Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Имали би ми и својих лекара, те каквих ваљаних младића, али су господа у нашем дишкрету чудни Срби! Сами своју крв презиру; помажу туђина, подижу га, славе га...
малага и токај; на његовој госпођи је свила и брилијант; његови су свакидашњи гости велика маџарска, немачка и српска господа... Али просјаку још није уделио...
О, знамо их ми: та то су харамије још од старина, лопови, паликуће!... Знамо их ми!“ говорила су господа. „Тај Марко и други као што су они три пута су унесрећили нашу Кикинду“.
домаћини, а ја бејах њихов гост из далека, примљен и угошћен, а по тим мрким планинама шетао сам се баш као наша господа по парковима, с том само разликом што мене у мојим мислима никад не узнемираваше музика или церекање безобразних
Ђаче се поклони и оде. — Е! Е! Е! — Хм! Хм! — Да! Да! После таких знакова разиђоше се господа стари пензионари и добри трговци. 1871. МОЈА ЉУБАВ ПИСМО ПОКОЈНОЈ ЦЕНЗУРИ Гробље је немо, а мртви не читају...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
У варварству и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује, онде највећа господа најбољи су људи.
и у глупости сва велика господа страшна су и ужасна, а гди света мудрост и просвештеније царствује, онде највећа господа најбољи су људи.
и за нас најважније, кад га ухватимо, његова је кожа много полезна, а месо, кад се лепо скува и испече, највећа господа и госпође облизују прсте једући га. Ова качества и достојинства свак види да похвалу заслужују.
Но тако хоће обичај и мода! Велика господа морају великољепно живити, а ово се не може без просипања, а откуд би се просипало кад се не би поданим цедио и
Вишњи боже! Кад ћеду те једанпут и велика господа познати? Правдо! Человечество! Добро|дјетељи! Кад ћеду вас већ једном и велможе чувствовати?
За ова два узрока: прво, што је њихово срце чисто и слободно од премногих страсти и злоба које великих господа и богатаца срца непрестано гризу и муче; а фторо, што се задовољствују с оним што имаду.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зар ми у Бога верујемо мање него куварица у пијачну вагу? Зар је наша нада у Господа мања од наде рибара у црва? Колико вреди наша тврда вера? Литар уља? Кило соли? Товар дрва?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но сва господа и сва Босна знаде, како су да̓ије постале, Хаџи-Муста-пашу убише и туна у Скочићу Смаил-ефендију, и ћадија̓у и Сребрниц
Сва господа знаде како је он цару и везирима измет чинио”. Пет гласова, које од паша које од капетана, углас рекоше: „вала тако
” — Виче Милан и Јаков: „Узми, добар је хат и окићен; ето каже господа да онај Фочићев не ваља. — „Ваљао, не ваљао, ја хоћу онога кога је Фочић дојашио, или ћу сад ја подићи војску, ударити
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« О, невоље и муке моје! Потеци на све стране. Не мо̓ш из земље ископати. Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.
Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле. Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор. Капетана ћете лако познати.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа. Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји, кô бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А да она неком рекне: „Полиј ми!”, било би триста чуда! С бојажљивошћу прилазе људи и жене бунару, и као каква господа, сваки, пошто се умије, каже Аноци: „Хвала!” Арсену се разведри пред очима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кола стадоше пред Великом биртијом, тамо где само господа и Жиде свраћају, а од ових из села одлази тамо само господин попа, и један и други, али врло, врло ретко; даље:
— Па се потукли?!... — Мал’ га није пробô »кључем« чим се чупа слама... Срећом се стрефили ту господа тутори и Аркадија црквењак, па му отели »кључ«. — Ју, жалосна, а откуд му кључ?! — Па у порти било то...
? Ај? — А зар још ниси вечер’о, Нићо? — пита га домаћин. — Та знаш, ми »беамтери«, к’о и сва господа, вечерамо много доцније нег’ ви павори...
! — праска гђа Перса. — Та има кола, не велим ни ја, милостива, да и’ нема, ал то је ђаво што нема арњева. Знаду то и господа попе.
— Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду... Од чега би, на прилику, ето господа попе живили да немаду ето тако пониког да венчаду. Што кажу: Рука руку мије!..
Ето на прилику, ти служиш госте, а ја кочијашим, а они се узимаду, а господа пароси — они венчаваду... Е, па тако; свак има своје једно пословање и, кáсти, зарађивање. Не може сваки све да ради.
Њега је, додуше, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињава тиме што тамо не би био комотан, а вели он: он и не рачуна да једе ако не сме да се
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Хајд’мо! — Али рад сам да нико не зна куда идемо. Знате, чика-Гавро, да идемо онако — како кажу оно — кад велика господа кудгод иду па неће да свет зна? — Још ни то не знаш! Инкогнито! — Да, инкогнито!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
О тис анангис!² Оћиш мода! Камо аспри? Гледиш на барон, гледиш на господа? Кајмено! Не знајш да ћи да пропадни свет? Нема шпекулација, нема трговина. Пошто тифтику? — бађава; пошто памвук?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Знали су они шта хоће темишварска господа. Фелдмаршал‑лајтнант барун фон Енгелсхофен, који је био сербска мајка, звао је то: умекшати! Мüрбе мацхен!
Беда, лаж, неправде, велика превара, а не хришћанство. Турци су им се сад чинили господа, а Гарсули, па и стари Енгелсхофен, личили су им сад на фукару.
Има врло лепих девојака у Бечу у нижем сталежу. А осим тога, како би било да Павле удеси, дакле, па да се господа у амбасади упознају са тим његовим сународницама? Могли би да приреде једно весело вече. Неки излет у природу.
