Јакшић, Ђура - ПРОЗА
нема јасноће, баш као што вам и живот беше нејасан; живот ваш беше загонетка нашега столећа, слуга мрачњацима, а господар слободњацима...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Пас и курјак 45 36 Пас касапски и курјак 46 37 Пас и његова сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39 Магарац и његов господар 50 40 Магарац који промењује господаре 51 41 Магарац и коњ официрски 52 42 Магарац, врана и овчар 53 43 Магарац идола
” — „Мучи, браше”, одговори му други пас — „не говори само у ветар! Ја томе нимало нисам крив, него наш господар, који ме није научио трудити се, него с туђим трудом хранити се.
39 Магарац и његов господар Магарац гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се
39 Магарац и његов господар Магарац гледаше с завидљивим очима да његов господар толико миловаше једно своје мало пашче, мислећи у себи: „Ја се толико мучим, воду и дрва носећи, пак једва толико ми
Коњ, гордељив, неће ништа да зна ни да чује, док магаре сасвим не ослаби и падне мртво. Онда његов господар натовари на коња не само све бреме, него и магарчеву кожу.
А не знаш, јадан, да ја, у овој кући рођена и одрасла, да десети део твоје ларме учиним, господар и госпођа и сва кућа би на ме скочили; а ти, који нимало не знаш обичај места у коме си, с крајњом смелостију и
137 Стара клисура и врапци У једној старој клисуретини обитаваше сила врабаца, који се ту плођаху. Господар места дâ је развалити, и на том месту чини сазидати училишта и зданија за фабрике.
но ужасну се кад не нађу оне пређашње развалине и рупе, и међу сособом стану мудрословити, говорећи: „Није ли овај господар места сасвим без памети?
Умре ми господар, а ја се — у зли час по ме! — оженим с његовом удовицом, злом женом и проклетом, да јој под небом у злу нејма пара!
Није ли свак у својој кући господар? Не може ли он своје иконице на којем му драго од својих зидова привесити или приковати, и на ту се страну клањати?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја превезем војску и топ. Војска пева и врло весела; ал̓ кад пређе господар Црни Ђорђе па уз параду сву војску: „Добро дошли, браћо!
” А господар Ђорђе само повика: „Потрчи коњик, а и пешак брже хајде!” па ободе дората и оде. Сва војска потрча, потрча и ја; а Немац
је и стриц у почетку слали у Црну Гору владици и графу Ивелићу у Рисан, и молили; но Ивелић одговара, да је његов господар, тј. Рус, с Турчином у великој љубави, но упућује нас у Цариград, да султана молимо.
Сад тога дана дотера Стева Живковић џебану, и сви се састанемо код Црног Ђорђа, и опет о путу и трошку поменемо. Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам при путу (чини ми се кући је полазио), но ето јакова и Симе и Јанка; нека вам даду две
Дођемо кући Карађорђа, то никога кроме кућевни слугу и госпође Јелене. Питамо: „Гди је господар?” — „Очô је у Крћевац”. — „А гди су момци?
Он заповеди, одем у Боговађу, допратимо Совет у смедеревски град, и тамо седимо. Јануарија 4. године 1806. пише ми господар Ђорђе, дођем у Кнежевац.
Сад навали на мене Јаков и поп Лука: „Иди, иди са Стојаном, не би ли штогод фајде било. А ето и господар Ђорђе пише, да гледамо каквим начином, не би ли Турке задржали, док би и он стигао”.
” — Пробуди мене Поповић Павле: „Ајде — вели, — зове те господар”. — Устанем, умијем се, дођем. Он седи, и Милан, и кнез Теодосије из Кнића, и Павле Поповић; седо̓ и ја; а он одма:
Одем ја сада под шљиву где сам плакао. Пишем кнезу Пеји у Забрдицу и кажем да је: „— „— — господар Ђорђе прешао Колубару на Бели Брод, и да се улогорио у селу Лајковцу, и да је довео 12000 војске и петнаест топова
друмом, ближе к Шапцу; и да је он чуо да се Хаџи-бег ушанчио у Братачићу ваљевском, и да код вас нема војске, зато ће господар Ђорђе одавде право у Ваљево са ово осам хиљада војске и једанаест топова, из Ваљева управо на Хаџи-бега, да га
У Лајковцу јулија 1806. (заборавио сам датум). Прота Мат. Ненадовић. (Ово је Карађорђев додатак: П. П. Господар Ђорђе послаће своје момке тајно преко села, и кога нађе код куће, онде ће га убити и на точак метнути а кућу запалити.
