Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Може бити тим је хтео да покаже како он, као велики госа, не води бригу о свачему; а може бити и зато што је као човек од рачуна навикао да добро пропита шта је што.
Најпосле, што и да мари, кад му нико не може наудити. Човек богат, може му се; он је госа — његова се свакад и свуд боље меље.
Само ако ми Среја не прескупи, а ја већ знам да је добар и вредан. — Неће ти прескупити, а најпосле госа си, богме, па плати му и више. — Па би ли ти служио код мене, Срејо? — упита Милун окренув се онамо Сретену.
Сад је ћир Трпко, или као што он каже »сега« — велики госа; Држи механу у селу К., под Космајем, уз механу дућан, а уз то обоје има двеста оваца, велики чајир, а апарта што има
Шта буде? Општински суд јави актом среској власти и моли је да се тражи прасету госа. Среска власт потражи прво по срезу, па ако нигде нема, онда јави окружном начелству и умоли га да распише.
Док се овде унапредиш, тамо би могао бити свој госа... Није баш ни ово лак 'леб — немој мислити!... Нови се још више застиди и поцрвени до ушију.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А после, Лазар ти је на синџиру. Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. А Маринко наставља: — Ето, то је план...
Занеми као и у највећој несрећи. Тако је некако било и код Алексе. Од неколико дана он више не беше госа своје памети... Сваки тренутак отварао му је по један извор среће... Он није знао шта се с њим ради... Његов Станко!
И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... Заврзан погледаше низа Саву. — Шта гледаш, Заврзане?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ту се он тако владао да је сваком шегрту за мустру служио. Госа му је био велики богомољац, а Љуба, кад га је схватио, није ни једно јутрење пренебрегао.
На крају сокака јако је запрашено. Иду нека кола арњевима покривена. Кочијаш бесно тера. Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева. — О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ђака начините мише, Псуј и карај, па на мацке вуци, Па и онде кâ скотове туци, Да свак од њи дркће и трепеће Када госа крај њега прошеће.
Још млоги тркни, па њему притеци: „Твој госа ко је, деде нама реци!“ Но слабо вреди ота речица њима, Он само на њу слегне раменима, Па лати коња, те даље
Она за њим: „Па сад дође?“... Скочи, крочи, па га стиже, У лице му руком пође... Он све даље, она ближе... Виде госа пуста јада: „Но, но“, рече, „шта је сада?“ 140. „Па још збориш, зла ти срећа!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Отиде.) МАРКО: Ха, ха, ха! То му је госа. Ал је јако опарен. ПОЗОРИЈЕ 6. ЈАКОВ, ПРЕЂАШЊИ ЈАКОВ: Побједа! МАРКО: Јеси ли утекао?
ЈАКОВ, ПРЕЂАШЊИ ЈАКОВ: Побједа! МАРКО: Јеси ли утекао? ЈАКОВ: Јошт три дуката добио. МАРКО: Његов је госа малочас овде био. ЈАКОВ: Пак? МАРКО: Неће магарца да купи. ЈАКОВ: Ха, ха, ха!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Врата отвори!“ Из млина старог повика Ћоса: „Дивови, дјецо, јесте ли луди?! Унутра сједи чувени госа, храну му скупља милион људи. За мене ради свакога дана крилата војска Џивџана хана.“ Дивима леђа од страха бриде.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све што данас духом дише То молитве шаље сад; Са молитвом поздравља га Роб и госа, стар и млад. Ал' кога ће небо чути, То зависи и од нас: Снажној вољи, ведрој руци, Изостати неће спас! Мила децо!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
»Ето, дошао човек да се одмори после мучнога посла, да отпочине, па му преседа. Бадава, опет овако боље: сам си госа и кадија; што не волиш да трпиш — не мораш... — Е јест, мислио је даље, али се и мени спрема такав колач!
— Ја сам госа у овој кући!... ја, ја... разумеш !... И њу ћу да доведем, кад ми се прохте, да знаш!... — Можеш... само онда ја и
тога ништа, но гледајдер ти овога калфа Васу код Перића, тај је скуцкао подоста у свој џеп, па данас сутра биће свој госа, а временом може бити бољи и од самог Перића.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— А Станка, болан, шта ти она вели? — Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора... Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. — Тако је, вјере ми јуначке!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
(То ј’ заглавље прво. Сад долази друго). ИИ Бог би знао од чега, ал’ се лав разболô. Госа проговара: „Па зар тако, лоло! Зар ја теби зато дајем трула меса, Да од тебе данас немам интереса!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паула тка за све нас, и заради што поједе и обуче. А она је сад већ и свој госа. Јулица ми надгледа кућу, и брине о дечацима кад ја нисам ту, па и она заради што поједе и обуче.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« (рекне магарац Санхо Панзин) »међер ја сам од вас свију најбоље прошао, али ја и нисам као ви господу служио. Мој је госа био поштен сељанин, који је о мени као и о себи бригу водио, на моје уши тако исто пазио као и на своје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
головран — гавран Голубан — стајаће име за слугу Голубац — град на Дунаву, у северној Србији господар — власник, госа, газда. „У Србији до 1804.