Сретан је што одлази далеко. Није се за профоза својих сународника родио. Тако мисле и његови братенци. Господа овде врло су љубазна, све обећају, све потписују, па се смешкају, па после све поричу. Уздишу.
А ко нам је кости прелио – је ли ко арестиране помиловао? Ето Бугаре само Турци кољу, а Венгри, господа, па само за Марију Терезију гину. А нас свако коље и ми бог те пита за кога све гинемо.
рече да мисли да је то зато, што ти официри, сад, мисле, да, у Бечу, Митрополија има много више утицаја, него росијска господа. Официри су се тргли. Многи су у аресту. Уведена је смртна казна.
Био је Агагијанијан, који му понуди кола. Росијска господа га чекају. Павле га онда, у недоумици, замоли да дође пред Божичеву кућу, кад буде одвезао господу.
Имају жељу да служе у сербском, хусарском пуку у престоници. Костјурин се окрете Витковичу и насмеја, кисело. Господа су, каже, у малом задоцњењу! Сербски хусарски пук у Санкт-Петерсбургу служио је већ царицу Ану.
Сербски хусарски пук у Санкт-Петерсбургу служио је већ царицу Ану. Постоји већ скоро педесет година. Господа су требали похитати у Росију раније, па да служе у престоници, у том хусарском пуку.
Требали су доћи, кад је Божич, Пана, дошао и други! Сад могу причекати мало. Наредиће се истрага, да се види, нису ли господа склона безобразлуку. Разговараће са њима, кад буду на идућем рапорту.
Он је за џиду, али није Колегија. Нека господа, дакле, запамте, ово, што су видели, и да му ни један официр, на маневрима које спрема, не доводи коњицу, која не зна
У општој веселости, на трибини, и око трибине, чуо се глас Костјуринов, да су господа, сад, видела једног лудака, али чија је команда одлична и који заслужује да му се да један чин више.
Теодосије - ЖИТИЈА
Не као да њега иштемо похвалити, јер је похвала праведнику од Господа, нити да сами какву корист од нега стекнемо, — не; него је и старима било потребно да пишу житија изванредних људи и
А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен, хвалио Господа и светога старца, и сматрао га блаженим што је избегао многе бриге, и још бољи део изабрао, који се, каже, не може
Дошавши до краја псалма, рече јасно ово: „Свако диханије да хвали Господа“! И тако су сви разумели да је преподобни и на крају живота са анђелима појао анђелску песму, и да више, после оне
Сада си ми жив, господине мој. Сада те видех и уверавам се у речено: ,Праведници ће живети на векове, и од Господа им је награда и делање и сила од Вишњега̒.
реч, преподобни рече брату самодршцу и благороднима и свима који су ту: „Гледајте сада што се збива пред вама, од Господа би ово и дивно је у очима нашима.
“ И свршивши молитву рече раслабљеноме: — У име Господа Исуса Христа, чедо, теби говорим, устани и ходи са сваком снагом!
Али знај да се ни ми, уздајући се у Господа, нећемо устрашити од вас нити се хтети уклонити пред вашим мноштвом. Коњ је готов на борбу, од Господа је помоћ, а Бог
Коњ је готов на борбу, од Господа је помоћ, а Бог нека види између тебе и нас! И тако раставши се са њим, изиђе од њега, јер беше већ вече.
Али цве ово чини реч господа мојега Исуса Христа: „Ко верује у мене, дела која ја чиним и он ће учинити, и већа од ових ће учинити.
Тако и кроз ове свете данас од Господа догодило се чудо пред очима нашим, велим — преко преподобног оца нашег Симеона и господина брата мојега Саве.
му другу заповест, која гласи: „Герман, васељенски патријарх, архиепископ Константинова Града, Новога Рима, у име Господа нашега Исуса Христа осветих Саву за архиепископа све српске земље, и дадох му од Бога власт да у целој области
људску него божаствену од Бога благодат, тако да на столици светитељства не губитељски него спасоносно седи и хвали Господа. Тако се, дакле, ово од Бога догоди са светим у царствујућем Константинову Граду.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Срби старци, који бејаху живели у слободној Босни, говорили су омладини: „Наша је властела била оваква као и ова господа, а пропала је у Косовском боју“, и наставили су причати о подвизима Милоша Кобиловића (Обилића).
Код сељака су уживали врло велики углед и они су их звали „наша моћна господа, звеличајна и зможна“. Гостопримство „правог властелинског дома“ превазилазило је чак и најиздашније динарско
„Сами мужи не би се могли мед собом погајити, саки би тêл заповедати, а овак не смеју, нек морају унак делати, как господа оћеду.“* Ово је становништво послушно, дисциплиновано и потпуно се покорава својим старешинама.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ (погледа око себе): Па онда, и ова друга господа. Мој друг и ортак, на пример...? НОВАКОВИЋ: Ми смо се, господине, растали још за вашега живота!
Сем вас и господина (показује на Новаковића), које лично познајем, ја молим да се остала господа легитимишу. (Анти.) Ваша легитимација, господине? АНТА (збуњено чепрка ио џеиовима): Ја овај... немам при себи...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати. Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости.
Но баш зато се не жури Полачековима. Они остају. Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре.
Ал’ кад видеше вас, масније, како ви трошите, кад видеше како ова господа и господин фишкал доносе „ауспрух” и шампањер, онда и они се надмећу, па троше, па то је хасна. Смеју се.
