Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
“ Наравоученије „Господ гордим противит сја, а смиреним дајет благодат.” Не разумева се овде да човек до саме худости смирен мора бити, него
И колико се већма просвештава, толико више свет љуби и к њему се ташти, зашто је и сами господ бог свет невечерни, по оној речи пророка: „ О д ј е ј а ј с ј а с в ј е т о м ј а к о р и з о ј у”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— 'Оћу, ћир-Трпко; чујем добро пролази, па да се узме која пара. — Те лажу, море не ти пројде, жив ми господ! — Ама јуче је човек продао по двадесет и пет гроша. — Човек? У Београд рече? — Усред Београда на пијаци.
Да је барем по оке јали оку мање, 'ајде де, али — четири. — Камик да едем ако те преварим! Осум, жив ми господ! На! — рече ћир Трпко и опет потеже торбу на кантар, па је пружи заједно с кантаром Тиосаву: — На, видиго, види!
— упита Тиосав. — Шест цванцика кола. — Е не можемо за шест, аја! — рече Витомир. — Море немам паре, брате, жив ми господ! Шест цванцика, па нек је сретње! — Е знаш, ћир-Трпко, шта је! Ево по триест гроша кола, па да дотерамо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!... Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... 7. СПЛЕТКА Лазар це није преварио.
За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио. Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.
И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на
— Људи смо, па грешимо. Од праоца нашег грех нам је остао. И ми се огрешисмо о тебе. Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...
Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!... Ама овако... нека опрости Господ!... Станко, сине!... Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПЕСМА Господ ме сеја цело време, И свуд сам нова реч и знамен — У белом хлебу прво семе, У тврђавама први камен. И први пољуб
И први пољуб заљубљених, И нож у руци харамије, И молитва из срца смерних, И сан на песку гладне змије. Господ ме сеја прегрштима Пољем што вечна сунца плаве, Да будем његов знак међ свима, Његова златна труба славе.
И бродолом у освит ведар, И очајников крик за снагом; И на Либану сјајни кедар, И страшна војска пред Картагом. Господ ме сеја целом шаком У часу светлу и голему, Да будем јутро дану сваком, И његов глас и кључ у свему.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Је ли, Јуло — пита је Меланија иза гостових леђа љуљајући се на столици — је си л’ти непријатељ господ’на Пере? — Нисам... а зашто би’ била?
Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина Ћире, пароха, знам да им данас није до ручка — Код господ’на Ћире?! — рече радознало гђа натарошевица, и постаде одмах много услужнија. — А шта је то било тамо, слатка?
Поп Спира га узе и размота, а кад виде шта је, а он се грохотом, слатко, насмеја. — »Сеј ден јегоже сотвори Господ«!... Аркадија, човече, ти си мој избавитељ, ево, већ по други пут!
Е, боже, па људи смо, слаба створења, па, па онда и згрешимо понекад, јер »никтоже без грјеха токмо једин Господ«, каже се. Па зар сад зато да ме каштигује к’о безбожну Содому и Гомору?!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
звезда, тако ми моје пропале прошлости и тако ми моје црне будућности, овог секунда, овде на овом месту, јавља ми се Господ Бог дајући ми кључ свих ствари, свих проблема што ме муче, свих тајни свих мојих немира.
Африка
дивљак, који, чим је истеран из дресуре на чистину, одговара на пример овако: „Моа па буфе, мусје (ја још није жвакао, господ'н); или: „Ил а парти шие, мусје (отишао је да..., господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину.
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене
Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао).
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници! Нема тога у нашем светом и слатком православљу! Господ наш, Исус Христос, откупио је, за нас, све грехе, и грешнике на овом свету, као син Божији, својом смрћу, на крсту.
Ако је Трифуну стало, да се не срамотимо, ја сам за то. Али, ако Трифун раздрјати сја будет, на мене, у Кијеву, ашче господ Бог кое чудо не сатвори, убићу га, као курву. То ти кажи своме брату! Оће Србо!
Старац је, видев како национ лута, а Господ не помаже, посумњао био, у својим писмима, у Бога. Кад росијски посланик, у Бечу, Возњицки, није успео да ослободи
Теодосије - ЖИТИЈА
“ А Господ, који је близу ових што га призивају ваистину и слуша њихову молитву, послуша и њихова мољења као и осталих праведника.
Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена. А отац његов, угађајући му, рече: — Нека је Господ с тобом, чедо, нека те благослови и исправи пут твој.
Рашири се сам без нас, насити се, ти каменосрдни, немилостиви! А хоће ли те примити Господ? Ти што си преварио оца, преварио си и нас, а мислиш ли да ти се ваља Бога бојати?
И речи Јова: — Господ даде, Господ како је благоизволео тако н учини, буди име: Господње благословено! И одмах му послаше многобројно злато
И речи Јова: — Господ даде, Господ како је благоизволео тако н учини, буди име: Господње благословено! И одмах му послаше многобројно злато на потребу
подвиг и по дyши труд, на мени је грех твој ако га има, ја за тебе одговарам, јер ме послушао јеси, од мене душу твоју Господ нека тражи!
живот, И да прими за њега чувани венац правде за своје трудове, и за оне које је он спасавао, што спреми и што ће дати Господ праведни судија у дан онај, њему и свима који воле дан јављања његова.
