Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
погинуло, али је и наши̓ доста, и дође глас за пропаст на Каменици, те се вратисмо, а били смо пошли да се са Црном Гором састанемо. Пожаревачка нахија. Године 1805. разбије Миленко и Добрњац Афиз-пашу на Иванковци, 6.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао... Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... — Он је ту!... Он је ту!...
па шта му је сад?... Што се стиди?... Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.
Африка
Предео доста живописан; каткад, над речицама, кршевит, покривен гором, скоро величанствен. Сваки час на њивама орачи са по једним коњићем и једном камилом, упрегнутим заједно у плуг.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све што Варвара каже, било је за жену Ђурђеву као свето писмо. Кћер капамаџије Гроздина није себе сматрала ни мало гором од тих сенаторских ћерки, па јој је тај женски савез удвоје, против ње једне, био дозлогрдио.
Теодосије - ЖИТИЈА
Да би уверио родитеље, посла у гору ловце, и сам опремљен да гони звери, рекавши: — Чекам вас под гором до ујутро. А када наста ноћ, и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су чували тајну
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
је стицајем повољних и мистичних прилика успео да га у Црној Гори сматрају као руског цара Петра ИИИ и да влада Црном Гором неколико година. У ову врсту спада и то, што се пред катастрофу 1813. год. по Србији пронео глас да сандук, тј.
Да Лика није била у Аустро-Угарској, без сумње би по психичким особинама свога народа постала другом Црном Гором. Извршио се унеколико развитак истих динарских особина, сличан ономе у Црној Гори, само, разуме се, у Црној Гори у
Често је ова властела помагала султана у ратовима са Млецима, с Угарском, с Аустријом и са Црном Гором, али само по својој вољи и кад је сматрала за корисно.
Остављали су богате и плодне земље да би се населили у крајеве који су са Црном Гором и Ликом најсиромашнији на Балканском полуострву. Узроци су њихову исељавању моралне врсте.
Бока Которска, одвојена Црном Гором од турске области, била је мање изложена, али су подвизи рисанских ускока равни подвизима осталих.
год. бунили (Кривошијски устанак). И после владавине Балшића остао је народ у тесним везама с Црном Гором, а једно време је Бока у црквеном погледу припадала цетињској митрополији.
Западно од ове линије су усамљене котлине, окружене планинама: Калником (673 м), Слеменом, Загребачком гором (1035 м) и Ускочким планинама или Горјанцима (1181 м). Овај део Хрватске је својим рељефом тесно везан за Штајерску.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
пример, да би била лепа и за момка неодољива, када устане ујутру на какав светац, говори ову басму: „Ја се не умивам гором ни водом, већ Божијом јакости, сунчаном сјајности, и јуначком милости (...).
девојчицу у овом узрасту каже се још и „девојчурак“, „девојче“, „мањица“ (Херцеговина), „швигарица“ (под Фрушком гором), „цура“, „кева“ (Босна), што су све речи које указују на недовољно одређен психо-социјални статус ових девојчица које
135—163. ⁵⁸ Шкарић, М. Т., Живот и обичаји „Планинаца“ под Фрушком Гором, СЕЗ, ЛИВ, Београд 1939, с. 102. ⁵⁹ Николић, В.
, „Народне празновјерице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, ѕ. 493; Шкарић, М. Ђ., Живот и обичаји „Планинаца“ под Фрушком Гором, СЕЗ, ЛИВ, СКА, Београд 1949, с. 103; Мићовић, Љ., Живот и обичаји Поповаца, СЕЗ, ЛXВ, Београд 1952, с. 175.
, Српске народне приче, 1, Геца Кон, Београд 1931. Шкарић, М. Ђ., Живот и обичаји „Планинаца“, под Фрушком Гором, СКЗ, 54, СКА, Београд 1939. Шневајс, Е.
