Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
чај кува и даје нам те пијемо, а она једнако, како попијемо, опет наслужи; по три ли по четири ли пописмо, а милостива госпа опет наслужи.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љубиној првој забуни био је узрок што није знао како ће га госпа предусрести. — Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа. — Допада ми се.
— Дакле, допада вам се моја Савка? — запита га између осталог госпа. — Допада ми се. — Па хоћете ли да јој то кажем? — Немојте, ако бога знате! — А зашто?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А зато време огреѕѕе нестрпљиво меље устима: — Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову кларинету. Овако би' ја њега.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Ајде, серце, ајде, лези, спи, и не тропари! Нисам ти ја мати, а пребезмернаја нужда теби, није муж, него – мати. Госпа Агрипина! Дете јој њено!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Има ту нешто!” СПАСОЈЕ: Моја ће се ћерка венчати кад је мени воља, а не кад је госпа-Драги воља, а позивнице је лако и по други пут штампати. АГНИЈА: И није то само госпођа Драга.
СПАСОЈЕ: Рекао сам ти једанпут за свагда, не тиче ме се шта свет говори. АГНИЈА: Ја сам ишла, бога ми, и код госпа-Насте, гледала ми у шољу. СПАСОЈЕ: У какву шољу, побогу, жено?!... АГНИЈА: У шољу од кафе!
СПАСОЈЕ: У какву шољу, побогу, жено?!... АГНИЈА: У шољу од кафе! Слушај ти што ти ја кажем: та госпа-Наста гледала је и самим министрима, и казала им, кажу, тачно кад ће да постану бивши.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Силовит свет се тамо-амо вије, Ал' млоги прође канда га и није; За неког туде јоште и запита Ил' момак, ил' госпа, ил' деклица вита. Ал' тамо један са коњица скочи, Ка њему свију упреше се очи, И свако пита: Ко ли је и шта је?
“ 71. „Ал' муж старац, моје злато!“ Нагло госпа реч привати, Па га глену умиљато, За руку га белу вати: „Крај таквога дуге ноћи, Ко ће мени ту помоћи?“ 72.
85. Свуда чудна мешавина, Све ту срња кô да с' вија: Госпа, кера, госпар, псина, Мајстор, шегрт и колија. Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86.
“ — У то момче стиже. 126. Међ њу стаде и међ милу. „Молим, госпо, тако нете!“ Али госпа и на силу Ћаше ћерци и полете: Двапута се гњевна стиште, Двапута је он отиште. 127.
“ Али госпа и на силу Ћаше ћерци и полете: Двапута се гњевна стиште, Двапута је он отиште. 127. Сада теке госпа севну, Подбочи се, јао, брате! Кад опружи језу гњевну: „Па ви мени, ви не дате? Ко сте, шта сте, откуда сте?
Ко сте, шта сте, откуда сте? Па ви мени на пут стасте?“ 128. „Несам ли ја госпа туди? Ко је мене дирнут вредан? Па таки се сад усуди, Таки један и ниједан! Па у мојој, мојој кући...
136. Па с' устави — сад ће бити! „Вос ис тен тес?“ — То је доста! Стаде бојак страовити... Од Срба је госпа проста; Још умукну клета она: Што ће — дође цар од дома. 137. Стоји госпа, не миче се, Још подуже мужа глену...
Стаде бојак страовити... Од Срба је госпа проста; Још умукну клета она: Што ће — дође цар од дома. 137. Стоји госпа, не миче се, Још подуже мужа глену... Тад ка трска затресе се.
“ 138. „Па ти си муж?“ — Ово штене У мало ме не раздера! А ти, а ти, куку мене“ — Тако с' госпа на њ раздера, Скочи преда њ, ногом лупи... Он три крока назад ступи. 139. Она за њим: „Па сад дође?“...
Виде госа пуста јада: „Но, но“, рече, „шта је сада?“ 140. „Па још збориш, зла ти срећа!“ Цикну госпа, па га тури, Из руке му паде свећа. Он с' кâ дулек о тле сјури. — Ал' већ мени срце зебе, Ваља, богме, да се гребе.
— Ал' већ мени срце зебе, Ваља, богме, да се гребе. 141. Није шала, мрак је свуда, Госпа јетка и опака; Ја већ виде доста чуда, Може бити јоште кака, Може јоште и менека... Ма што чини наша сека? 142.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Види је како се упреподобила ко шокачка Госпа. Изнесе цура „стрицу“ и троножац с јастучићем, па шалицу варенике, па ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Је ли ико верово да ћу преживети? Па те ране видам овде ево већ четири месеца, а моја госпа за та четири месеца ни једанпут не нађе да ме обиђе! Не може, госпа, од своје силне госпоштине!