Рано ујутру посла господар Ђорђе Милана са његовом војском и његовим братом Милошем Обреновићем, Лазаром Мутапом, Јованом Курсулом, и одоше у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети! И зар није лепо бити хајдук? Господар си докле ти пушка носи!... Сам судиш и опрашаш!... Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама...
Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар. Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било. Једном речи: прави домаћин свога времена.
Опрости!... Станку се згади... Овај човек беше некада поносит... Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...
ефендија — господин, господар Журава — речица у Мачви од које данас постоји само суво корито заварчити — ставити, онеспособити, затворити
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чујем да ти ове жене (он брадом показа пут кухине)... да ти се ове жене натресају и пакосте! Ал' ја сам овде господар! Анока виде нешто злобно на ђедином збрчканом лицу. И поред мржње, она први пут осети некаку бојазан.
Учитељ се уједе за језик: — Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо! Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца,
— Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, да!? А откуд то сад, господар-комшија?! А зашто као да не можете разговарати?! К’о и досад, драги комшија и колега. — Та...
— Охо! Дакако! — вели поп Спира и остави штап. — О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним... ако, ако, то јест, немате што против тога. — Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира.
— Та да! Има она доста унтерхалтунга и код своје куће. Фала богу, онај вам и не избива из куће. А збиља, господар-комшија, а откад сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира. — Јест, ал’ бар долази дањом.
— Е, е! Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи.
овај... Љубинку... гроб не зна, те што му тако нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до »господар Јове«; ту ћете се довољно утешити.
»Господар Јова« ће вас одвести на карловачко гробље, и показаће вам гроб у коме половина Љубинкова живота вечити санак борави...
— Коста! Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Сâсâ. Ех, ето шта велим ја! Откуд он зна то? Ја познајем три господар-Јове у Карловци, и ниједан није им’о ћер Драгињу. Све којешта! Макар није им’о друга посла. Ет’ тако!
? — Злато моје, та неће дотле доћи! — рече потресена гђа Сида. — Не дај боже! Није тáта твој бездушан к’о тај господар Јова. — Мамо, слатка мамо, мени је здраво тешко! — А зар је мени лако, ’рано моја...
Само викне: »Држ’те се, господари!« па кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излете к’о да никад није ни био у коли! Е, то му, ето, баш не ваља!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
После двогодишњег калфовања у својој вароши остави свог господара. Господар је особито за њим жалио и побојао се да му неће трговина натраг поћи. Но, Љуба је морао нешто и света пробати.
Кочијаш бесно тера. Када дођу до дућана, госа заповеди да стане, па промоли главу испод арњева. — О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка.
— Та изволите! — Та изволите ви први! — Та ви сте гост! Поред ових речи ухвати господар-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ два басамака, те
— Једно ми је тако мило као и друго. — А како сам ја пошла за мога без мираза? — То је сасвим друго. Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад,
Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше. Женске изиђоше напоље да приправљају ручак. Каква радост за њих! Господар Пера Сириџић био је обичан сеоски грк који је својим трудом стекао оно што има; а доста има, толико да се у селу за
Ту се сад о трговини почеше надметати. Љуба је једнако својим речима онамо шибао, као да баш није мали трговац, а и господар Пера говорио је као какав „гросхандлер“. И то се могло приметити као да хоће Љубу да искуша како му акције стоје.
Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у Виноград воза. Упрегну и оду. Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном. Није чудо, има госта младожењу!
Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати. — Јесте л' били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка. — Био сам, ал' само малко; и сад сам заљубљен... ал' не јако. — Како то?
Разљути се и одважи да више не пише. Већ је готово на Савку заборавио. Кад једаред дође господар Сириџић са госпођом Јелком и Савком у О., место Чекмеџијићево. Отседну у бирцаузу.
Чини се као да је не види. Она га виче. — Господар Чекмеџијић! — Изволите — А, драго ми је! — Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка.
— Знаш ли ти што о томе како је наша Јелка удадбу Савкину уговорила? — Не знам ништа. — Е, па добро, господар-Чекмеџијићу. Ако није још уговорено, а оно се може уговорити; још може бити ваша Савка.
Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С. господар Зевалић и мало се код Редића заустави. Зевалић је био земљак Чекмеџијићев. Баш је добро дошао.
Африка
на моје очајање, да би ме утешио, или што тако мисли, ову тврдњу овако преводи: Бој мора да је изврстан иначе га његов господар не би довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га узме к себи, на шта бој није, из ко зна каквих разлога,
Не увевши ме у град урођеника, црнац шофер довео ме је пред зграду у којој живи његов господар. Зграда припада представништву једне моћне трговачке компаније чије је средиште у Паризу и која носи скраћени назив
Јела и служење око стола као у Европи. Бој Фонтенов, деран елегантан као и његов господар, дресиран је за служење до савршенства.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Какав је, такав је; бар је млад и моја прилика. ЈАЊА: О, лепо! Тако си почитуи свога господар? ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена има право кад зактева да је муж љуби.
ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар. ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо
Кад ниси за жену, да се ниси ни женио, срам да ти буде! ЈАЊА: Срамота на тебе и на твоју род, како почитуиш свога господар. ЈУЦА: Ја сам чинила што је год било могуће, али видим да је то све бадава. ЈАЊА: Душо Јуцо, што ћиш ти сос мене?
) Душо Јуцо, душо Јуцо! Ено ћути пасјо веро! Оћи да ми убии. Кад броим цванцики да слуша: „Охо! Јања има новци! Оди, господар арамбаша, да делимо!“ (Затвори сандук.) Јуцо бре, Јуцо бре! Нећиш да си зовиш? (Отвори врата.) Јуцо, море, Јуцо!
Што ћу да му дам? Ово кажи: „Немој мене, господар!“ Ово опет виче: „Немој мене, ја сум лапа!“ Шкиљи мали, нећим да вас продам, оћим да вас котим, више, све више, ја,
ЈАЊА (уплашено га погледи): Хиљаду форинта? Откуд хиљада крајцара? Нема, господар нотариус, нема. Знаите да нисум видио крајцара пребијена од месец дана.
Ја могу други пут доћи. ЈАЊА: Што, други пут? (Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља. Видим да морам да пропадним. (Узме перо и спупајући к асталу.) Ево да жертвуим пô форинта.
) Ево да жертвуим пô форинта. МИШИЋ: Охо! Мање се не прима од десет форинти. ЈАЊА: Од десет форинта, господар нотариус? Камо толики новци? МИШИЋ: То из моје главе не иде; него како је магистрат закључио, тако се ја владам.
ЈАЊА (Што ћим да радим? Оћим да запишим, оћим да си убиим; нећим да запишим, оћи да дођи, безобразно, више пут). Господар нотариус, ево да даим цело форинта. МИШИЋ: Ја не могу примити, кир Јања. ЈАЊА: Ама, ми убите: немам више сад!
МИШИЋ: Та, кажем вам, не мора од часа бити. Могу ја доћи и други пут. ЈАЊА: (Ето, мигнила му Ево да дођи код ње!) Господар нотариус, ево да си убиим да дам два форинта на то проклето шпитал.
ЈАЊА (пружи му листу): Господар нотариус, ево ваша артија, ево моја Јуца! Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро!
десет хиљада форинта стребро, лепу суму, мене пет, Катица пет. Охо! А кад кажи Катица: „Ја сам добила, ја сам господар. Папу не дам ништа“!... О, чекај, шкиљи! Нећим да ти узмим. Да узмим боље на Јуца!... Аферим, Јања! На Јуца?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мислио је да Вишњевски жели да га опије. Да тражи кавгу. Павле се био нашао у чуду. Вишњевски је био шеф мисије, а господар живота и смрти, тако рећи, на путу у Росију. Осим тога, Павле је био гост у његовој кући. Питао се шта ће и како ће.
Теодосије - ЖИТИЈА
И да ти се поклоне синови оца твојега, и нека руке твоје буду на плећима непријатеља твојих, и бићеш господар брату твојему.
