Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А Петак жално: Падај, пчело краја, „На крило изгубљеног раја“. Клопара точак климавог устројства. За мукла горја замичу колица земаљског тока.
Поподне светли мудро, старославно ВИИ Кроз ћубе горја Бели пастир слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку
Кроз ћубе горја Бели пастир слази. о искон-слико, златник твој не важи: а чешљају се девојке у ражи, а слезом блеште чешљеви,
Кроз ћубе горја Бели пастир слази. ВИИИ Тек привид то је да це варком чара: у погуб-свету не нуди се избор, већ зупце мења
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Предео коме сам се приволео, плаштом чува своју провидност за оне који виде. Нека музика чудна нечујна изнад горја размешта предмете у простору и стаје кад запљусне тајна мраморја сред морја: дозивано недозвано шта је?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у бескрај све више измеђ борја, са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди; брише песма моја: то облак чешља косу горја.