Не може, госпа, од своје силне госпоштине! ЈУСУФ: Молим те, чекај да седнем! Ноге су ми се пресекле! Седи сад и ти, још мало па
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, потом точећи воду једнако је у њ
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Скита се мачак, није га страх, са крзна стреса звездани прах. А нека госпа, препуна пара, чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима, па брзо смисли
Мамила госпа ноћника смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак
“ Из шатре зове лија, има лукаво око: Одлично чистим перје, уђите, госпа коко!“ Из рупе вири јазо, на сунчан жмирка дан, нуди поспаног мачка: „Купите зимски сан!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
на врху нрда за столом под шаком жуборе грчка мора у гудури пред њим словенски говор звони ко у руднику групмен Госпа прилази столу прво о вечном дану онда о ноћи снева и приклања се земљи Она у наручје старца диже и слови: васиљена
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
удовица са првим мужем, па тако, вртио се око мене неки млад професор, а ја још у црнини; па ми он каже: „Имао бих, госпа-Сарка, нешто да вам кажем, ал' не могу, јер поштујем вашу тугу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
питам га, кад се вратио. — Командир, господин потпоручник и још једна бештија... она, што сте је звали „госпа капетаница“... Поздравила ве. — А шта раде?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ШАЛА Још сам ја весео мада се нећеш удати за мене. Та младићи су само сене, не купе новац, већ успомене. Бићеш госпа гојна, удата често мало, а серената недостојна.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обоје буквално зинуше од чуда кад угледаше мој сребрн часовник. Погледаше се значајно, па ће тек госпа рећи: — Лепа антика из XИX века. — На шта се односи ваша напомена, госпо? рекох јој.
— Да, тако је, 1895 године предавао је у овој гимназији латински језик Никола Николић. Он је син... и ту поче ова госпа да ми чита целу моју биографију. Али сад тек настаде за мене ужас, кад она прескочи 1895 годину.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Прокић Павка, његова жена Даница, њихова кћи Спира, Јевремов пашеног Спириница Ивковић, адвокат Госпа Марина, његова тетка Секулић, полицијски писар Јовица Јерковић Сима Сокић Срета Први грађанин Други грађанин Трећи
МЛАДЕН: Јесам! (Оде.) XИ ЈЕВРЕМ, ПАВКА ПАВКА (долази здесна): Слушај, Јевреме, видим иде преко пијаце госпа Марина, извесно ће овамо. ЈЕВРЕМ: Па нека дође.
ЈЕВРЕМ: Па то: да ли сам штогод намирисао? ПАВКА: Јест, то! Ти знаш ваљда да је та госпа Марина нешто род овом господину Ивковићу? ЈЕВРЕМ: Ако!
Прекјуче ми чак и рекла: „Бога ми, госпа-Павка, да гледамо ми да се ородимо!” Ето, тако ми је у очи рекла. ЈЕВРЕМ (који није ни слушао њено казивање, већ је
ПАВКА: Боже, Јевреме, па говорим ти о твоме детету! ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа.) ПАВКА: Ама, не она, човече, него...
ЈЕВРЕМ: Добар дан! ПАВКА: А ја вас баш гледам кроз прозор, па кажем Јеврему: ево госпа-Марине право к нама. МАРИНА: Баш добро што вас видим, газда-Јевреме, те да вас као човека и грађанина запитам: има
ЈЕВРЕМ: Па има, госпа-Марина. Ето, господин начелник... МАРИНА: Или, ако нема власти, а оно, има ли бар грађанства? ЈЕВРЕМ: Како да нема!
(Улази у собу говорећи даље.) ПАВКА (улази за њом). XИИИ ЈЕВРЕМ, СРЕТА ЈЕВРЕМ (кад је госпа Марина поменула гласаче, тргне се из расејаности, те, чим су жене ушле у собу, прилази зиду и броји фотографије
то онако... XИВ ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ДАНИЦА (из десне собе): Мајка хоће нешто да разговара са госпа-Марином што ја не треба да чујем, па ми казала да ја изађем у ову собу. (Срети.) Добар дан! СРЕТА: Добар дан!
ПАВКА: Жена изишла с фарбом на среду. ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду? ПАВКА: Па, госпа Марина. ЈЕВРЕМ: О, господе, откуд јој сад пало на памет да изиђе с фарбом на среду?
Вели: важна ствар, тиче се детета! ЈЕВРЕМ: А јест, госпа Марина изашла с фарбом на среду. СПИРИНИЦА: Ју, с каквом фарбом? ЈЕВРЕМ: Па, знаш, она је род господину Ивковићу!