Начине себи места, па играју коло. Сви гледају. — И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо
Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име. Господа се удаље. Господар Софра зове свећеника. — Дозовите ми попа да се причестим. Малочас дође свећеник и причести га.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Сирота! — уздахнула је калуђерица оборивши поглед. Откључала им је цркву. – Пита Господа зашто је оставио... рече човек. »Господе, Господе, зашто си мс напустио?« – На ком то језику? – На хебрејском.
Више нису примећивали паузе између игара, више се није знало када бирају млада господа, а када даме, сала се стапала у безброј светала, док су се играчи пред његовим срећом озареним очима претварали у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дешавало се да принцип носи воду улицом, а да га најугледнија господа и госпође поздрављају клањањем! Приче о њему разиђоше се по цијелој Боци и по најближој црногорској нахији, Катунској.
Па млетачка господа, па послије онај ћесарски ђенерал Вукасовић, па ко зна колики још? Кнез га ублажи: — То је истина, стрикане.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
(При концу сваке строфе вичу остали.) Живио!... 4. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (поклони се): Господа се веселе, како ми се види. ЛЕПРШИЋ.: Ево, госпођа Нанчика биће тако добра да нам начини српске кокарде.
Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи? Али, наравно, господа с маџарским кокардама...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тек 1847. изишло је у Бечу цело дело Нови завјет господа нашега Исуса Христа, »Вуково Евангелије«, како се око 1850. године говорило.
Небо је »угнута стопа Господа Бога«. Месец је, по потреби, жута турска сабља и »обруч круне света«. Звезде су »штрецави жуљеви на божјој стопи«.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
свој насушни хлеб, и руке су му пуне жуљева, а те жуљеве, бога ми, није добио од тесних господских штивлета као друга господа кицоши.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После бризну у плач. — Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је! — Црно писано! — Не ’ули Господа! Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала.
— И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала. — Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он... ох!... — грцаше ти.
Ти поче да муцаш. Беше ти непријатно и стидно. — На робији — одговори тихо. — Шта? — Није крив господине, тако ми Господа! Обедише га. Узедоше на душу душмани — Бог им судио! А он? ох! није крив!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Та ту је тек најропскије блаженство блажених робова, највећа самовоља — Бог! А небо? Небо је само угнута стопа господа бога, њоме да згњечи самртног роба до последњег дроба.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад му даје џилит и заповједи, да огледа може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо! хо!
постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.
Кириџија господи назове бога и упита их што се инаде. А кад му господа приповједе, кириџија ће рећи: — Кад сам наљега путем преко Требиња, виђех с једне стране ријеке Требишњице лијеп крд
то чуше господа дубровачка, завичу кириџији: — Ти кириџија, ајде код нашега кнеза да те упише у књигу: нека ти иде од Дубровника док
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир. Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица,
Жута. ЉУБА: С млеком. СТАНИЈА: Ко пије кафу с млеком? Млеко се пије само. ВУЧКО: И ја кажем. Ама господа... ЉУБА (баби): Узми само, да видиш како је добро. СТАНИЈА (окуси, па се намршти): Не могу ти, кјерко. ЉУБА: Зашто?
ЉУБА: Видиш, мајка, то је пет саати после акшама. СТАНИЈА: Куку, а кад спавате? ВЕЛИМИР: Велика господа и до подне. СТАНИЈА: До подне? И ви не видите кад се сунце роди?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
је и царица била велика, или, као што сам чуо, од свију највећа; јер ми, бединтери, нисмо млого пазили шта нам раде господа на балу, него смо се и сами унтерхалтовали, и баш добро.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МЛАДОСТ Раскошног пролећа крас Лептирак облеће мали И пије медену сласт, И, блажен, Господа хвали. Он не зна за тешки јад, И тражи мирисно цвеће — Тако и живот млад Весело с песмом се креће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
(Узима шољицу.) Ја иначе не пијем, али кад ви служите. ДАНИЦА: А куда су отишле госпође и господа? МИЋА: Хоће да разгледају кућу. ДАНИЦА: Тако! МИЋА: Велика кућа, много намештаја и о свему томе водите ви бригу?
ДАНИЦА: Па како, забога? Ово је... ја просто не могу да појмим како су се господа и госпође могли уселити. Је ли ко питао адвоката; је ли он то одобрио? Јесте ли ви, на пример, питали адвоката?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јеси ли разумео? — Разумем! — А то је само зато што се господа поднаредници први завуку под шаторе и тамо смрдљају, док ће возари још мало да окачињу камуте на плотове...
— онда се окрете мени: — Знаш... и ми пољаци смо господа, али оваквих ладолежа нема нигде. Умешао се у разговор и Милутин. — Ово је провокација.
Неко раније, неко доцније... Једни се рађају, други умиру. Али, чедо моје, не хули на Господа. Сестра Петковићева спусти руке на крило, главу обори и дубоко уздахну. Заћутасмо.
Не смем да уђем... Било би ми непријатно да наиђем на... тако нешто, јер ви знате пешаке... Они не умеју да буду господа... да скину чизме... — Добро, молим те, виде ли њу? — прекиде га командир. — И решим се да закуцам...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Знаш, нећемо се мешати ни са учитељима... што ће нам!... А после тога, ми ћемо бити велика господа, па нам неће ни доликовати да се мешамо са таквом ситнуријом. Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
180. Бол болује лијепа Хајрија Под орахом и под јоргованом. Њу облазе сва господа редом, Ал’ највише три дилбера млада. Први вели: “Болујеш ли, Хајро?“ Други вели: “Болов’о би’ за те!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Неки мисле да су утерани у рат, други да су се смирили, а најновије, многа господа што су седела по клупама булевара Сен Мишел мисле за њих да су стока.
