Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ускоро се подигао читав кварт чудних кућа и лепих башта. Општина је новом насељу дала име Виле, а Горњоварошани су прозвали насеље Луди сокак.
Кад је блато, прелази се преко на штулама; кад је снег и поледица, дивота; кад је летња прашина, Горњоварошани зину добро и гутају, и певају песму: да је тачно толико мање прашине на друму; кад се лети краве и овце, враћају кући
Делиле су их две ограде; делио их је онај аршин земље — Горњоварошани га прозваше„Савин кромпир”; — делиле су их жене. Кад је време сетве и жетве, деле их и кромпири, кад дође зима,
— „Сава је добар, али Мирко је доброта” — говорили су Горњоварошани сасвим тачно. Ради Мирко са оцем цео дан, а неку своју зараду не обрачунава.
” Магла је сметала да види да је већ оматорела, и да се просци не јављају. Они из вароши не траже младу на Кашикари; а Горњоварошани не гледају с поверењем у госпојице.