Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја руно, — киша да изаспе се на ме. Ево купина, — нек је зажеже горњи огањ! Ево свећњак, — на њему да светли горућа свећа. Ручка ја — нек се саспе и сручи се мана. Ја постења — може лећи младожења. Царска сам столица — не ка седне цар.