Разуме се, све су те изложбе препуне и дивне. Даме, које су обучене као полусвет, али су кокетне, и господа, која пазе да један другоме не стану на ногу. Међу излагачима, и то међу добрима, много је странаца.
А кад ме је Андре Салмон звао на чај, ја сам то сматрао као комедију, која је досадна. Мени су се сва та господа чинила пискарала. Сибе је, поред Француза, највише био у друштву Руса.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Па и трећи анђео, ког је Бог послао на земљу, врати се на небо и дође пред Господа празних руку. Тада Бог заповеди Анђелу смрти да сиђе на земљу. И њему се земља у сузама молила да је не дира.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Али кад се државна каса потпуно испразни, почеше господа министри озбиљно МИСЛИТИ И договарати се шта да се предузме у тако очајном положају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Како, болан!... Памтим, господине, кô да је јуче било: стоји Господар 'нако 'ноде; иза њега ађутан', па овицири и господа, а ти изађе корак напред, па поче... баш знам како си почео: »Ваша светлост!
— Чудо те није господин Андра изменио и ношњу: по свему бих рекао, да ова господа треба да носе ваше сукње а ви чакшире. Ту се господин директор веома галантно насмеши и обори очи. — Тхе...
Кад баш много навалимо с питањима, он, да би се одбранио, проговори: — Вâлимо господа Бога, децо, зар тамо свет иде да се проводи и да гледа како ће живети? — Јок.
Или си ваљад’ бабу дужан надницу? — Дете, све је у руци самога Господа Бога, и као што веле свете књиге, нико се ни чим не може заклети да је његово...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Треба, господине, ама мука за човека. — Е, па в’иш, ја сам га већ нашао. — Нађе ли га!? Ех, исполај на господа, кад се и тој свршило! — Ама треба и он ла припомогне. Сви за једног, један за све.
За оно мало ајлука, реко’, трујем своја плућа, а господа што ништа не раде носе штивлете и кркају пиво и бивтеке, а ја, ка’ један продуктиван и користан раденик, који сам се,
ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.
— рече и стаде трести ћир-Ђорђа. Република, јакако! — Ааа! Република! »Република« пише у новине?! Ех, исполај на Господа и за тој кад се свршило! — вели ћир Ђорђе па отвори бурмутицу и стаде да шмрка бурмут. — Хехе! Много лепо!
А ти можеш; дао ти бог свега, газда Ђорђе. — Ете, опет газда Ђорђе! Е — де! Саг сум и ја газда! Исполај на Господа. Од теб’ сефте чу’ да сум газда! — вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” Његови претпостављени и потчињени, господа официри, Од којих некима из стражњице празилук вири, Оборише главе ко да су на погребу: „Ми за тим не осећамо
Можда их не би напао, можда би позно да У питању су уважена господа Коју, на путу до царствујушчег града Вијене, Ваља безбедно пропустити крај Беле Стене...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И мржња ју је успеху довела У предвечерје најстрашније драме, Када су господа за вечеру села, Док ветар судбине тежак облак гони, Облак уништења над Косово поље.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече заповједник, дочекавши Которане на уласку. Господа, дишући као цигански мјехови, протискоше се кроз војнике. Конте Пјеро, пошто прошапута нешто са својима, отисну се од
Осорни заповједник стаде бректати; господа, и они почеше мрмљати на њ. Конте, на то, опружи лијеву руку, стиснувши балчак од свога мача; десну подиже, онако као
Он изврнуо оба длана, па их омјера презривим погледом. „Но, шта је сад? Каква је то комедија опет?“ викну војник. Господа, сва једанак освијестише се; сви у један мах „начаша глаголати“. „Станте!
У истом оном углу гдје се он првом смјестио био, стајаше она цура, блиједа у мркој аљини одјевена. Она господа и госпође руковаше се с њим исто преко воље, дјевојка га само погледну, али једнијем погледом исказа му толико љубави
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
сам богодан! ОД УЈЕДА ЗМИЈЕ Пољуби змија змију, роком дневи и роком ноћи; роком бога господа. Тебе, змијо, не хвала која лежиш на ржаном колачу, на глогову простирачу, но метни језичак под камичак.
да будеш у добри и сретњи час за моју кућу јутрос дошао, и свака ријеч која је из твојих уста сад истекла, код господа се бога стекла, а не порекла!
Да је његова најпрво глава за дуго жива, а добро мудра: У господа Бога умољена, а у господе удворена: на дивану божијем штимана и прибрана: ко сретнога и богу милога јунака.
старости а у свакој радости буду и при здравој памети и да вазда сједе под косе сиједе, у богату селу а трпези у челу; господа их поштовала и прибирала, крајина им у очи гледала, бешједу им слушала и међу браћом била им послушна а од господа
господа их поштовала и прибирала, крајина им у очи гледала, бешједу им слушала и међу браћом била им послушна а од господа Бога услишана! Помогао их бог и њ'ов род и њ'ов дом и свијех нас који смо овдје данас.
завештано у верскодобротворне сврхе вала(х) — по богу вала(хи) била(хи) тала(хи) — турска заклетва: „тако ми господа бога“ варка — задњи део рибе око репа ведхе — старе вејка (веја) — грана (биљка) веле — много весељак — бадњак
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа. 13. УСУД. Била два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио.
Тако они чоек обогати и проживље са својом женом и ђецом. А оно дијете што је на сну долазило, био је андио послан од Господа Бога који је хтио да потпоможе овога јаднога чоека, и да се открију тајне које нијесу биле јавне до онда. 32.
Поглавити скупитељи пренумеранта на ову књигу јесу сљедећа Господа: У Биограду: Саво Сретеновић, І. секретар министарства просвете и црквенијех дјела; — у Вараждину: С. Џепић, гим.
“ По том се украде и отиде у своју собу, свуче свилене хаљине, пак обуче опет оне од мишје коже, а господа кад опазише да је нема, стадоше питати: „Куд је та лепота?“ а највише царев син.
“ а највише царев син. Кад се сва господа разиђу, распише | царски син по свему свету за Чизму град да му јаве где је. Али са свију страна отпишу да тога града
сан долазила и одмах му се јавила, како му је син оздравио, и удаде шћер, те тако стече сина, невјесту и зета хвалећи Господа Бога, који може кад хоће. 18. БИБЕРЧЕ.
Отац и мати и сва господа испрате је до језера, и онде изгрливши се с њом и изљубивши отац и мати врате се кукајући, а она остане сама да чека
Сад му даје џилит и заповједи, да огледа, може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: „Хо! хо!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
љубимци моји, установљени вам устав овај богопреданих пенија, умиљенија, и молитава, покорења и трпљења, којима ћемо Господа милостивим учинити себи.
13, 27) Бојећи се овог одговора, а желећи чути онај прекрасни глас: „Дођите, благословени Оца мога, уђите у радост Господа свога“, (Мт. 25, 34) понизимо се овде да се тамо узнесемо, (ІІ Кор.
6, 2) покоравајте се једномислено свом старешини игуману. А молим вас, браћо моја, именом Господа нашег Исуса Христа да држите ово што вам је заповеђено, и да не буду међу вама распре, него да сте савршени у тој
„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у
А ми, следећи излагање, приклонићемо се речи. Него, ти Боже и Господе свега, и, о преопевана Мати Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, нека буде ово делатно и стварно нама као и онима после нас до краја овога света,
Све, пак, молитве говорити уздигнутих руку, као што се каже: „Уздигнуте руке ваше у светиње и благословите Господа“, (Пс. 133, 2) и када се каже: „Уздизање руку мојих жртва вечерња“. (Пс.
страшна и превелика правоверна тајна, названа, како рекосмо, божаствена и пречасна литургија пречаснога тела и крви Господа Бога Спаса нашег Исуса Христа.
ГЛАВА 7 О душеспасном исповедању Ко се не исповеда неће бити причешћен по заповести Господа Бога Сведржитеља док не дође себи и оцу не исповеди сва сагрешена и штетна дела.
ГЛАВА 12 О слободи манастира Заповедам, дакле, свима вама од Господа Бога Сведржитеља да овај свети манастир буде слободан од свих ту власти, и од прота и од других манастира, и од било
или сам игуман, или ко од братије у њему, покренут демонским искушењем, да је крив не само божаственом телу и крви Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа и Богоматери Госпођи нашој Доброчинитељки, него и под анатемом да буде, као што рече
еклисијарха А за еклисијарха треба да постављате брата, изабравши га по речи Давидовој: „Блажен је муж који се боји Господа, коме су омилеле заповести његове!“ (Пс.
ГЛАВА 39 О поуци игуману и економу и свој братији, неразрушно да чувају заповести у овом типику Молим, Господа ради, све вас, браћо и чеда моја у Господу вазљубљена, сачувајте све што сам вам ја, смерни отац ваш, заповедио, и сву
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Фалила си га, не знам ни сама, у звезде! ГОСПАВА: Све то споља изгледа фино, даме, господа, деца вуковци, за пример! Даме, могу да замислим!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Каже ми да ће протопоп и, многа господа Греци и Латини на моју службу доћи, него да даду пронети за ме тас, обнадеждавајући ме да ће ми се скупити најмање
Сви славуји у Аугартену у пролеће, и кад бих ја сâм ту био, певали би колико да су највећа господа у њему. Шенбрун, наши[х] богопрослављени[х] и велики[х] цесара и цесарица предивна летња обиталишта и у њему
Пређем у Тресте. Овде господа конти Војиновићи и прочи посподари трговци запитају ме би ли хотео ту за коју годину децу учити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. — Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.
— Ко је овај јарчић? — запита Бакоња Дундака. — То је ликар. Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они. Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир. — А ова је баба — претур!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Све ћу Вукашину да дам, све! Теби у инат. Нека господа проћердају моју муку. Вукашин ће појести моје имање. Појешће ме. И гроб. И он... Због тебе!
Не би ми ни зграде било жао. Ти си имао право што си говорио да су господа лопови и да их треба... Ех, кад би ми, нижи сталеж, и сељаци... Не смем да кажем шта, јер сам на службеној дужности.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји к'о бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура. За тим ће властела у зборе да тону!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сви војници, вјерни и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невјерни све једнако хуле име неба и славе Господа; док свакоје небесно свјетило теченије своје заустави и свјетлости своје половину свако врати под пламену круну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Табла би обешена на своје место; господа изиђоше из дворане да се свечано одену за дочек владаочев. У одређено време стиже краљ са својом породицом и би на
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и поред свега што је изгледало да ће га Никола смрвити ако отвори уста — још само ово: Правник си, правник сам. Господа су ту. Расправићемо ово познатим путем.
“ И тако та дрека овакве њихове хвале и претње и онај заборав на Бога, досади и разгњеви самога Господа. Па озлојеђен тиме Господ позва св. Петра. — Петре, — рече му Он — верни мој, почуј ме што ћу ти сад, рећи.
