тугу људскога рода примајућ у своје