Матавуљ, Симо - УСКОК
име Приморца архимандрита Вучетића, којега су Бокељи с још тројицом слали да умоли цара да се Бока сједини са Црном Гором?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
После стричеве смрти би закалуђерен и предузе владу над Црном Гором. Одмах је почео борбу против домаће анархије, против племена која су се међусобно тукла и против крвне освете, стао
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад би сада опет дошô, Ма и овај други прошô! (1843, јул) ПУТНИК НА УРАНКУ Тама долом, тама гором, Наоколо све почива, Само вода са жубором Са камена што се слива, Само што се кашто петли, Само клепка што се
“ Гором ладни ветри пире, Па знојаво ладе чело, Из камена вода вире, Ладна вода крепи тело, А кад легнем, густе гране Од
“ Па потрчи бистроме извору, Па довати ту липову кору, Па се напиј водице лађане, Па убрзај те ноге лагане, Удри гором, по стењу се вери, Па јагоде, па цветиће бери.
певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.
е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину.
Зора зори, ни сам не знам која, Ал' је красна, па била ма која, Гором језде два коњика млада, Једно Гојко, а друго је Рада.
Језде гором они обадвоје — Ал' је нешто чудан Радивоје, Вас се нешто јунак променио, У мисао неку заронио, Баш у неку мутну и
А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше. А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал' де он беше, што чињаше млађан, Не знам вам казат ни причати јађан.
Ал' када нојца удри се са зором, Два коња виде где јежђау гором, Ал' не, не туде, већ доста далеко, Два сата отле, тако би ја рекô.
Милета је отишао зором, Да лов лови оном чарном гором, Ема што ће, мора штогод тући, Мора дома кака плена вући: Кад не иду чете на Турчина, А он тражи зверке по
Милета је отишао зором, Да лов лови каменом и гором; До оружа и срдашца свога Он не има друга ниједнога. Он се вије кланцем и грмењем, Он се вије и гором и стењем;
Он се вије кланцем и грмењем, Он се вије и гором и стењем; Али данас лоше ми је среће, Нигде зверка показат се неће.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тајни жижак, истог часа, пшеничицом проталаса. КРУШЕДОЛ, ИИ Долом, гором, Крушедолом, Мрклом ноћи и оловом, бело вече док се свлачи, једно буде - Друго значи. Лудо коло под орахом.
(Сабља ми је преслица с дјевојачком обрвом.) - Од јутарњег гутљаја крижају се, претичу завијуци арије: Гором језди, гора, ппо... (Простор свјетлост креснула.
- Гласом у срми, односно шоком, гором загрми михољски светац. Кроз нерв ружичаст, а надахнута, плане силина, што сена гута и руши свераст.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку. Од кога бјежи, куда ли жури? Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку!
Кућа им била од једног спрата — прича је о њој кружила гором — прозорчић један и двоја врата, а кров покривен буковом кором.
Године дуге живјели они код баба-Пеле под гором стрмом, тамо гдје бура облаке гони, а сунце везе злаћеном срмом. Слушали баку и с много слоге свладали мушки
Ишли су тако право, гором, за дивљом козом, равницом, журним ходом, низбрдо стрмоглаво, некад се труцкали возом, а негдје љуљали бродом.
Гле пашњака, познати дјечаци, сложна чета под гором стасала, колико им слава иде широм, не би гица репом опасала. Прича друштво, пролазе минути, а мој путник застао
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Пасло коња младо момче, Пасло коња спрам мјесеца; Препаде се од мјесеца И забјеже за горицу. Ал’ за гором огањ гори, Око огња коло игра, У том колу дјевојчица.
Сви орачи и копачи, Ој додо, ој додо ле! И по кући пословачи, Ој додо, ој додо ле! 49. Какав јунак гором језди: Носи сабљу у зубима, Носи кишу у очима — ој додо, ој додоле! СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 50.