И одмах приведоше многе који су тајну чували, узеше велику количину злата и пренесоше кући. И догоди се како је Господ говорио преко пророка: „Моје је злато и моје је сребро, и коме хоћу даћу га“.
и научивши, вером и правдом и покајањем ка Христу привешћеш људе своје, и светим местима која телом походи Господ Исус Христос поклонићеш се, где се сва страдања његова за нас вољно догодише, која ћеш на срцу своме написати, и
чудесним преподобнога оца његова, тако се и у српској земљи пред синовима и народом његовим смело надао да ће га Господ опет прославити и учинити чудесним.
И ми ћемо слично пророку рећи: ,Овај дан који створи Господ, обрадоваћемо се и узвеселићемо се у њ̓. Јер ево, отац наш који је пре мало времена био с нама, и који је духом отишао
ка једнокалним нам саздањима и једнороднима по крштењу, који су вам под влашћу, велим, знајући да је и ваш и њихов Господ на небесима, и да обазирања на лице нема у Бога.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) (Вук, бр. 2983) — Многи чоек није назадан Богом већ собом. (Вук, бр. 3056) — Ради, па ћу ти ја помоћи, вели Господ Бог. (Вук, бр.
Кад Господ то виде, наљути се и рече: ’три године га тако носила, па ти онда на ноге стало!’ Зато, веле, и не може дете да прохода
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад сунце грану, све што бјеше крштено прекрсти се и призва небеску силу у помоћ, највише ријечима: „Сунце на помол, господ бог на помоћ!“ Па се свијет поче згледати.
Исприча им причу из Светога писма о Кајину и Авељу, како Господ запита Кајина: „Гдје ти је брат Авељ?“ А кад убилац одговори: „Не знам“, како му Господ рече: „Шта учини!
“ А кад убилац одговори: „Не знам“, како му Господ рече: „Шта учини! глас крви брата твојега виче са земље к мени. И зато да си проклет на земљи, која је отворила уста
Бићеш потукач и бјегунац на земљи!“... „И овога часа то говори Господин Кајину!“ викну владика. „Јер Господ је овђенак и Кајин је пред њим! Ево га!“ додаде и заокружи руком по цијеломе збору. „Ево га, ово је све један Кајин!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Е? — тргох се. — Мани, синко! — Одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не дâ! Умре, пресвисну од туге кад виде оно дете како се бије, мучи и туче од оног њеног бесника.
— А зар нам је зло мислила и говорила: „Николо, синко, немој бре чедо тако! Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој синко!“... А он само удри, псуј, вичи. Мене већ што...
Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао! — Прекиде је он тако искрено да се Паса трже и као покаја што га је толико дирнула.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ЗВЕЗДАМА 3 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 14 ПОД ПРОЗОРОМ 15 ПОГРЕБ 18 ПОСЛЕ ПОГРЕБА 22 ОБЈЕСЕН 25 СИНОЋ 27 ЉУБАВНА ГУЈА 28 РЕЧЕ ГОСПОД 31 ГОСПОЂИЦИ Л. Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ!
Ал' неисказан оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. РЕЧЕ ГОСПОД Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем, вером и надама!
Ал' неисказан оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад. РЕЧЕ ГОСПОД Рече господ људем својим: „Хоћу, децо, да вас спојим, да вас спојим веригама, миљем, вером и надама!
И саслуша л' нас тако Господ Бог, понестаће из раја јавора, потесаће га дуси на гусле, за тили часак српски биће рај! Ал' какве смо на земљи
— Самсон спава. Самсон спава, не чује га, ал' га чује глава света, ал' га чује господ чета, ал' га чује Јехова: Серафими нису сишли, ал' делила што сад мисли, То је мисо његова!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Овако благо бог теби дао, пак да се наситиш! — Ја сам читао — рече калуђер — ђе стоји написано: Аште господ љубит кого, того наказујет. — А шта ће то рећи, оче? — запита болесник.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Боже сахрани! Жена треба мужа да почитује; само не треба ни он да се заборавља. МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш. СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал. МАКСИМ: Шта си ти?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Дрндала бих тако, без везе, једно пола сата; тек да ми прође време, мада ми је господ Бог сведок да, сем оног излапелог Бајера за леву руку, не умем ништа друго ни да опепелим, то јест отклавирим.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С нечим петим нешто треће тек крилима залепеће. СВИЛЕУВА, КОЦЕЉЕВА У фрулицу Господ дува. Зимски рефрен: Свилеува. Сан разноси бела плева. Луч унутра: Коцељева. Сише мозак златна мува.
лирска, метричка, кад титрај стиха винем увалом, куд вија коња сват полудео, тобож утварин сен да сустигне - а Господ с трона као да каже: Јесен, рузмарин...
