Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Танаско је за појас заденуо кашику. Гледају око себе са великом опрезношћу.) ТАНАСКО: Отишли су, госкапетане! МАНОЈЛО: Дај ми вамо ту батерију и секцију! Заузми положај иза оне бандере!
) МАНОЈЛО: Запиши да се требују батерије! ТАНАСКО: А где дас требују, госкапетане? Ни коморе, ни менаже, ни фуража... МАНОЈЛО: Ништа, није важно, видећемо и вако.
Слажу се и растојање, и правац, али се место не слаже... ТАНАСКО: Ја би, госкапетане, диго руке од свега! Преко целе Србије пешке, па ништа!
МАНОЈЛО: Патриоти су нас и удесили! Више се чувај патриота, него шпијуна! ТАНАСКО: Неко долази, госкапетане, склонте се! МАНОЈЛО: Где баш сад нађе! Брзо у заклон! (Беже опет иза канти за ђубре. Појављује се Просјак.
Кад изађе са сцене, враћају се Танаско и Манојло.) ТАНАСКО: Госкапетане, чини ми се... МАНОЈЛО: Оде ли то тумарало? ТАНАСКО: Оде, али ја мислим...
Теоретски, све се слаже, у длаку, а кад погледам око себе, на терен, то апсолутно није то! ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат! Ја канда сам га већ негде некад видео...
ТАНАСКО: А коса црна! Да ми је видети покривену светојовањским снегом! Е, мој госкапетане! МАНОЈЛО: Тачно тако! Ту треба поставити заседу и чекати! Па био ово Београд, или не био!
А видео си чиме се то доказује! Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два...
А на креветчини... зора се тек заплавила, миришу дуњци, ја се распиштољио, она се распилавила! Е, мој госкапетане! Са новом женском човек се осећа као процвала врба! МАНОЈЛО: Завежи, кад ти кажем! и у заклон!
ТАНАСКО: Па то је гука са ноге овог овде, што је сарањен! МАНОЈЛО: Раскопчавај се! ТАНАСКО: Ево моје ране, госкапетане! Рафал укосо, од пупка према десном рамену! МАНОЈЛО: Шрапнел у трбуху, лакат размрскан гелером! То је моје!
Такво чудо може и берберин клештима! МАНОЈЛО: Док човеку не видиш рану, не знаш с ким имаш посла! ТАНАСКО: Госкапетане, немоте да се кидате толико! МАНОЈЛО: Немаш оно зашта си страдао, ал се тешиш, бар имаш своје страдање!
ТАНАСКО: Поцепаћете се тако, госкапетане! МАНОЈЛО: Човек и јесте човек прво на основу свога страдања! ТАНАСКО: Само се џабе потресате и сецате!