ЈЕВРЕМ: Ама, то јесте, него незгодно му долази, баш сад уочи избора. СПИРИНИЦА: Па зар госпа Марина навалила баш сад да се то сврши? ЈЕВРЕМ: Па сад. овога часа. Ено их тамо у соби кувају...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
''Никад!...'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''. И у српској души никада не спава Жеља да се лежи сред рођене
И осећам тада да, ко некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над пламеном који обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче... НАПУШТЕНА ЦРКВА Лежи стара слика распетога Христа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Трешња) 177 — Вије се као узда, — узда није; канџе има, — мачка није? (Купинова лоза) 178 — Госпа у двору, а коса јој на двору? (Репа) 179 — Двије су горе упоредо расле; која роди, не цвати, која цвати, ке роди?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
110. Сједе на врага, оде без трага. 111. Сједи вила навр вила, чека синова из бијели градова. 112. Сједи госпа у двору, косе јој на двору. 113. Сједи Мара надно града, пуштила косе довр града. 114.
У томе дође једна госпа по воду и опази Стојшу крај чесме у хладу. Како опази њега и мараму, а она уздахне, по том точећи воду једнако је уњ
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Ако те није смандрљо на брзину, горела ја ко ова сијалица! ЦМИЉА (примети новог госпа, тргне се): Куку, црна! ИКОНИЈА: И јеси нашла нумеру, па да кукаш! Није он, бедник, достојан твојих суза!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И осећам тада да, к'о некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над племеном које обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче... М.
В. Рајић ЦЛИ НОЋНА СВИРКА Кад лепа „Госпа“, у поноћно доба, Са пуно чежње завесу отшкрине, До ње тад допру заношљиви звуци С „Господинове“ танке виолине.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
спољних послова одељења Ујка Васа Тетка Савка Тетка Даца Јова поп-Арсин Теча Панта родбина госпа-Живкина Миле, његов син Соја, распуштеница Теча Јаков Сава Мишић Први жандарм Г-ђа Ната Стефановић Други
У средини собе велики, застрт сто, по њему прострте једне старе очеве панталоне које ће госпа Живка прекројити за сина. И ЖИВКА, САВКА ЖИВКА, САВКА САВКА (седи крај стола): Шта си се замислила?
ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива? Питала сам је преко кума-Драге и она каже: нека дође, како да ми не дође госпа-Живкина ћерка; нисам је видела откако се удала.
Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако. Она одиста није била код куће, видели смо је после на фијакеру.
ЖИВКА: Е, немој тако да кажеш. Знам, причала ми је госпа Ната, каже: криза, а мој муж министар, па ништа, миран, убио га бог, као да није криза, а ја, несрећница, збунила се
ДАРА (прекоревајући је): Али, забога, мама! ЖИВКА: Ух, кћери, све друго не марим, али само да ми је да госпа-Драгу свучем са државног фијакера, па макар за двадесет и четири сата.
ДАРА: Али чекај, забога, мајка, треба најпре скочити... ЖИВКА: Напослетку, и не марим за госпа-Драгу. Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната!
ЖИВКА: Напослетку, и не марим за госпа-Драгу. Бар је жена васпитана, отац јој је био чиновник Главне контроле. Али госпа Ната! Но, тешко земљи кад је доживела да она буде министарка!
ДАРА: А, видиш, написала Живана. ЧЕДА: Па да, госпа Живка јој је просто, није министарско име. А где је она, бога ти, од јутрос? ДАРА: Код зубног лекара.
ЖИВКА: Па био је здрав, дабоме. ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га
ДАРА: Па што си навукла злато на њега? ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам!
ЖИВКА: Него! Какво је то питање? Зар госпа Драга има златан зуб, зар госпа Ната има два златна зуба, па чак и госпа Рокса протиница има златан зуб, а ја да га немам! ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб..
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Уозбиљена као каква древна увређена госпа, бацивши љутит поглед на мужа, она прође кроз гомилу и клече покрај Јаблана, па поз– навши му преко лица арнаутски
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ Али коморџијама, нарочито оним ожењеним, најтеже пада што је нека: „Госпа Милка постала велика фрајла и отворила радњу у својој спаваћој соби. Посао јој одлично иде.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
драге, сада приветствују И что по њем следујет здје пророчествују: Сирјеч, да јест било и после ће бити Да се свака госпа даде намолити.
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Госпа Ружа шета кано пауница, Често господару не да белог лица Пољубити.
