Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ПРЕОБРАЖАЈ 32 7. СПЛЕТКА 38 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА 46 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА 52 10. РАСТАНАК 56 11. ДЕВА 60 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ 65 13. ПРВИ МЕГДАН 76 14. ПРОКЛЕТА КУЋА 81 ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 89 1. ПАУК 90 2. ЈЕЛИЦА 96 3. ЗЕКА 102 4.
И сам би им ђаво опростио, али он никада!... Тај ће се светити на седмом колену!... 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ Станко се упути лугом. Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли.
, итд. За разговором дође шала, за шалом игра... Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...
Молитва је била топла и срдачна. Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... 4.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У чудноватој игри сна, довољно је било да мало захлади у Бечу – јер је те ноћи била пала киша – па да сања горски ваздух планина своје Сервије. Тако се сан, који личи на смрт, игра са људима.
У дубини су се плавеле долине. Међу шумама и пољима у долини, кривудала је Ондава, бистра и брза, као горски поток. Био је необичан мир у земљи откуда се попео до Дукље. Сунце је, са десна, залазило над тим крајем.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Тришин млин био је тако далеко од села, на самом улазу у мрачни горски кланац, да тамо чак ни подне није долазило. Кад би било вријеме ручку, а то су и чича и мачак знали по непогрешивом
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, исто, с. 199. ¹⁶⁰ Караџић, В. С., Живот и обичаји народа српскога, с. 169. ¹⁶¹ Његош, П. П., Горски вијенац, Слово љубве, Београд 1979, с. 104. ¹⁶² Фликовац, И., „Вјеровања“, ЗНЖОЈС, 10, Загреб 1905, с. 148.
Нушић, Б., Косово, Просвета, Београд 1986. Његош, П. П., Горски вијенац, Слово љубве, Београд 1979. Опачић, С., „Стара народна вјеровања на Кордуну“, Расковник, 37, Београд јесен
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Јао мени за њим — закука ђакон и начини лице тобожње жалосно. — Сјутра они горски вукови попиће га свега! Сјутра у ово доба капи га већ бити неће — зато, стрикане, дед још по једну!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Једне године, на пример, знамените 1847, излазе на српском: Горски вијенац Његошев, Песме Бранка Радичевића, Лазарица Јоксима Новића Оточанина, Караџићев превод Новог завјета, Даничићев
и по склопу и начину излагања Лажни цар Шћепан Мали је истоветан са Горским вијенцем, али више драмски склопљен но Горски вијенац, често и са фразама из њега, но без његове поезије и величине. Дело није имало великог успеха код публике.
Издавано је четири пута: 1851. у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ. — Круна песничког стварања Његошева, главно дело његово, то је Горски вијенац.
у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ. — Круна песничког стварања Његошева, главно дело његово, то је Горски вијенац. То дело радио је са особитом љубављу, врло пажљиво, и у њега унео своје највише способности.
То дело радио је са особитом љубављу, врло пажљиво, и у њега унео своје највише способности. Горски вијенац је синтеза Његошева духа и ранијег песничког рада; ту песник националист иде заједно са песником мислиоцем, и
Било је покушаја да се Горски вијенац игра на позорници (1897. у Карловцима, 1902. у Новом Саду), али без успеха. У Горски вијенац Његош је унео и
Било је покушаја да се Горски вијенац игра на позорници (1897. у Карловцима, 1902. у Новом Саду), али без успеха. У Горски вијенац Његош је унео и лично себе, много свога.
у Новом Саду), али без успеха. У Горски вијенац Његош је унео и лично себе, много свога. Када је писао Горски вијенац Црна Гора је преживљавала тешке дане, као у време владике Данила, и кроз уста владике Данила у свом спеву
Одмах после изласка Огледала србског, када му је још била »пуна глава народних песама«, он је узео да пише Горски вијенац.
и некојим записима, али поглавито народном традицијом и народном песмом, и то у толикој мери да се могло рећи да је Горски вијенац »једна опсежна синтеза песама о Даниловом времену« (Павле Поповић).
Споредно је питање шта је управо Горски вијенац, јер је у њему складна мешавина и драме и епа и лирике. Епизоде можда немају велике везе са главном радњом и
Цео Горски вијенац испеван је у свечаном и високом тону највише поетске инспирације, у њ је Његош унео сав свој дух и сву своју
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш, Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува. Ој соколе далматинче, Дивна мора дивни синче!