Таман се св. Петар стао љутити на самога Господа што га по најгорем времену шаље ради Срба који су, по његовом мишљењу онакву судбину потпуно и заслужили, кад се
Петар логично закључи, морала пасти иза самога врата. „Тако ми Господа Бога, помисли он, ето по овој псовци, рекао бих да сам набасао где треба.
Велико је било нестрпљење у Господа кад је св. Петар наишао. А чим светац стаде пред Њега Он га дочека: — Перо, вере ти, шта би? Говори, пронађе ли их?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа. За њим, као што је ред, гегуца општински биров...
Народ господа, корача, прескаче преко поточића, јендека и врзина... Ђурица то исто чини, не престајући звонити једначито и снажно,
— Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. »Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио.
XВИИИ — Наслеђе, господа моја, велика је и важна чињеница у, тако рећи... у томе питању — говораше апотекар пред Јанковом пивницом својим
Како то? — А зар ваше девојке не миришу? — Зној удара од њих. Ал’ оне раде, а ви господујете. — Зар смо ми господа? — Ја што сте?... Варошке...
А сад да идем и ја... Хо мај... како је згодно да се сад путује, док спавају господа полицајци! ... — рече он као уз реч, али погледа Ђурицу значајно. — Е, ’вала ти, чича, кô брату!
Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА Отац и мајка имали сина, па овај уснио да је постао царев зет.
Сад му даје џилит и заповједи да огледа може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: — Хо, хо, јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад, синови
А оно дијете што је на сну долазило, био је андио послан од господа бога, који је хтио да потпоможе овога јаднога чоека, и да се открију тајне које нијесу биле јавне до онда.
дођу пред кнеза, па Ера-калуђер отегне: — О ти, божји човјече, дај подијели овијем апостолима, који су од самога господа бога послати. Кнез одмах за кесу, цан-цин, те Ери-калуђеру педесет гроша.
Ћипико, Иво - Приповетке
задихан каза нагло. —Пусти.. . Учини добро, па се не кај!... —Али је просјачење строго забрањено. Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај.
момче њена замишљаја; разгојио се, а смежурало му се испод очију и од претилости виси му подвољак; он је као и остала господа што их је у животу гледала.
— Па с интересом упита ме: — Је ли те, и мој син Марко, да је овдје, имао би полакшицу као остала господа? — и чисто матерински осмјехну се на ме, његова бившега друга.
— Клекни! А када вечерас велико звоно зазвони, похрлите један другоме у наручај, измирите се ради господа нашег Исуса Христа! Народ махом клече. — Исусе мој, милосрђе!
Пред ручак обавила се свечаност у присуству самога владике и остале одабране господе. После, господа и представници народних корпорација нађоше се уз обилато натрпану софру, наздрављајући пуним чашама у славу Христова
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово прота — а нас двојица дајемо ти јемце Господа Бога и Светога Петра да ћемо тајну сачувати и рећи Србији кад дође како је у истини било.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
„То зар ђаво! — викнуше господа, — Те дивоте ни анђео нема...“ А краљ сиђе, уметнику приђе, Потапша га рукама обема.
“ Ал’ царица продера се: „Гле угурсуза! И он смеде амо доћи. Таки на поље!“ А господа поскочила на царичин миг, Гурају га, турају га рукам’, ногама.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради. Нити мари какве се аљине носе; нити како се господа унтерондлују. Иди, кукавицо, на огледало, погледај се каква си, стојиш као ступа, без мидера и неутегнута.
ВАСИЛИЈЕ: Није него јошт штогод! Сад ће се госпођа од дванаест иљада с марвом забављати. На пијаци, где су господа, шта ће нама живине? ЕВИЦА: Ја другојаче нећу. ВАСИЛИЈЕ: Али ти мораш. ЕВИЦА: Ја нећу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Морао сам и револвер да потржем. Наиђе тада и једна група артиљераца, носећи неке дењкове на леђима. Знаш... господа артиљерци пратили војнике чак на Островско језеро, да им се пере веш...
Знаш... господа артиљерци пратили војнике чак на Островско језеро, да им се пере веш... — Господа су, а зорт велики, па им је потребно да чешће перу веш — намигује поручник Мишић и показује на нас, два артиљерца,
Шапатљивим гласом саопштио ми је како војници немају муниције. — Ау, господа му љубим, шта сад да радимо! „Ви знате да смо се отуда извукли из борбе.
“ Трећепозивац зажмире да би боље видео, онда трепну, напери пушку и повика: „Напред!“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?“ „Господ Бог.“ „Слушај, чичо! Немо’ се шалиш.
Онда се поклони, бацајући масним рукама пољупце. — Господа! — диже се Сергије Николајевич да говори: — Дожил до срећњаво дња, кагда увиђел својево друга мојеј младости и
— Он се занија и онда настави: — Господа, пју етот бокал в чесћ мојево новово пријатеља Петра „Шефрека“. — Живео! — Ура! — Је л’ ја?
Фјодор се залете. — „Оп!“ — и нађе се у седлу. Узјаха и Сергије. — Господа, давајће в гоњки! — А сад, браћо! — превуче руком преко лица „Фикус“. — Позивају да се тркамо...
— Јест! — Слушао сам, не знам да ли је истина, да си јој изашао на рапорт... — Јест... Збуни ме женска, Господа јој њеног... — Није могуће! — засмеја се гласно Радослав. — Да видите шта је било...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” К’о гром да пуче, тако се од чуда Узнемире сва војничка господа Кад смотре да је обличен к’о Јуда Љубимац, цвет и понос српског рода. „О!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А већ сам била и претрнула — Ха! ха! ха! Зар се и онде може турчити Где херувими и серавими Умилним гласом славе господа? Мртав је он!... Убијен... леш!...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века приказао га је као невољног вазала који је пред своју погибију рекао: "Ја... молим Господа да хришћанима буде помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату".
