Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Познат је философ, љубавник над свима, И песник, кад треба. Госпар Бартолео, Победилац срца и на двобојима — Једног дана спази да је постô бео.
Док мрак с кишом пада, сетно, врх џардина. ДУБРОВАЧКИ СЕНАТОР Госпар Сабо, племић, некад ђак Болоње, Увек с пером ноја и новом периком, С рухом од велура пуног фине воње, И с мачем што
Отад госпар Сабо снуждено корача, По Страдуну који жагори у тмуши: Код куће је љута обесио мача, А на улици је обесио уши.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
85. Свуда чудна мешавина, Све ту срња кô да с' вија: Госпа, кера, госпар, псина, Мајстор, шегрт и колија. Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86.
коњиц као стрела, Оде пусти низ пољану, Гле га веће спрама дела, Гле и њега веће ману, Тило кљусе и претило, А госпар му пушта воњу, Кâ и њему да је мило, Кâ да отим кроти бољу, Бољу тешку срца свога — Дела, дела, па и мога.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И ми ћемо одмах онамо. Куцнусмо на врата; чим изустих српску реч, пустише нас унутра. Вођа изасланства, племенити госпар Бунић, дочека нас најљубазније. Кад му се претставих као присни пријатељ школски друг Геталдићев, он се врло обрадова.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Чујмо госпара Симу! – одазва се неколицина. – Колико сам разумио, господо – поче госпар Сима – ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се врати својој
– Уха, где ти оде! Не може то! – гракнуше неколицина. – Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства.