Ћопић, Бранко - Чаробна шума
НАДРИЛЕКАР ЈОЦА Под капом облачја меком, под сивом небеском стрехом, на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец,
Ћипико, Иво - Приповетке
Момче је било босо. У издераној гуњини и црно— горској капи на глави. Било је као поплашено: некако немионо и убојито погледа испод себе.