Јер пред њим ће стати цар са војником, господар са слугом, син са оцем и отац са сином, када се престопи представе и Бог на суду седне, река ће огњена тећи са шумом
Узевши, дакле, и како знате, варену или печену зготовивши, изнесите је нама и свима који су ту. А господар лађе видевши брзо посећење Божје ка светоме, да повинова море да му у болести послужи приношењем рибе на дар, ужасом
Када је свети окусио од Богом послане му рибе, чуђаше се неисказаној сладости њеној, а то исто рекоше и ученици и господар лађе, и сви који су ту, да такве рибе пре тога нису окусили.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Због несигурности и пљачкања многе су се моравске породице сељакале и тражиле „појак господар“ који би их заштитио од арбанашког злостављања.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али
Варош У. лепа је варошица, крај Дунава. Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту.
Варош У. лепа је варошица, крај Дунава. Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту.
Господар Софроније Кирић, или да рекнемо господар Софра, имао је кућу и трговину баш код бајира, на најбољем месту. „Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније
„Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао. У кући је имао красну трговину, па и механу.
кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже. Господар Софра био је низак човек, но широк, темељан, јаких плећа и прсију, труп дугачак а ноге врло кратке, мало угнуте као
у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст. Господар Софра за недељу и свеца имао је две феле хаљина, и то за недељу од зеленог маншестра чакшире и „јанкл“, и то без
изглед му је био за циганског војводу, што није замерити, јер те војводе редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап.
Лице оријентално, тако као што је кад ко намалао најлепшу матер божју, а стас и сав створ дивотан. Господар Софра помогао се за време ратова Бунипарте. Посао је добро ишао, „црних банака” било је тма.
И за времена проснило му се да банке дуго не држи, јер ће пасти. И сан се испунио. Но господар Софра „благовремено” купио је за те банке куће, земље, винограде, и почео је већ и платном трговати.
Даље на десној страни на дувару две велике слике. Једна је господара Софре, друга госпође Соке. Господар Софра насликан у свој величини и дужини, у потпуно парадном оделу, у долами, па још преко исте долама, па онда црвен,
Боље да га је допола сликао онако као »Бüсте«, јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Момак женидбом постаје суверен човек, свој господар, а девојка потчињена супруга, по много чему ропско биће. Зато се и каже: „Девом мила, а невом гњила“.
“³² Најкраће речено, у патријархалној култури, „човек је господар и господари, а жена служи и слуша“, каже Геземан.³³ Жена у Србији је „слуга и мужу и његовим родитељима“, пише
својој свекрви.³⁴ Да је муж господар своје жене и да је међу њима велика дистанца, попут оне између суверена и поданика, може се јасно видети из начина
Најдрастичнији начин на који муж показује да је апсолутни господар своје жене јесте његово обичајно право да суди и несметано кажњава жену када је „непослушна“.
Она је јака у Србији и до данашњег дана. И данас се чује: ја сам те родио (родила) и отхранио — ја сам твој господар“, пише Светозар Марковић 1872. године.
захваљујући сопственој спретности, умешности, снази или лукавству, Трља постаје цар, ловац постане зец (и обрнуто), господар постане роб, а роб господар.
умешности, снази или лукавству, Трља постаје цар, ловац постане зец (и обрнуто), господар постане роб, а роб господар. Драмске игре су оне у којима је главно представљање, симулирање нечег другог и играње извесних улога.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
овце, којој управо подносе нож под грло, може излетети тако дрско питање, уместо дахтања и ужаса, што се он, неоспорни господар Места и људи у њему, приближио њеном столу, одабравши је као жртву. Очи му се сузише у два опасна прореза.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Далмацију од Лике дијели планина Велебит. Па онда је Хрватска, па онда је равни Сријем, ђе је наш господар ходио да га завладиче. Ту је близу Сава и Дунај, иза којих је Шумадија!
Те ноћи њих петорица не заподјеше шалу, као обично, него један од војника започе: — Господар је много замишљен! — И не био! — дода други. — Како ће смирити толику кавгу? Како ће пресудити за толике мртве главе!?
Момак хитро стави у ред креветне хаљине, одшкрину стакло на прозору, па отворив врата, рече: — Господар је спреман! Уђоше један за другим: архимандрит, Јосиф и ђакон. Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше.
Мурат рече: — Господине, заповједио ми је господар да ти отворим обатову ћелију и да је наложимо. И отиде те отвори врата која бјеху до дворнице.
— Мораш, ваистину, кад господар иде. — Ко ти је то рекао? — Нико. Сâм то знам. — Дакле, ти си мој ђак, Ко те је поставио?