70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте
70. Гором иду Петрови сватови, Гором иду, гора јектијаше; Пољем иду, поље звечијаше; Селом иду, село страх имаше Од љепоте господе сватова. 71.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне, и нудити недра најежена бела. Али ће из моја оба ока невесела ј
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дивна санка што си онда снио! Млечићи те морем подузеше, Црногорци гором опасаше; састаше се у твоје зидове, окропише крвљу и водицом — те отада не смрдиш некршћу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Вјетар је дувао низ Крстац све то јаче. Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци. Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут сјевера
Лагани сјевер забридје гором. Оташ гледну на више и остали за њим. Сунце бјеше готово до полак веба. „Е, до сад бисмо сигурни, а посад, богами,
Бјеху двојица другова Имбровијех, што доскочише гором, испод мергина. Оба сад дотрчаше да прихвате главу свога друга да се власи не пофале, и да узму Јанкову.
X Иза Ловћена, с мора се дизаху облаци, као војске, па летијаху небом. Неки се проспи у путу над Црном Гором, неки се сави као чалма око Дурмиторове главе а преостали летијаху даље над јуначком Херцеговином и дубоком Босном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Туђину се хвали а својему се пожали. — Дрво се на дрво наслања, а човек на човека. — Гора се с гором не састаје, а човек с човеком вазда.
— Рекла је жена мужу, кад је карао и био што се била један дан опила. Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб — неко у дом! — Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи?
(Понедељак и недеља) 209 — Водом иде, воду разговара; гором иде, гору разговара? (Одјек) 210 — Гором иде, не шушка, водом иде, не брчка?
(Понедељак и недеља) 209 — Водом иде, воду разговара; гором иде, гору разговара? (Одјек) 210 — Гором иде, не шушка, водом иде, не брчка? (Сенка; — хлад) 211 — Да купиш сто годишта, не би крчаг накупио?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда они бјежи гором што боље могу. Бјежећи обазру се, кад ли њезина матер за њима трчи, они се препадоше, а баба већ да их стигне, али у
Пролазећи једна баба оном гором наиђе на ђевојку без главе а глава код ње, па јој се ражали видећи онаку младицу, те стане брати некаковијех трава и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Моћи ћу дакле да идем гором и ливадама, дуго, дуго... да се сит надишем онога планинскога мириса...« — Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да
се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем. Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
отвори обзорје За све који су се родили прерано; Нек уђу у туђе срце ако су отворили своје, Путници врлим ли морем, гором ли саном. Отвори семенку у којој нежно чами Заборављено пролеће. Отвори Камен што прећута звезде својој тами.
Петровић, Растко - АФРИКА
Предео доста живописан; каткад, над речицама, кршевит, покривен гором, скоро величанствен. Сваки час на њивама орачи са по једним коњићем и једном камилом, упрегнутим заједно у плуг.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Гласно.) Сад збогом, људи! И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога
Триест сам друга онда имао, А пошао сам гором ходити, По мрачној гори чете водити. Сјаје се токе, звече ножеви, На њима гори чоја црвена, Живим се оком не да
(Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди лепо
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Почнимо од државе која нам је најсроднија — од Црне Горе. Моја вам је влада говорила да су наши одношаји са Црном Гором не може бољи бити. То не стоји никако. Напротив, наши су одношаји врло затегнути.
У случају рата међу нашим војним операцијама не би било никакве свезе и заједнице. Тако је са Црном Гором. — »Моја вас је влада, даље, уверавала да се можемо надати у случају рата да ће устати и Румунија и Грчка, и да с
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
То ми каже да с' пјесана источници разни, И збитија и сновидно ухиштрене блазни; Но да љубов, к'о под гором шумарице јела, Све далеко превосходи, пјело изобрјела.
ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима мојима скрива се давно: Дететом кад сам Новкове чувајућ пасао свиње, Гором и долином тамо и амо ја ходио много, Једном седећи изнад Кубршнице умором свладан, Хладом и дебелим гранатих дрва
дрва покривен ја онде Према жубору сладосном, знате ви, воде текуће, Тврдо сам засп’о, а свиње су ањале долом и гором.
Надвладаше њега боли, Ах, па прећи не би вредно!... Там’ под чарном оном под последњом гором Под цветнатом липом, пред бистрим извором, За духове напој свети који лева, Млади песник тамо сне вечности снева.