Вије, вије, пушком бије, Еј злотворе, како ти је? Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци. Урош гађа, пуни, пуца, Ал' му празно срце куца.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
АНДРЕЈЕВИЋУ 90 СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ 93 СПОМЕН НА РУВАРЦА 94 НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ 103 ДОН КИХОТУ 105 ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 108 БАЛАДЕ 111 ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ 112 МИНАДИР 131 САМСОН И ДЕЛИЛА 138 ХИМНЕ И МОЛИТВЕ 174 ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ
ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ На Ловћен гледах у сну, с Цетиња, пун зазора, кâ негда, дјетиња. Испитљив, ал' у смјерној молитви, прозборих
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ІІ Горски ветар отпирује машу с лирске материје и с грмушом сриче сиже: тек је душа зрнце риже. У свести ми сјаји трина, го
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, К'о црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас — и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
П. Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ П. П. Његош ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ Садржај ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ 2 ЛИЦА 5 СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ
ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ 7 СКУПШТИНА О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ 18 БАДЊИ ВЕЧЕ 156 ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ПОСВЕТА ПРАХУ ОЦА СРБИЈЕ Нек се овај вијек горди над свијема вјековима, он ће ера бити страшна људскијема
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
при том бијаше и лијепа као вила од горе, висока као јела, а танка као шибика, а румена као јабука и у лицу бијела као горски лијер.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мачем бијеш, мачем сечеш, Мачем себи благо течеш: Благо турска глава сува, Кроз њу ветар горски дува! Ој соколе Далматинче, Дивна мора дивни синче!
И густе травице сплет Горди му увија стас; - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет. И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал'
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ранковић ГОРСКИ ЦАР „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светолик П. Ранковић ГОРСКИ ЦАР Садржај И 2 ИИ 7 ИИИ 13 ИВ 19 В 26 ВИ 31 ВИИ 38 ВИИИ 42 ИX 50 Х 57 XИ 63 XИИ 68 XИИИ 72 XИВ 77 XВ 84 XВИ 92 XВ
ГОРСКИ ЦАР И Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама. Тада се управо и замомчио.
Јадне су нам данас и горе и горски цареви... Нема више ни 'наке горе ни 'накога Јевђовића, кâ што ти причаш... — Ко, зар Јевђовић?...
Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!...
— А Станка, болан, шта ти она вели? — Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора... Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. — Тако је, вјере ми јуначке!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Црногорци, на пример, знају напамет скоро све што је написао велики песник Његош, а посебно његов епски спев “Горски вијенац”.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То што смо ми у последњој деценији изгубили чини нас вероватно најнесрећнијим народом у Европи. Први пут читам Горски вијенац сасвим другим очима, и не разумем Његошеве потомке, оне који су одговорни за ову трагедију, како уопште
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови... Хајд’ иди, Вуче!...
сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи Те са хајдуци горски шурује. Сећам се данас своје несреће. ГЛАВАШ: Онда си собом дете водила, Дивотно дете косе гараве.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У молитви тијој стоје Њих побожних душа троје, Сада сниже, сада више Јутра песму звоно поје; Горски ветрић час доноси Јасног звона јасне гласе, Час далеко њих односи На сахрану у таласе Сињег мора далекога, Ил’ у
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Из црногорске историје настали су Његошеви драмски спевови Горски вијенац (1847) и Лажни цар Шћепан Мали (1851), од којих је први његово најбоље дело.
Синтетичан по својим захватима у традицију, Горски вијенац је такав и по својим уметничким особинама. Око једног догађаја невеликих размера Његош је приказао читаву
Структура спева, несагласна с правилима драмске форме, има дубљу заснованост. Горски вијенац почиње као песничка визија, наставља се као политичко-историјска драма, прелази даље у венац епских слика из
У том погледу прекретничку улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Помоћ, помоћ, Црногорко! Потпраши ми пушке мале: Руке су ми малаксале Секућ Турке, Црногорко! А кад паднем, горски лаве, Моја лепа Црногорко, Тешке ране и крваве Нек замене турске главе!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ГРМ Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји, Кô црн и мрачан див. И густе травице сплет Горди му увија стас - и горски несташан лахор Лелуја шарен цвет.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
58 Јесења ноћ је и стабла Повија ветар љут; Ја сâм, огрнут струком, уз горски јездим пут. И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
врати, а кад кроз гору пролази, да „кликује“ Андријаша не би ли се разбегли од његовог страшног имена „клети гусари“ горски.
Носише се љетни дан до подне, док Турчина пјене попануше — бијеле се како горски снијег, Страхин–бана б'јеле, па крваве: искрвави низ прси хаљине, искрвави чизме обадвије.
Да је коме погледати било кад усједе ђаво на ђавола: горски хајдук на б̓јесна ђогата! Испод ногу камен излијеће, те он туче хане и дућане.
бити нећу: јер ја нисам дрво врбовина, кад пос’јеку, да с’ омладит могу, па да будем врба кô и била, већ Ћурчија, горски арамбаша, — кад пос’јеку, омладит се нећу!