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и на
Усрећи ми чедо моје По доброти воље Твоје”. И Господ је саслушао Молбу бедне мајке те, Анђела му чистог дао, Да над њима вечно гре; Да га мучном стазом води К чистој
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И ту нема казивања, осим да се рекне: добро је што је тако. Из Данила пећког Господ небеса утврди мудрошћу а земљу основа на Ничем ту је и свако од нас пустио корен насупрот чуду неисповедивом што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Молим вас... —...да ти ни Господ Бог неће помоћи. Јеси ли разумео? — Разумем. Онда потпоручник Александар шмркну кроз нос, пође два-три корака, и
Точка нема, види и сам дежурни каплар. Али треба нешто рећи. — Господ’ наредниче... овај... ту је — он размахну руком око себе, обухватајући широким покретом рејон целе дивизије.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И од тог доба има на свету и белих ружа. АНЂЕО СМРТИ Шестога дана стварана, рано у зору, седео је на престолу Господ Бог, окружен великим мноштвом анђела и слушао песму њихову којом су величали дела његова, „Свет, свет, свет је Господ
Господ Бог, окружен великим мноштвом анђела и слушао песму њихову којом су величали дела његова, „Свет, свет, свет је Господ Саваот; пуно је небо и земља славе његове!
А када је престала песма њихова, проговори Господ. Реч је његова била као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и милине: беше
као гром и говор његов као пролетња грмљавина; земљу је подузимала језа од страха и милине: беше и весело и страшно. Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово. Њему још нешто недостаје па да буде савршено...
„Моја је освета“ — говори господ — „и ја ћу вратити.“ Онда цар смисли да учини једно добро дело, да би се умилио и народу и старцу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зато сам чколе учио: Зашто сам танак, претанак, Зато сам соја господског; Зашто сам висок, превисок, Зато ме Господ саздао.....« — Ама то ви ка' да мене певате, Милице? — Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању. — Знам, знам?
— Јок ја... нећу те дирнути... нек ме Господ Бог од таквог искушења сачува, — викну чича Пера и стукну корак назад. — Хеј, свече туњави!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам видеја једна штета; а ти берем хаир да видиш од радњу, да да господ! ’Ајд’ сас здравље, а ја ће си други селамет да тражим; да се прифатим под мој старос за другу послу.
Не треба му да чита Бокачија! И мада су многе учествовале у таквим диспутима, и мада је ораторски дар добри господ подједнако разделио међу Евине кћери у том селу — ипак је најчешће на мегдану остала и палмову победну гранчицу
— Тад јој рече Ристос Господ: Ајд’ у пак’о грешна душо, Грешна душо мејанџијска! А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОСЛЕ ПЕСНИКОВЕ СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ 114 ЈАСИКА 116 ПЕСМЕ ПЕСНИКУ Господ ти је дао свету искру. Кресни, И обасјај таму где песници живе, Мајушности своје нека буду свесни.
ИИ Ја знам да мени Господ неће дати Старост дубоку, нит̓ поред мене Свечано проћи и људи и жене, Златне ми свадбе сталожени свати.
ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ Господ је тако хтео да ме створи У земљи где се монотоно живи; Промичу дани ни бољи ни гори, И, сиви, клизе у недоглед сиви.
ИИИ И данас, да мени Господ рече: ''Ево, Ја ти сада дајем силу и моћ, створи Свет нови и бољи о коме си пев̓о, И отвори широм врата новој зори.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Па колико можеш, Тоне. А за више даће Господ! — Дај Боже, дај Боже, снашке! И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита? Чујете ли што за њ?
Човече! Ћути, убиће те Господ!... Куку! Зар свекар...! Зини, земљо, да сви пропаднемо! Куку, шта доживех! Куку! Господе Боже, Господе!
Куку, шта доживех! Куку! Господе Боже, Господе! На то чу једно страшно: — Ја сам твој Господ! — И туп, јак ударац. Онда малаксао, обезнањен, писак свекрвин.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари!“ рече Господ престрављеним небесним силама, које кад погледаше на земљу то видјеше големе намете, помислише у себи: е зло је!
“ „Осим тога“, наставља Господ обративши се сину, „ову ломну гору под нама, гдје те лако весело примише, гдје људи, од вајкада крв лију ради тебе,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Вране ти се на весеље купиле! Гавранови ти очи испијали! Гвоздене опанке носио! (тј. робијашке окове). Господ га минуо, а анђели га не сусрели — кад се коме рече господин, а он то не заслужује.
Крст те чуво до поноћи, А анђели, сине, од поноћи, А сам Господ, сине, до вијека, Спавај, сине, бог ти добар дао! 5.
путем ходећи, бога молећи и лијепо зборећи: добра господара, добре господарице, добро ти ми је удијелио, удијелио њему господ Бог одсвуда добро а с небеса најбоље!
Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу пили а вазда се веселили! У чији смо дом, помогао га господ Бог, њега и његове синове и синовце; браћу и рођаке, кумове и пријатеље, ове овђе и све друге који нијесу овђе оне
Славио, на млађе оставио! Што ми потрошили, Господ навашао. Хај, твоји коњи вриштали, душмани ти пиштали; твоје краве мукале, душмани ти јаукали! Да бог да!
Да бог да! 6 Вала и ејвала! Земља дала, да ти помаже господ Бог и свети данашњи год! Дао ти Бог велико стадо и благо и оно што је твом срцу драго: и волове витороге, јаворове
Много имао, свакоме дјелио: некоме капом, неком шаком, нами, браћо, који овђе сједимо, свом врећом, а тебе ће господ Бог сваком срећом!
и још томе сиротињи кувао колаче, да на те не плаче, и у цркву лијепе летурђије, да ти поможе господ Бог и свети Ђурђије и сви свеци, те прогледали слијепци!
Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помого ти господ Бог и свети данашњи год. Заклонио те сваке муке и душманске руке, ђаволске области, тијеснога сокака, бијеснога
Ој, мили јуначе, вала и ејвала! Земља дала, помогô ти господ Бог и свети данашњи год! Ко ти о злу мислио, о клину висио, ништа не радио ни браздио, оро ни копô, већ иш’о у савске
Шуба му до пете: нити је раздрô у цркву ходећи, ни богу се молећи, већ по трњу се верући и срдобољом се... и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот! Вала, мили домаћине, и ејвала! Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год!
и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот! Вала, мили домаћине, и ејвала! Земља дала, да ти поможе господ Бог и свети данашњи год! 7 (ДОМАЋИН У ЗДРАВЉЕ ПРИЈАТЕЉА) Фала, брате делибаша! Како ти данас напио, тако бог услишио!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Од више силе није хтио оженити се као што Господ Бог заповиједа, него науми да вјенча аждају како ће више зло чинити, и упути се у некаку пустињу ђе су страшна језера,
од својијех прађедова, кад је Христос по земљи ходао, да је ходио за њим свети Петар и носио врећу ситнога пијеска, те господ ђе је хтио да буде брдо, узео би зрно пијеска и рекао би: „Да умножит сја“ те су зато свуда велика и висока брда; а
Овако благо Бог теби дао пак да се наситиш!“ „Ја сам читао“ рече калуђер, „ђе стоји написано: Аште господ љубит кого, того наказујет.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако ли буде немогуће, онда преполови. И потом почиње служба јутрења. Отпевавши после Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три катизме, и четврту катизму „Блажени“ са припевом „Анђела сабор“, потом седалне, потом чтеније, и после
“ (Јак. 1, 2-4) „Јер блажен је муж који претрпи напаст, јер ће, када буде искушан, примити венац живота, који спреми Господ онима који га воле.“ (Јак. 1, 12) Јер, изрече: „Који претрпи до краја, спасен ће бити.“ (Мт.
своју укорену немоћ и кукавну леност и тегобу сна, ипак, прени се, о љубљени, помисли на дарове које обећа Господ онима који га воле и који се труде њега ради.
Ово овако држимо када не појемо „Бог Господ“ на јутрењу. Ако ли је „Бог Господ“, ово треба чинити у цркви: три низа поклона и у себи говорити као напред речене
Ово овако држимо када не појемо „Бог Господ“ на јутрењу. Ако ли је „Бог Господ“, ово треба чинити у цркви: три низа поклона и у себи говорити као напред речене молитве.
А коленопоклоњења треба само у цркви неговати када се поје „Бог Господ“, као што горе писасмо. А у ћелијама вашим коленопоклоњења да буду док се молите.
Празник, пак, зовемо када се на јутрењу поје „Бог Господ“. Када се павечерница служи, пошто јереј изрекне уобичајену молитву, ви треба да падате на колена, као на крају првога
Бојимо се: „Мрзак је Господу сваки високосрд“, (Лк. 16, 15) рече божаствено Писмо, и „Господ се гордима противи, а смернима даје благодат“. (Јак. 4, б) Према томе, да нема овога међу вама!
Нека им Господ буде милостив и нека их поучи, тако да знају куда их води. А ми треба да пођемо одакле изиђосмо. Они који су обедовали
Знајте да је пост када се не поје „Бог Господ“, него када се поје „Алилуја“, те тако ово имајте. ГЛАВА 11 Како треба празновати Господње празнике и Пресвете
да не буду противни због разне гордости, јер се каже: „Тешко онима који се одричу и који нису смерни, јер ће их Господ гневом својим смирити.“ Да, овога ради изволите и сами у себи расуђивати смирујући се, противословља не дајући.
4, 8) старајући се да испуните колико је могуће. Јер рече Господ наш Исус Христос: „Овако заповедам вама да волите један другога, као што и ја вас заволех“; (Јн.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
гласом, никад то неће заборавити: „Видим, Бог је благословио вашу кућу и нечастиви је напустио ваш дом... Господ и свети мученик, чијем дому служимо ми, мали и грешни створови, услишили су ваше молитве.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један! Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!... Обуј се, и
Па једнога дана кад се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
тренућ се муње упрегнуте у свештену творца колесницу дугом к једној све навише страни, повратише полет колесници. Господ славе на трон се поврати!
слаткијех музиках; легиони у дуге редове са поретком воље свемогуће - сваки к своме летијаше миру те му га је Господ славе силне назначио за вјечно блаженство.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Једна кућа, брате. Стâри поспе, деца поспе, а негде је и без деце, нема говора. Ту ти је једини Господ Бог сведок. А кад си се вратио она не може да ти се наприча о поштењу. И све друге не ваљају само она поштена.
Зато је он и стегао душу са том мишљу да је најбоље оно и онако како сам Господ Бог буде одредио и наредио. Јер је као сунце јасно да једини Бог зна боље од свакога човека шта и како треба да буде и
ПРИЧА О СРБИМА Од војника чуо и забележио на Крфу Било је то у лето и на жаркој врућини. Господ беше заузет претешким бригама.
Радио је тако Господ једнога дана и бринуо кад, усред ових напора, зачу Он некакву необичну ларму која се са Земље подизала.