Там’ под чарном оном под последњом гором, Које круна, сунце, вечном блиста зором, Млад Радивој лежи под нагнутим крстом.
Ј. Поповић, Срби у Војводини ИИИ, Нови Сад 1963) или српским Споном, Фрушку гору — српском Светом гором, Нови Сад — Српском Атином, итд.; има и песма: Београде, мали Цариграде! ОЧИ ЛУКАВЕ (стр. 147).
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Гинућемо, браћо, сви ћемо гинути за ову свету ћабу! — Сви ћемо гинути! — оде одјек гором и планином из пет стотина грла.
— За тобом и у гору и у воду, делијо и војводо наш! — оде гором и планином из пет стотина грла. Покојни Партенија на брзу руку очата војинствену молитву и освети барјак, па га с
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О томе говори и једна старинска песма (Вук, Пјесме, 1, 421): »Кад бјеше гором зеленом, Пушта се грана од јеле Да дигне Јане копрене.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац гором блуди с њом, Покривен маглом сивом. Ах, мили друзи!
Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет. Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед.
месец гледа чудновату јаву, Па зрацима шара површину плаву; Снуждило се цвеће, умукли славуји, Нигде живог гласа гором да забруји! И поноћ се блага вијну, да превали; Ал' зајеча гора, запљуснуше вали! Где је пастир? Мома? Нестало их!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
дечји јади сирочета исказани су, као и у другим песмама овог песника, кроз његов поетски дијалог са природом и „гором чарном“. Она, за разлику од људи, саосећа са судбином детета.
МОЈЕ СЕЛО СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) За гором је село, Србинство је тамо, Српски збори само; То ми омилело, Мило моје село, Буди ми весело!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Прсну у смеј и госпа Нола. Прсну у смеј и Шваба. — Твабута, Нено! и дигао два прста. „Гором језди Топлица Милане!” пева Срба, леп и витак и славан у оном оделу, као витез из приче.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже... Све гором и гором Грозећи муком, лед је љути пао И својом тврдом окива ме кором.
1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже... Све гором и гором Грозећи муком, лед је љути пао И својом тврдом окива ме кором.
коју галеб лаки На сребрна крила дочекује зором; За њу знаде дрвље, лист и камен сваки, Њу ти чује облак и небо над гором.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је склопио уговор с Млечићима (у томе уговору Зета, која је била у саставу Ђурђеве државе, први пут се назива Црном Гором). Али већ 1437.
У XИВ и XВ веку Турци су завладали Македонијом, Србијом, Босном, Херцеговином и Црном Гором. Нашу земљу, дакле, они су освајали дуже од једног века. А кад су је најзад заузели, нису могли у њој мирно да владају.
светога Стевана, српског краља Првовјенчанога; да видите Папраћу велику виш' Зворника, Спречи на извору, под високом гором Бороговом, задужбину Вукана жупана; да видите Високе Дечане код Призрена, града бијелога, задужбину краља
Кад су били гором путујући, стиже урок на коњу ђевојку, па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче, зазор мене у те погледати, а
Ево теби три мејдана дајем: један мејдан у кршним Корит’ма, други мејдан под гором Трусином насред равна поља Невесињског, трећи мејдан ђе се удесимо.
ти ласа међу очи, ни твојијех коња у копита, да бих знао да бих погинуо, него ћу ти на мејдан изићи, — чекај мене под гором Трусином наврх равна поља Невесињског, на погледу селу Невесињу и кадуни твојој вјерној љуби!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Врло на хубаву месту, под планином Соморском гором, бијаше тај студен справљен, близу градића Сихема. Доста и других градова бијаше онуда, али по имену оне горе сви
Ал' онај невера нови деспот и опет протера га и недопусти му онде обстајати. Него с Фрушком Гором он не владаше, само једним Сремом што он суђаше. Инди што да чини свети Максим?
А тадар Јакшићево колено владаше сас Фрушком Гором, ал' њему они свасти бијаху. Пронађе он једно хубаво и на очију лепо, свидно му се место прозвано се Крушев до.