Прича се да је њеки Иличковић у давно доба служио у чувеној кући Медиковића, у Паштровићима. Господар у кога је служио имао је више синова, али бјеху неваљали и распикуће.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Откад се канимо мало куд изићи, па никако; ја, то јест, у послу на једној страни, овај господар на другој, то јест. Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго.
ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, да вам кажемо зашто смо, то јест, дошли. Као што сам казао, то јест, овај господар, млад као што га видите, има кућу, винограде, стаје и све што му је нужно, то јест, да може лепо живити.
“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте? (Извуче.) „Може ли вам се на вашу реч веровати?“ ДЕВОЈКА: „Мачка је мени најмилија у кући.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар привати.
“ Гусала слуга пође да се лати: „Не тако, Миле!“ — господар привати. — „Гусала с' мани, запевај онако!“ Ал' слуга заче, јер већ знаде како, Па кликну, спусти, задркта и сави,
Те још се смеје, ал' беше за кратко; Јер Миле отле беше недалеко, Те силном мишком јунак је секô, Ал када спази де господар паде, И ко му рану самртну зададе, Кô огањ живи плану му у очи, Два-трипут крочи, злотвору докрочи.
скочи, оде преко, Али само са предњима У потоку оста зеко, Оста јадан, са предњима, И мал' што се не изврну, Господар му вас претрну. ИX „Ао зеко, а мој јаде, Куд доброта твоја оде? Шта би ово нуто саде?
коњиц, веран био, Па му веран и остао, Док је могâ послужио, Па и живот за њег' дао; Коњиц лежи — ма де ли је, Де господар његов мио? Слуге траже, ма га није, Куд ли им се изгубио? Сунце с' рађа, сунце крије, Господара нигде није.
Миленко је... оно срце врело Далеко га у Турке понело. Коњиц витез, господар витеже, Мач каљени дивно л' Турке реже, Четир бега и пет љути ага Поломила та србињска снага; А зеко му згази два
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Честити паша замишљен ћути, пред њиме ћуте оци погнути, довели су булу пред господара, господар ћути, пуши, ал' не кара!
„Будало стара, кукавицо сив! Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див? Господар ти је, знаш ли, господар, господар твој, а мој је, мој је — цар!
Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див? Господар ти је, знаш ли, господар, господар твој, а мој је, мој је — цар! Па каквом си се понео помамом да мени ти, ти мени нудиш дар?!
Самсона — ја — да издам — оманом?! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див? Господар ти је, знаш ли, господар, господар твој, а мој је, мој је — цар! Па каквом си се понео помамом да мени ти, ти мени нудиш дар?!
” Филишћанин се маша за мандал: „У награду са веште издаје господар млади, Аскалонски краљ, на женидбу с Делилом пристаје! —” У Самсоновим грудма нема дâ. „Рад издаје? Рад какве?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад дођу, обрадује им се они господар, а још више кад види оне три ствари, које је рекао цар да их нема, пак одмах учини велики објед и дозове цара.
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице.
Чобан кад чује то отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући.
Овај је господар био поштен човек па све благо даде чобану говорећи му: — Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао.
Напошљетку сваки оде на своју страну. Кад се младић већ наситио штапа, онда му тек паде на ум да није више господар везене мараме, те одмах удари магарца и заповједи оклопнику те оде, уби оног путника и донесе му је.
Кад се једне вечери, тако, враћао кући с овцама, зачује још издалека запјевку, и кад стиже дома има шта видјети: његов господар прошле ноћи нагазио некако на вилино коло, па му вилинска царица ископала оба ока, те сад запјевају н он и сви његови
рече да не тражи ништа друго до добра коња и јуначко оружје само, јер је вели — рад по свијету ићи и добра чинити. Господар му све то врло радо да, и тако он пође опет по свијету, па се надалеко прочује као јунак који мегдане дијели и
је служио годину дана, а кад се наврши година, он дође господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар извади један новчић па му рече: — На, то ти је служба.
наново служити, и кад се опет наврши година дана, он дође господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар опет извади новчић па му рече: — На, то ти је служба.
опет почне служити, па кад изиђе и трећа година, он отиде господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види је ли га сад заслужио.
После неког времена чује он да се стари његов господар спрема на галију преко мора чак у друго царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио
царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио што у другоме царству за његов новчић. Господар се обећа и узме његов новчић, па пође на пут.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Иди у твоју регименту, па командирај како знаш. Овде сам ја господар. ЈЕВРЕМ: Вараш се. У кућевној регименти жена је полковник.