Тада Господ, не могући даље да је подноси, остави перо, подиже главу, па ослушну и замисли се, трудећи се да појми оне чудне узроке
Али и поред свег Његовог божанског старања, то Му не пође за руком. Изненађен тиме Господ се обрати светом Петру. — Петре — рече он благо. — Ово није без ништа.
Али не потраја дуго, врати се он натраг, и врати се брже него што је и сам Господ очекивао, па стаде пред Њега: — Господе — рече Му он — ево испуних ја Твоју наредбу и сазнах оно што си желео.
— Гле! — зачуди се ипак Господ. — Шта ми кажеш? Дакле од Срба? А шта би они хтели? — Срби — настави св. Петар — Срби хоће да ратују! — Да ратују?
А шта би они хтели? — Срби — настави св. Петар — Срби хоће да ратују! — Да ратују? А с ким и зашто? — питаше Господ, а св. Петар одговори: — С Турцима, Господе! Због земље, веле, коју су им од предака отели.
— питаше Господ, а св. Петар одговори: — С Турцима, Господе! Због земље, веле, коју су им од предака отели. Тада се Господ понова замисли, а после мале почивке: — Па нека ратују — рече. — Нека им се таква жеља испуни! Али св.
Добро, и сâм сам за то. Али у том рату хоће ли они победити, или ће бити побеђени, јер и то... — Петре — прекиде га Господ — тачно сам знао шта ћеш ме питати.
Петар оклеваше да одговори и снебиваше се, пошто у том часу не погађаше вољу Божију. — Е видиш, Петре, — приметиће Господ, изводећи га из забуне и кад се увери да светац још увек оклеваше — што се мене тиче Ја сам зато да их пустимо нека
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
рукама и једна заробљена зрака божјег сунца били су кадри да дјетету даду илузију да је и само постало један мали господ бог.
Јер бити у исти мах и „ми и „други” — не значи ли то у неку руку бити ни више ни мање него господ бог? — Такав је помало био и фра-Анђело.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то смрт чује, остане стојећи, а он отиде. Кад дође унутра, пита га господ бог што је дошао, а он рече: — Ево пита смрт што би радила. А бог рече: — Нека мори малу дјецу.
Кад то старац види, сједе међу њих, па је код њих био. А господ бог рече светом Петру: — Петре, хајде доље к староме па реци да сам те ја послао да ми прода оне овце (јер оно су
Овако благо бог теби дао, пак да се наситиш! — Ја сам читао — рече калуђер — ђе стоји написано: „Аште господ љубит кого, того наказујет.“ — А шта ће то рећи, оче? — запита болесник.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
да заради само толико новаца да може, заборављен од свих, да скромно живи све до оног часа када га, како он то рече, господ не узме себи из ове ”долине суза”.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Анка, Анка, брзо чашу воде. АНКА (отрчи). ЖИВКА: Разбио му нос, псовао му оца... сину енглеског конзула. Господ те убио да те не убије! Разбојниче, ти ћеш ме убити, ти ћеш ме живу сахранити! АНКА (доноси јој чашу воде).
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Не бој се, јака је вјера наша, силно је вјеровање сиротиње раје, моћан је Господ — доћи ће ослобођење, виђећеш што је Србија!...
Упитах га каквим је добром утрудио своје старе кости. — Ће даде Господ добро, господине... добар је он — добро ће бидне, ако Бог да!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће је, знај!
Како ћемо онде То Саваот знаде. Ал’ од земље ваља Да се што украде. Од овакве крађе Ником није штете. Мени Господ шапће: „Тако красти смете!
романтично, чудно, необично. романца (тал.), врста лирске песме. Саваот (јев.), Господ Бог. свȅт, савет. сентименталан (фр.), пун осећања. скврно, рђаво, ружно. соаре (фр.), вечерња забава, село.
Петровић, Растко - АФРИКА
дивљак, који, чим је истеран из дресуре на чистину, одговара на пример овако: „Моа па буфе, мусје (ја још није жвакао, господ'н); или: „Ил а парти шие, мусје (отишао је да..., господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину.
, господ'н)!“ итд. Шетња — да видимо Бобо и околину. Бобо Ђуласо је огроман црвени град станишта и тераса, изграђених од црвене
Питао сам је да ли је сама ту дошла, или је ко послао: — Се мусје мон мали моа дил тоа! (То господ'н мој муж мени казати тебе) — Тон мари блан? (твој бели муж ти рекао).
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем својим храни човека По урвинама света срушеног, ’Ваке би венце господ метао... То је страхота!... ПРВИ ТУРЧИН: Сирота жена! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Још није видела!...
) СТАНА: Ти ниси бог! Ђаво ти грди мрачне зенице!... И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ја идем у бој и сам господ зна да ли ћу це жив вратити. Ако паднем, заклињем те Богом да ово испратиш мојој жени... Кирилова однесоше...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са њим је био мој командир чете. Причао ми је после командир да је горе, на положајима, хаос. Ни бог господ не може да их размрси. Оне ноћи када су ударили Бугари, наши су се под борбом повлачили.
“ „Али командант Источне војске тражи...“ „Бог господ да тражи.“ Трас... Неко затвори телефон. У ушима ми још бруји: „По сваку цену!
По томе бих рекао да су то Срби. Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе. Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије
Господ се замисли, и реши се да лично сиђе на земљу и провери исказе. Сишавши на Солунско поље, узе Господ на себе сподобије човека са дугом белом брадом и упути се према Могленским планинама.