Бежи под кров куд које, свилене скидај шешире, Нове штифлетне изуј, сукњу на главу савиј, Па хајд’ госпа боса, а газда упрти децу, Мопслу наметни амрел: цеди с’, пресвлачи, и псуј!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ А то значи: Госпођа се у мушко облачи. БОШКО: Она калпак, — а он перишане. — БОГДАН: Госпа токе, — господар вистане. — БОШКО: Е, бруке! Мушке руке — женске белензуке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, »иначе ће умрети неко из куће« (СЕЗ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). К. ако се сади коцем, тада се мучи Блажена Госпа (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 382).
Ако се сади коцем, па ако се стави попет у земљу, мучи се Блажена Госпа (иб., 382). Кад се сади, треба под први лук ставити парченце цигле и рећи црву: »Ево ти храна за годину дана, не дирај
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изби у двориште. Киша сипи. По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља.
Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу што је отраг двије године умро без порода. Госпа Пава власница је лијепе, простране куће, за трговину најзгодније у мјесту, а живи од своје ренте и позајмљује намало
Залуд се госпа Пава молила богу и прилагала завјете у цркви, остаде занавијек штирка, нероткиња! Раније, тужила се госпа Пава на њ и
Залуд се госпа Пава молила богу и прилагала завјете у цркви, остаде занавијек штирка, нероткиња! Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.
У најбољој снази газда Јово разболи се тешко, залеже се дуго, па госпа Пава, под изликом да двори болесника, усели у кућу своју нећакињу, цурче од какових петнаест—шеснаест година, нека је
Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе. А госпа Пава једва кад завири у собу; двије су године што су одијељени: живе свако својим животом.
Неки дан по подне, дућански момак, док је госпа Пава избивала из куће, пустио је једну од господаревих јараница к њему у собу; Вељаше она: „Биће господару мило видети
Часом премишљаше, јер се у мјесечеву зраку виде госпа—Павина собна врата поред којих треба проћи, али чувши њено хркање одлучи се и пође даље — Златиној соби... ...
„Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком!” заврши писмо газда. Уто кроз подрум уније у дућан госпа Пава, разбарушене сиједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила. Затражи каве и шећера од дућанскога момка.
Момак затражено стави на вагу и каза цијену. Госпа Пава плати и поздрави момка, а на газду и не погледа. — Куга! — прогунђа газда Јово, кад је видје како гегајући се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Боже, како смо замрзли ту проклету ледену девицу. Зар је то баш она морала да учини, зар та хладна госпа која никад још није усрећила ниједног мушкарца. Тек тада смо схватили колико је Лауш морао бити несрећан.
Каже: не подстиче довољно свога мужа. Ледена госпа − тако је зове. Ледена девица. Забундала се јер јој је хладно. Увече, кад хоће да легне крај свога човека, уместо да
Зар та пиша стварно намерава да ме сутра гребена?! Ово је наступило неко последње време! Дадара Госпа наша, лепојка наша, не губи време.
Богдан Најзад сам дочекао да видим како се наша госпа пече на тихој ватри. На жалост, био сам ту само посматрач и није ми се дала прилика да мало проџарам и притурим
Изгледа да то није ни потребно. Јутрос је госпа, као и обично, гиздава и налицкана, одшетала до одаје свога мезимца, носећи му тамо посуду са јелом.
Господар Лауш седи на троношцу, а његова мила госпа Јелена, брижно нагнута над њим, расправља чешљем његове власи. Сунце је најзад, два копља пред смирај, измигољило
али Андријино срце га одаје, Андријино срце се устумра кад она прође, зарумене се голобради Андријини обрашчићи кад госпа на њега за тренутак упери свој поглед, зна она све његове тајне боли, јер зашто би иначе рекла: Марице, доведи ми
Нагнула се мало у страну, захватила у длан из вира мало воде и пљуснула га по лицу. Ето. Озбиљна жена. Властелинка. Госпа високог рода. Жена намесника жупе моравичке. Тополе су се савијале, облаци јурили као суманути.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Исидора Секулић Кроника паланачког гробља КОСТА ЗЕМЉОТРЕС 5 ГОСПА НОЛА 17 АМБИЦИЈЕ, ДИМ 73 ВЛАОВИЋИ 128 КЊИГА ДРУГА 140 ДЕЦА 141 ЉУДИ С КАШИКАРЕ 169 ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ
јендеку је пропао и Срећко, Бог да му душу прости” — крсти се, и шушљетаво и иронично се смеје матори копач гробова. ГОСПА НОЛА Гробница Лазарићевих, иако нису сувише давно изумрли, то је данас један испроваљиван подрум пун корова и крша од
Све крстаче надгорњава једна, доста очувана, која се усправила као катарка на полупаном броду. Крстача госпа Станојле Лазарићке. Згодна је фигура с бродом и катарком.