МАКСИМ: Шта марим ја за свет? У мојој сам кући ја господар. СОФИЈА: Тешко сваком ономе који не мари шта свет о њему говори. МАКСИМ: Кувати се неће! СОФИЈА: Али ја оћу!
МАНОЈЛО: А гди је то заведеније? ДОКТОР: Сваки добар слуга зна шта господар има. Чуо си да је ово заведеније моје. МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен.
ПУТНИК: Духовно-војничко? ДОКТОР: Тако је, јер најстарија је особа и господар владика, који духовну и светску власт притјажава.
Најпре је жена дворила мужа и не сме да седне кад он руча, а сад жена седи у горње чело. СТАНИЈА: И жена господар у кући? ЉУБА: Дакако. СТАНИЈА: Тешко и тој кући, где жена заповеда, а муж није ништа.
ЉУБА: Зар је тебе деда туко? СТАНИЈА: Јес’ ја, и бог да прости! Млого пута оће луда жена ово, оно; ама муж господар у кућн, па не да. ПИЈАДА: Али кад је зена паметнија од муза? СТАНИЈА: Паметна ка ти, да иде гологлава.
СТАНИЈА: Кад неће да се чини свадба, не треба да гледам. НЕША: Како се неће чинити свадба? Ја сам у мојој кући господар.
ЈАКОВ: Или прави дугове. МАРКО: Дуг правити — јест у нужди друга тражити. Новац је господар, што с целим светом влада. Ко не уме говорити, преврће своју кесу и дукати најумилније гласове дају.
Што год радиш, ради паметно и сматрај на посљедак, то је стара пословица. Кад слуга стакло разбије, господар му каже да је будала; а кад слуга у подруму најбоље вино пије, онда каже да је његов газда будала, и то је оно: у
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ рекао је. „Шта је било?“ — пита господар. „Видео сам Смрт и она ме смртно уплашила!“ — Како друкчије и да га уплаши Смрт, ако не смртно? — Па, да!
— Па, да! И тако слуга седне на коња и одјаше у највећој паници. Онда господар оде на пијацу, пронађе оне изгубљене корпе, кад тамо — има кога и да види: Смрт!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Ништа зато; само ти буди мало господар од трбува, пак ћемо срећни бити. МИТА: А, врло срећни! Марија је овде. АЛЕКСА: Шта, Марија?
БАТИЋ: Барона; дакле и то је барон учинио? Ми нисмо знали да смо род, него он да нас научи!... Господар Марко, ја Јелици желим сваку срећу; нити ћу се срдити ако она за другога пође.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А мачку Марку казали неки: мачор је тамо господар први, сланину крка и сирац меки, а миша има, све од њих врви. Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком
Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа. А чича Триша, господар млина, старина сваком драга и знана, прекрасне ћуди, с навиком чудном: свађа се с мачком свакога дана.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Међутим све је игра и заблуда личности; перспективе се уређују око мене а ја нисам господар чак ни њих. Нисам господар ничега, ничега, чак ни себе.
Међутим све је игра и заблуда личности; перспективе се уређују око мене а ја нисам господар чак ни њих. Нисам господар ничега, ничега, чак ни себе. Примичем и размичем прсте и барке настављају да плове у једном неосетљивом азуру.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мишљах да тајну града знам те грчки прозборих на тргу, но грађани повикаху: није то господар наш, и затворише се у куле.
На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан. Кроз отворен прозор видим спава господар с руком на балчаку. И његово тело је мач један кажем и дижем очи. Горе се бели постељина у којој је спавао бог.
колу За њихову се душу молију и тела да им не скврне вештице Друзи да буду слободни од беса Страва Убијен је господар наш иде глас и јед плачу сенке сузе виногради убијен је између обале и замка пао је преко свог чардака носе га
Јеси ли невидљивом сличан? Сродан бићима што се виде само у духу? Или те господар свемира познаје по телу и по тлу од којег си саздан? Да ли си предодређен знању?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Устала је рано после свадбене ноћи, опремила се лепо, чисто; спремила све што треба да је готово, кад јој нови господар устане, па сад, весела и срећна, чека да се он пробуди.