Негде око Вертекопа наиђе на нашег стражара, трећепозивца, и овај викну: „Стој!“ „Стао сам!“ — рече Господ. „Ко иде?“ „Бог...“ Трећепозивац зажмире да би боље видео, онда трепну, напери пушку и повика: „Напред!
“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш. Јербо ако си и Бог, а ови те наши увате, привешће те о’ма на лекарску.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не гледе на тајну и брака предели Како сам у Писму светом Господ вели: Остави человјек матер и свог оца, Прилепи се жени до последњег конца.
арији вешто у четири гласа ставио искусни наш Србин и једини управ у овом кругу делајући гласослагатељ (Тонсетзер) Господ. Н. С.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што? Та зар не видиш црни покров тај, Што је у својој љутини господ На Лазареву земљу спустио Да у сужањству пишти жалосном? Па где су браћа? Где су витези?
ТРЕЋИ СЕРДАР: Мамићемо га на стрв. ЧЕТВРТИ СЕРДАР: На ону скотску, турску крв!... ВЛ. ВАВИЛА: Вељи је господ, децо! А милост му је као селена — По световима собом створеним Светове ствара, нове милости — Над громовима бди и
КАТУНОВИЋ: И хоћемо, — Кад је и господ томе каио!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче! И о цркви сам светој мислио. ВЛ. ВАВИЛА: Мудар о свему — А христијанин
) БОШКО: Помози Бог, деко! РАДОШ (седајући наново уз ватру): Ако се нисте бога одрекли, Нека вам, децо, господ помогне! БОГДАН: Амин, старче! РАДОШ (позна их): Ах, боже, та то су они! БОГДАН: Ко, старче, ко? Зар нас познајеш?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.
залуд божју искру људи желе: Пашћеш под јарам као и свет цео; Дуге су борбе тај закон завеле, А трнов венац сам је Господ сплео. — Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме.
У коштац са судбом! Тада праскам, докле Не клонем сав сможден као трула маса; Тада, као човек кога Господ прокле, Хулим Бога, да се небо усталаса.
О, Господе, дај ми оне људе вере Којом Давид негда вероваше у Те! Господ ћути. Мрак се само јаче стере, И празнина зјапи и небеса ћуте. Но ни тебе нема, мој жељени Боже.
Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи. И Господ би пијан крај ногу јој мрео. Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче.
Те сузе беху смоласте и вруће, Сузе џинова које Господ укле, Пред којима су звезде среће стукле, А сумњом прано ишчезло чезнуће.
Ноћ византијска, сладострасна, иста Кô она кад се роди Господ Нови. А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост
А ватре древне, згашене и сиве, Уздахом шаљу посланице мукле. Мртваце тамо остависмо живе. И кô Ахасфер, кога Господ укле, Тражимо равни до у бескрај пукле. И Васељена њива наша поста За семе части — које сунцу сиже.
Ми ћемо отићи, носећи на шлему Срму ваших ноћи палу по гранама, А кад Господ дође, поверите њему Звук песама наших осталих за нама.
(1917) СОНЕТИ И О, стара је прича да носимо маске И сви да смо глумци бољи или гори И за лаж да Господ сам нам идол створи И арену пуну маглине и праске.
(Без датума) XЛИИИ ГРЕШНИ СОНЕТИ (СИН ЗЕМЉЕ) Загрмеће Господ у страшни дан суда, А ја ћу му рећи: ''У најцрњем мраку Твоју реч сам чуо гвоздену и јаку И због њих починих своја
Твоје сунце ме је учило да грешим. И нећу му рећи да се за то кајем.'' И рећи ће Господ: ''Рај ти нећу дати, Ту болницу где се од досаде пати. Ни пакао нећу: створићеш га рајем.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” (Згранута.) ЈЕРОТИЈЕ: Бока! Ето ти га с мисли и с персоном! Сад знаш ко је Ђока. АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, ју! Господ је не убио! Прсте ћу јој исећи, да га мајци никад више не напише писмо. ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот. О, да му Господ уморну прихвати душу! Мре он, а на чему остасмо ми? Света пресахну Лазарева крв: небесно небу, земља без душе.
Алилуја! ПСАЛМИ И Нек буде хваљен Господ у слави, Да живи Бог, творац моје славе. Одмаздом шине оног ко зада ми злед, Народе ми гони под моју моћ.
2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Не дам. Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач, као настави: — Бог, мори! Бог Господ! Бог! И ако је Бог! Бог нареди да се пати, мучи. [Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда, помишљају каткад, можда је то та искра божијег духа утиснула на њиховом челу знак посебности, можда Господ преко њих шаље своје тајне поруке, можда је њима дато да докуче тајне земље и неба. Јелена Не гледа ме.
То није имало никакве везе са божјим домом, ми смо се смејали и то је све. Не знам да ли се Господ на нас љутио, али све ми се чини да није, јер су му кућу ионако залили сузама и чемером унесрећени који ту пребивају
Могли би, усамљени и сувишни, бројати заједно своје дане док их Господ не позове к себи. То се овде не дешава. Напротив.
неко достојније место, јер било би крајње глупо да некакав богаљ попут мене шепеса међу оним дивотним обиљем које је Господ створио за уживање праведника и да квари лепи призор свеколике среће и спокоја. То би смањило лепоту места.
