Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Да прилпнет јазик гортани твојему. ЈОВАН: Пани, просим их пекње, из које су они столици? Боху присам, ја сам млоге Словаке познавал, але таки
(Извади сат и бурмушицу.) Шта си имала шиљати ово код мене? РУЖИЧИЋ: Несмислене, да прил’пнет јазик гортани твојему. ФЕМА: Шта је теби за то што сам ја то другом поклонила? МИТАР: Поклонила, несрећо, а јеси ли стекла?