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Где крај свирепој ноћи, где крај? Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа. О дане, де прени, славо моја, Леуте дај твој златни звук И певај Вечнога Што небу гре увис.
Ћипико, Иво - Пауци
Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!” Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља
А, друкчије, рекосте да сте чиновник? — Да, судбени вјежбеник. — Тек сте почели каријеру! — А сада, 'ај демо! —Господа скидоше са себе мантеле, па их предаду једноме финанцијалноме стражару, који их прати у путу; он иде пред њима, носи
Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. — Није требало!
Његова пресвијетлост клече на одређено мјесто, ћилимом застрто; за њим клекоше и друга господа, и тако прође неколико часова у скрушеној молитви.
Срећа, де ће ме, зафаљујућ' пресвијетломе, ова комисија окрпити. Ма пожуримо! — прекиде говор, опазивши да су господа поодмакла.
Гоњачи, што су гонили вино на море, јашећи на мазгама, враћају се, разиграни шаром и вином. Господа се натисну уз ивицу пута, с једне и с друге стране. — Видите, какав је то ред, господине начелниче!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
страдања и испаштања, да нисам добар монах, јер да сам добар, пригрлио бих страдање, испаштао бих за све грешнике који Господа не призивају. Узалудан би ми био сваки изговор.
Она стрела која би процепила мантију ранила би у само срце Божијег сина, господа нашег Исуса Христа, његове апостоле и мученике који су јој подарили достојанство.
Зар то неће бити доказ нашег страха пред судбином и наше неверице у добру вољу и намере Господа. Зар ми сумњамо у потпору Свевишњег? Рекао сам то Макарију.
То су отпадници од вере православне. Богумили. Незнабошци. Они који верују у све друго само не у Господа нашег Исуса Христа. Они који улазе у наше храмове на коњима, охоло и бахато, а не понизно и богобојажљиво.
Отишао је Никанор као Мојсија на Хорив да прими од Господа упуте за све нас. Никанор — исцелитељ окуженог храма, богобојажљиви угодник, баштиник божије промисли, безгрешни
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он правду штити а неправду гони, И срца има спрам бола и туге, Он теши оног који сузе рони, Јер су му равна господа и слуге. А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит
Ту саопштавамо један другоме новости, а ту, боме, и лепо пазарим. Та се господа живо интересују за турски бисер, свилу, дамаст и ружино уље.
Овај ми је човек веома симпатичан; његова спољашност одаје благородност душе. Остала господа нису ми позната. Дозволите да се мало пропитам.
одабрао сам за нашу посету један други храм који ме не потсећа на она времена када су овде владали кнежеви-надбискупи, господа господари, како их је Моцарт звао, а горко искусио то њихово господство.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Како на теб да не отворем? Зар на теб да не отворем? Зар на теб, сефтеџију? Од теб сефте, а од господа берићет, те да и беговска пара капне у моја ћеса! (Слугама): Ристаћи, Костаћи, устанајте бре и ложите ватра!
(Сарошу): Саг, саг, пиле моје. Сал лампа док запалам. Ох, срећо моја! Исполај на господа да ми те посла! (Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ђаци су сад „господа кандидати”, али зато шаптања више нема, и извина више нема. Професори изгледају врло стари и овештали, али — имаш,
И прича је изишла из историјских његових студија случај једног средњевековног Јеврејина научника ако можда нека господа колеге још нису разгледала причу Каленићеву. — Узима реч директор, смеши се: — Разнесосте Каленића, господо!
Чекај, чекај, после је и нас мало деградирала. Вели:„Али имају сва та господа да забију нос у футрол, има ту да се ради и учи још и још, и ко зна ко ће, на крају крајева, кад се сврше и друге
— Како се госпођа апотекарка баш озбиљно узбудила, сва господа стадоше да је умирују. — Криво чините Павлу, госпођо. — Павле има ванредних способности, то се већ давно зна.
Пред иконом крсне славе, у „великој соби”, гори мало кандило, а прислужује га жена која је „чиста”. Пред иконом Господа Саваота блиста велико кандило, у које се, пошто је глава на рамену редуши, мора доливати зејтин целе ноћи.
— Жена је љута. — Оделио се од нас... А канда му заповеда она помодарка. Добар дан утрини и корову, а нама леђа... Господа — к'о оно кад почне кврцати по крову, па не знаш да ли пада киша или бије лед... Неће ваљати тај комшилук, видећеш...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Тако обично велика господа планове праве које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар слави, ако ли
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Но, сем свега тога, он је тако горопадно умео псовати, почевши од господа бога па до најмање бувице у ћебету, а умео је, богами, потегнути и песницу, па и перорез потргнути из џепа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта ћемо сад? — Има ли који други пут? — Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!... Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир. — Јеси ли ти сигуран, стари? — Деце ми... — Добро.
Возари нас сатераше уза сам зид. Отуда су налетали нови возови, не видећи препреку, и направи се незамислива гужва. Господа му милог! — удари се командир по челу, да му се шлем обеси о врат. — Видиш ли шта си урадио.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
се језером брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' ни ''вај!'' Касније сузе су дошле И горки уздисај. 50 Они сеђаху уз чај и о љубави Речи је пало сила. Господа беху од укуса, а госпе Од нежна чувства и мила. ''Љубав платонска мора бити!'' саветник суви Рече а важан сасвијем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зар има мртваца међу нама? Не, они живе далеко на небу, тамо где су утеха и наслада. Задовољство господа, творца живота, налази се тамо где певају војници, тамо где се диже дим ратне ватре...
Према Константину Филозофу, Марко је пред своју погибију рекао: „Ја кажем и молим господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“.
Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата Мрњавчевића који се безобзирно залажу за
“ Изврсна је комбинација двају супротних понављања у песми Марко Краљевић и Ђемо Брђанин; господа хришћанска трипут моле Ђема: Богом брате, Ђемо Брђанине, ту нам немој објесити Марка, неће родит вино ни шеница, ево
Неоспорно, Југовићи су велика господа. Народни певач то скоро увек подвлачи. Но кад поближе осмотримо ту господу, видећемо да су она у много чему обични
не само слуге и слушкиње него га и „шурњаје дворе упоредо“ (баш као у домаћинској сењачкој кући), и сва крушевачка господа наваљује да му укаже пошту, а Југ Богдан, таст његов, да би могли „пријатељи бити довијека“, нуди му чак то да га
“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; међу се се хоће да
Оде Марко у господске дворе, пак дозива Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко, господа се јесу завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле Самодреже цркве, и они се отимљу о царство; мећу се се хоће да
Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође. Кад ујутру јутро освануло и пред црквом звона ударише, сва господа дошла на јутрење.
Сву господу зове на светога са књигама и са здравицама. Скупи му се сва српска господа, па је редом у соври посади по госпоству и по старјешинству; уврх совре славни кнез Лазаре. Ту сједоше пити вино ладно.
Сва господа на ноге устала, и часно се кнезу поклонила: „Гради, кнеже, биће ти за душу, и за здравље Високом Стевану“. Но ту сједи
дочекаше, и госпоском части угостише, па га воде пред бијелу цркву, пред бијелу цркву Димитрију, пак се вале латинска господа: „Гле, видиш ли, војвода Милошу! Видиш нашу цркву Димитрију, какова је и колика ли је? Ви нејмате таковијех цркви“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па ко нас издаде, побогу, браћо? — питали су ожалошћени људи. —Ко? Краљ, влада, господа. Све побјегло авионима у иностранство. Узели злато и побјегли. — Па шта ћемо сад ми?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Виногради тако се упарложити да нигде ни једне лозе, а ни које дивље вињаге, не може се пронаћи за кушање. А господа му за просјаке остати, а камо да с палицом на кога замахује!
Бојим се очима, зашто моје очи нису свакад гледале до господа Бога; воде сузне не искапаше за мој грех очи моје; закона твога нисам добро спажао!
Бојим се, не имајући на себи ни честита руха с којим бих пред Господа изашао; бојим се, ако сам и распитивао с богатим младићем Учитељу, што да чиним да бих се спасао?
Плакала је Рахила за децом неутешно. Тако и ја плачући јецам без устеге Владику Господа, који је плач Евин зауставио. МОЛИТВЕ ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА Којано си родила
Пише се да глас Господа Бога ломи кедрове; један је тај штап од корена Јесеова непревијат. ПЕСМА ПОСЛЕДЊЕГ ПРОРОКА И ти, Јордане,
На прошецији на своји рамени носили су га велика господа, а не прости људи, него паше и сераскери. Зато тај поглавити пред војском персијском везир на својој му диван-кабаници
СЕСОТРИСОВА ЗАПРЕГА Господа овосветска када коју тафру своју проводе, ките свој окрут, коње, хинтове, себе са сребром, златом и с драгим камењем.
То потпазише други и казаше му оцу. На то разљути му се отац, и таки кћаше да га умори. Него многа му господа скочише око њега и једва га одмолише да га за ту малу ствар, а незнану, не смакне.
Донекле они чекаше што из тога да буде, пак многа господа одоше да виде што се то за много доконава, те она не излази испод шатора, нити кога хабара има.
А господа пак писаше, исказаше о том по танку све римском ћесару Тиверију, којино је онда у Цариграду седио. И каде се разуме о т
И ти си — рече — то учинио тајем да нит ко зна ни види, а ево тако ти се каже од господа Бога: — Пред овим сунцем свим људма на видело твоје ће покарање бити и разјагмит се све твоје добро, и твоје жене
не смеде дарнути у тело, узе се у другу мисао и узе онај раменик светога Димитрија крвав (што су у оно доби адет имали господа те су носили нешто кано ђаконски орар, кад на рамену, кад се опет препојасивали шњиме унакрст ка и ђакон пред
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Купи му штифлетне а-ла-франга... А домакица ми збори: „Море, Таче, ћути си, па рекни: Исполај на Господа кад си доживемо и тој! Кој знаје, рече, што му је писано, и што ће да искочи из њег’!...
Даме назад, господа напред!...“ Тако је пан Франћишек почео с концертирањем, а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с
и господство; прошао и окружни начелник, и председник суда, и директор гимназије, и управник препарандије, а сва та господа — као што је сваком познато — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.
“ Ето, тако кажу кад је о сиротињи реч. А кад се господа потуку с амбрелима да све пршти, — а они само укратко пишу: „Били смо“, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити
Или, још боље, узми ово на прилику: живе невенчано господа, и нико неће да каже и назове то правим његовим именом. Ама, кресни му, брате, реци: попу поп, бобу боб!...
А кад сиротиња, што не може да се формално узме због трошка, почне као господа, — да ви’ш како онда нађу израз и погоде право име, онда просто веле: спанђали се...