Служећи се туђим мозгом, јер је његов Господ оставио у величини ораха, временом је постао крајње неповерљив према сопственим умним способностима, стекавши уверење
Ја бих можда и пожелео да будем као он, али он никада не би пристао да буде као ја. Срећом, драги Господ Бог је овај свет саздао довољно пространим да би на њему имало места и за њега и за мене.
браћо у Христу, погледајте нас добро и видите ко је од нас грђи, уверите се ко је од нас већа грешка и кога је Господ склепао са више мрзовоље и нехаја.
Угледајући се на покојног Прохора, обукао је кошуљу од сирове кострети и зарекао се да ће тамо остати све док му Господ не покаже пут спасења за манастир. Отишао је Никанор као Мојсија на Хорив да прими од Господа упуте за све нас.
И он ће донети отуд откровење, он то мора учинити јер је тако решио макар га Господ лишио своје вишње помоћи у било коме виду.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
безбрижни пастир у чудној самоћи Слуша тајни шумор са Мртвога мора, И скромно верује да у тихој ноћи То сâм господ иде преко мирних гора. 1886. МОЈИМ ПРИЈАТЕЉИМА 1. Шта ја хоћу? Чему срце жуди? Ах, та ко би разумети могô...
А господ подвикну тада: ,О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и на
у даљини, И засија бледи месец на висини, Кад уморан у осами свет почива, По камену тихо струји вода жива, Тада Господ од палата својих зрачних Тихо слази над висове гора мрачних, И уз песме анђеоске, пуне миља, Руку диже и светове
1889. СРБИН У РАЈУ Умре један Србин, не зна се од чега, Али Господ прими у насеља њега, И рече му Господ: „О љубазни сине! Доспео си, ево, у рајске висине.
1889. СРБИН У РАЈУ Умре један Србин, не зна се од чега, Али Господ прими у насеља њега, И рече му Господ: „О љубазни сине! Доспео си, ево, у рајске висине. Ево овде има блага свакојака, И учених људи, и добрих јунака.
Ја бих жељно искô новина ма каки', У којима пише шта ли доле раде, Какве нове сплетке пред изборе граде?“ Окрете се Господ анђелима редом, И затресе тужно својом главом седом: „Подајте му, - рече - а шта друго знамо?
У кршном Тибету доњем, где Лхас весело цвета, Он је, у горкој тузи, трајао суморна лета, Јер га је проклео Господ да вечно по свету блуди, Сву тугу људскога рода примајућ у своје груди.
Бен-Касиму се тада вечерња утвора јави И проговори старцу, кроз облак прозрачно плави: „Господ, који те гони, кроз речи говори моје. Касиме, отиди у град и продај магаре своје.
Касиме, отиди у град и продај магаре своје. Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу.
Страшно је беснео Азок, гледећи погибао своју, И призва господње име у љутом овоме боју. И господ саслуша њега, јер баш у часу томе, Јави се Бен-Касим журко на бесном парипу своме, Он се дохвати тајно бедема и тврда
“ И поче да страшно псује. Подмигујући вазда, Ћата је стајао сметен, како га већ Господ сазда, Док за врат пуче му шамар... Шубара паде му с главе, И сад настаде призор погибли и битке праве!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Аман, бре, отреси се, нестрећо једна. Гледај го, на нози спијет! Отреси се, тресли те мртвог, да даји господ. Саг је згода за алиш-вериш, да се зараде мало-много пари. Закопчај тија груди.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сигурно си пун пара. Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро... Е, лепо, лепо, да си жив и здрав. А тата ће твој, ево, скоро липсати! И треба.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ни на кога и ни на шта; ја сам имао утисак да личим на тесто нарасло у наћвама, које ће тек доцније велики пекар, господ бог, моделирати.
Али то је још најмање што је ми нисмо разумевали, но сам ја уверен да је ни сам господ бог, коме смо је упућивали, није разумео и, да му је то било могуће, извесно би полицијски забранио ону дерњаву коју
И они су врло лепо живели, али једнога дана Адам загризе Еву... загризе Еву и због тога му Господ Бог пребије једно ребро... И затим је, на задовољство председавајућег, све у томе тону ишло.
крвожедног звериња, у коју смо залутали и не знамо наћи излаза, па смо стога ваљда и веровали да је она казна коју је господ бог изрекао приликом изгнања из раја, када је за први грех жену казнио порођајним мукама а човека математиком.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гајте их. Болне нокте њене пажљиво срежите, Турпије за њих већ нема сувише превите. Господ сам даде рукама плодност чуда да скривају, Сребрни снег кринова узеше Серафинима.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Гледа у Коштану.) Ово је, ово било за мене... Ах, брате, ти мене ожени, зароби и врза, а тебе Господ! (Загледа себе.) Зар ја с’г овакав да сам? Еве: и чакшире, и појас ми се см’кнује! Снага ми већем хаљинку не држи.