Крстача госпа Станојле Лазарићке. Згодна је фигура с бродом и катарком. Госпа Нола, „живосан човек”, како је сама себе понекад називала, као да збиља још стражари над једном насуканом и мртвом
У гробници, сем госпа Ноле, случајно, сами мушкарци, наравно и њен муж, гос-Тоша. Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке,
Около наоколо, по гробљу, а богами и подаље од паланке, расејани су гробови оних што некада беху везани за госпа Нолу, или за њеног мужа, или бар за имање њеног мужа.
Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.
„Па шта! Ако је рак, није лав.” Срба је такође већ на гробљу, али на оном, крај салаша. И можда се крстача госпа Нолина баш од чежње за својим драгим посинком, онако чудно издигла и усправила.
несреће на салашу, и, говорило се, можда и учесник у злочину, али доцније, чудним путевима живота, нека врста зета госпа Нолиног. С оне стране зида спава његова жена, Паула, Тотица, бивша служавка и присвојеница госпа Нолина.
С оне стране зида спава његова жена, Паула, Тотица, бивша служавка и присвојеница госпа Нолина. Такође на католичком гробљу, нико више не зна где, сахрањен је и шлајфер с плавим наочарима.
Такође на католичком гробљу, нико више не зна где, сахрањен је и шлајфер с плавим наочарима. Рајнхарт, од госпа Ноле прозвани Лука. Шлајферова жена лежи далеко, у Немачкој.
Једним невидљивим конопцем прикачен је за катарку госпа Нолину и бог те пита где затрпани костур лепотице Талијанке из Трста.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ То млада госпа; али ће то исто учинити и њена госпођа мама, која свакојако жели да изазове од вас бар ову фразу: „О госпођо, колико
— Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове? — Зашто госпа Станка има надут трбух?
Оно последње питање: зашто госпа Станка има надут трбух већ је питање ужега, породичнога значаја, које ми је уз одговор донело и батине.
зашто госпа Станка има надут трбух већ је питање ужега, породичнога значаја, које ми је уз одговор донело и батине. Госпа Станка је била једна млада, отмена госпођа, пријатељица наше куће, која нам је чешће долазила.
Једнога дана, када сам запазио на њој извесну прошену, поставио сам матери питање: — Зашто госпа Станка има надут трбух?
Само, треба умети размишљати, јер има их који ни то не умеју. Моја данашња куварица, госпа Ленка, тврди, на пример, да не уме да размишља, онако исто као што не уме да прави кнедле од сира и питу са орасима.
— Па добро, госпа-Ленка, кад сте били млађи, јесте ли онда умели да размишљате? — Нисам. — Ви сте удовица, према томе сте били удати.
Јесте ли бар онда размишљали? — Нисам ни тада. — Зашто? — Па била сам млада и лепа. — Сасвим, сасвим! Али, госпа-Лено, отад је прошло много времена; прошла је и младост и лепота и ви сте, по свој прилици, имали често прилике да
Ето тако, не умем да размишљам, па то вам је. А није то случај само са госпа-Леном. Мени се и један начелник министарства жалио да не уме да мисли, у што ме је необично лако убедио.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
''Љубав је једна пасија!'' додаде на то Грофица сетна и бона, Па шољом чаја љубазно госпа нуди Господина барона. За столом тебе не беше и празнина Осећала се јасно — Ти би о твојој љубави, моја драга,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Њој говори госпа бановица: „Отвор’, Кумро, сепетли-сандуке, па извади три дуката жута, те их подај туцаку јунаку: два за здравље
Кад је било сунце на заходу, ал’ говори госпа бановица: „О Кумрија, моја робињице, пробуди ми два нејака сина, да ми ђецу сунце не залази“.
Кад Кумрија открила бешику, она врисну како љута гуја. Њу ми пита госпа бановица: „Што је, Кумро? ујела те гуја!“ „Није.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДУШИ 10 СЕЈАЧИ 11 ХВАТАЊЕ СЕНКЕ 12 МОЛИТВА ЗА ДУЖИ ЖИВОТ 13 ДОБРА ЛОЗА 14 ПОХВАЛА ЖЕНИ 15 ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА 16 ВИНО И ЖЕНА 17 ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА 18 РААВА 19 ДОКЛЕ НА ТИХУ ВРЕМЕНУ ПЛАВАШ...
ВЕЛИКА ГОСПА ДОМАЋА Истерај човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоостал