Африка
Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу:
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Је л' те... је л' те? (Погледа их, али они не дижу поглед. Са горчином и болом.) О, колико много неваљалства, а колико мало храбрости; зар нико, нико зар не сме да каже: је ли то истина, је
Матавуљ, Симо - УСКОК
према којима природа њихова краја вазда, и велике нације, које им, у часу невоље, ласкаху, поступаху маћински, с горчином у души, али с несломљеним поуздањем у себе, ступају напријед.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
одлично уочава померену, недоличну ситуацију, хумористички репрезентативан гест, ишчашену реч, да се са култивисаном горчином баци на сваки детаљ кроз који се може назрети један стил, један поредак вредности.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
број врло занимљивих приповедака, у којима или психолошки анализује неврастеничарску душу модерног човека или са горчином слика српско грађанско друштво у Угарској.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Као да ме нечија рука ухвати за срце и стеже га јако, па га онда опусти те да се што више рашири и разлије горчином. — Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
запита Љубица узбуђеним уздрхталим гласом. — Ех, Савет!... одговори Веља са неком горчином у гласу. Тешко нама! Одузели су нам и тај једини заклон: да нам је бар хлеб обезбеђен, кад радимо посао ваљано.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (у изговору њеном осећа бол њен, и у болу неки велики, нем, горак прекор њему): »Ништа«? (С горчином): Видим ја, видим.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ко ће први угасити лето? Ко сме? Куда води труло лишће — тај бакарни мост? КУДА ПОТОНУ ПЕК Горчином зар већ обузет? Безнађе ти је дно? (О откуд нађе баш све то Што упокојава свет?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Други, танкоћутнији, не труди се да му разбуди интересирање, не извјештачује живахност. Говори лијено, с малом горчином; настоји да стварима одузме нешто од њихове животне пуноће, да све поспе пепелом скепсе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада. Савлада је усред јада. Свом горчином кроз свет иде, Носи своје неизвиде, Уме живет’ и без нада.
Петровић, Растко - АФРИКА
Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином, срџбом и презирањем, као каквим електрицитетом, говорио им је, не дижући још босе ноге — страшне ноге — на постељу:
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рекао сам јој да је моја породица под Аустријанцима. „Ах, Бош, Бош!“ — помињала је са извесном горчином ово име, како су то Французи звали Немце. Мало после поздравио сам је и вратио се у салон. Било је весело.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
марта 1846, поново у Серпском народном листу, са горчином се жалио у једном чланчићу што се међу странцима тако мало, и тако погрешно, зна о јунаку његове песме.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најфиније сензације, колико год да су лирски прозрачне, у сећању су осенчене горчином: имаго оца-жртве лебди у овој као и у наредним Кишовим књигама.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Она, купајући се у сузама, окрену главу од њега: — Ох, бре, синко! — Што ме живога оплакујеш? — И настави с горчином: — Чуј! Ако не престанеш, сутра одох и никад више нећеш ме чути... — Не, чедо!... — поче она пренеражена. Он оде.
И, с неисказаним болом, горчином, која му је палила грло, ишла на нос, мислио је како и сада, на последњем можда растанку, мора да је према њој строг,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је једва памтила, можда само уображавала да памти што је памтила, али се каприциозно дете, загледано у своју тачку, с горчином стално окретало гробу мајчину.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али, заиста, доста сам плако. Растужујућа је зора, Сваки месец је грозан, горчином сунца горе. Опојним обамрлостима, љубав, надмела ме опора. О, нек распукне се ова већ лађа! о, нека одем у море!