Ко те само погледа, крв му испих! КОШТАНА (расејано, неугодно): да... нико... СТОЈАН Нико! Ни Господ! Ни отац, ни Митка, ни председник, а камо ли полицаја и пандури...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Овој земљи господ среће дао није, Притискô је јадом и чемером дугим; Док се сунце рађа народима другим, Нас студена зима раздире и
И да с тобом гледам на твој Ловћен плави! Па једнога дана, кад се господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И
Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној му купи... Одјекују врси — Пролеће пјева. Но док господ бдије И на свом топлом срцу земљу стиска, Ја видим како један црв се вије — Гмиже и пузи и полако гриска, Овдје
Но још једном вода Широким валом пљусну преко брода, И чу се прасак и пошљедњи јаук, И, слушај, негдје кô да Господ плаче. А ноћ се цери, и све више, јаче, Небеса хвата као црни паук. 1906.
И у тихој срећи све трепти и сија И вода и камен, џбун и вршак грана, Као да се небо ближе земљи свија И сам господ ходи преко мирних страна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Удијели туцаку јунаку а за здравље твојијех синова, и твојега бана господара, — тако ти га господ сачувао бритке сабље Анђелића Вука, да с’ не сретне ил’ сустигне с њиме!
он мени јесте говорио: „Удијели, госпо бановице, а за здравље твојијех синова, и твојега бана господара, — тако ти га господ сачувао бритке сабље Анђелића Вука, да с’ не сретне ил’ сустигне с њиме!
Кад Ковиљка у цркву пошеће, обојицу води за ручицу, а сав народ стрину благосиља (сам ли господ из небеског царства): „Ој Ковиљка, колено адамско, проста душа твојих родитеља, који су те породили мудру, међ’ туђу
Иван неће ни од кога плате, Ивану ће Ристос господ платит када Иван буде на истини. 86 БОЈ НА МИШАРУ Полећела два врана гаврана са Мишара, поља широкога, а од Шапца,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ИЗ БЛАЖЕНОГ АВГУСТИНА Кад падох, Господ ме подиже, кад устадох, задржа ме, кад пођох ходити — води ме! И ко би тај, толико несвестан био путник, видећи пред
да их покаже: да разбијају и прогоне злотворе којино на нас мрзе и злобе нам, носећи се с нами и обеђујући нас, да их Господ с крстном силом низложи под ноге наше да би ми достанули покој и мир у нашем борављењу, каконо се свагдар о томе
ПУТ ПО ЗВЕЗДАМА Нек се промењују дани и године својим завичајем, како је Господ изволио, — а не ми... Како од искре ватру ложећи у божјој вољи плантите, од звезде у Месец, из Месеца у
О, велике му к људма милости и безмерна дара, како сâм ето, невиђен, несмештен, свега урадилац и владалац Господ, когано од страха стрепи небо и земља и воде, и свако му се колено поклања на небу и на земљи, и оно што је доле, под
МУДРОСТ Господ ме је саздао на започетак путова му својих; пре века ме је основао, пређе свију брда родио је мене. Каде је хатарио
И што му на то изрече господ владика? »Устан горе, рече му, што си се тако преплашено спустио доле? Згрешили су твоји људи зашто су преступили мој
По томе прознаше га да је сам Господ. А Симон Петар не имаде кад од жустрине жељне чекати док се у крај на лађи извезу, — а го бијаше, гажећи по води уз
Поче искати да јој дâ напити се те такве воде. На то већ хоће Господ да је улови. »Иди, рече, дозови овде и свога ти мужа којино бољу памет од жене има и већма се у свачему може осетити.
То што им рече »дрзајте« — со том речу како онда од њих, тако и од нас господ иште и истеже свуда поуздану на њега веру. И нигде ниодашта се не препадати ни се што љуто опренепастити да би одашта.
А друго пак, и жељаше хитро се, пре осталих апостола, код њега наћи... Те то тога рад господ знајући му његову жустру ћуд и распаљено к њему срдце и рече му: кад хоће може доћи к њему по води.
Зашто у оно доби зли су цари на грчком царству били, иконоборци и мучитељи, та се и разгњеви господ и ту каштигу напусти на њих.
— И њејзини светими молитвами да и нас сачува господ Бог од свакога зла, грома и труса и ватре и потопа од воде, глада и помора и сваке зле незгодице.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бранила се од тих многих и свакојаких мисли. — Леле тугооо! Истин’ рекоше који казаше: „Да не дава Господ на дете што му мајка помисли!“ Ете и с мен’ и Манчу ми алис та си је саг работа! Може да и неће бидне баш тако лошо!
Кој гу знаје куде је саг!... У циркус ники зар... — Леле, да не дава Господ никому такав срам и резилак! — узвикну Јевда када Таско заврши Петракијеву причу.
Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа... — упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!... — Како рече?...
— Стани потурњак, па си узни и цело тесте... — Да не да Господ... ја си једну сал искам... — Па пуно ги у ма’але... — Пуно, ама за мен’ сал једна што је... — Пушти ме да си идем!
кад си ћути и промине, те сал гледа на мен’, а душа гу се смеје што гу је, ете, кеф заради наш резилак и срамоту!... Господ ги судија, — куне Ташана. — Е што ги је мило да л’жу и зборе кад ништо неје било! Девојачку срећу да батисују...
— За Доку збореше?! Мори, оди туј несрећу може да је искочила реч и сокак-лафови тија, убија гу Господ! Срето’ се ја и с њума, — вели Таска — ама не смешем да гу питујем ништо зашто је луда..
Ће да дâ Господ“, рече, „па ће си она сама да дође и чука на Манчину порту! Мори, ваша брука и резилак ће се у новине и у књиге“,