Жена је зато да слуша и ради, а муж је господар; он може што хоће... па по неки пут и да врдне... Љубица омрзе живот, постаде јој пуст, бесциљан...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
36. Заспала госпођа Под жутом неранџом, Господар је буди, У очи је љуби: “Устани, госпођа! Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана
Ја јој дадох коња провађати, Она коњу тихо говораше: “Ој дорате гриве позлаћене, Је ли ти се господар женио?“ Коњиц њојзи вриском одговара: “Ој богами, лијепа дјевојко, Није ми се господар женио, Него мисли тобом о
“ Коњиц њојзи вриском одговара: “Ој богами, лијепа дјевојко, Није ми се господар женио, Него мисли тобом о јесени, О јесени која прва дође.
Карао га краљ Матијаш, земљи господар: “Бог т’ убио, Дојчин Петре, варадински бан! Буд ти попи триста дукат’ све за један дан.
“ Ал’ беседи Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.
“ 235. Вишњичица род родила, више од рода, Под њом седи млад господар и с њим госпођа, Пред њима је рујно вино и огледало.
Напију се, пољубе се, огледају се, Па говори млад господар својој госпођи: “Чујеш ли га, верна љубо, де славуј поје, Славуј поје, верна љубо, да се женим ја!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Слуга беше човек добар, благ, трезвен, умерен, а његов господар зао, напрасит, пијаница, немилосрдан и неправедан. Газда је рђаво поступао са слугом који му никад није могао
и кад би га газда псовао, а често и тукао, он је ћутао и покорно се уклањао гдегод у закутак и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота.
— А зашто? — љутио се господар све више. — Зар ниси имао доста новаца? — Не, господару! Новаца сам имао довољно. Било је тамо и много магараца, на
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Како, болан!... Памтим, господине, кô да је јуче било: стоји Господар 'нако 'ноде; иза њега ађутан', па овицири и господа, а ти изађе корак напред, па поче...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Знам ја добро у које ћу куће поћи и у којој је кући жена господар, па ћемо видети. Кад је инат, умем и ја! ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју, ју, ју!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
, Путовање унакрст, Вероисповест сувременог природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад сакрије главу у мрак, Осети се срећан, јак, Заокружен као број И на своме господар свој! Миш шмугне под кућни патос, А калуђер чак на Атос, Паличњак се прикрије Помоћу мимикрије: Он гранчицу
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Само, ко две сестре у безгласном плачу, Две су душе наше у милошти среле. И ја сам господар твој и твога тела, Ко деспоти стари владам тобом сада, Сам напајам уста са свих твојих врела И сва нежност твоја само
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
широку столицу према слабоме огњу, обори главу, па извадив из џепа бројанице стаде пуштати кроз прсте зрно по зрно. Господар Црне Горе, мудрац, државник војсковођа, светитељ, све то у највећој мјери, а надасве велики мученик, каквијех је мало
„И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!“ Мјесто одговора, Господар га запита: „Јесу ли устали Приморци?“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?“ „У млађупницу.“ „Нека их!
Стари Стеван ужижаше свијеће пред иконостасом кад Господар уђе. Стари се снеби најприје те прекиде посао; па забобоња нешто и истрча вукући по патосу дугачку трску.
Али Господар бијаше тога часа удубљен у молитви; он стајаше под деснијем сводом, на истоме мјесту, гдје му и данас мошти почивају.
Људи, један за другим, сиђоше низа степенице и уђоше у цркву. То бјеху они Црногорци за које је јутрос Господар ђакона питао. Било их је осам.
Иза њих наврсташе се перјаници. Сви остали помијешани мицаху се по тријему здравећи се и мирбожећи један с другијем. Господар се устави под иконама. „Нека уљегну Приморци!“ рече он. Она гомила уђе.
Ајте! Повељанаја творите, а ови ће предлагаје маја пити, не бој се!“ Тек је он изговорио те ријечи, Господар зазвони те му нареди таман то, бива да почасти главаре. „Па реците да ја нијесам пророк!
Но ми смо, Господару, и погладњели...“ Е, можете замислити би ли смијеха. Господар исти осмјехну се и љубазно погледа свога веселога ђакона.
“ Такав бјеше игуман Ђорђије острошки. Господар и сви Црногорци љубљаху га и поштоваху због чистоће његова живљења и великог јунаштва.
Али је вријеме већ било обједу. Господар се диже па устадоше сви. Ђакон (који бјеше попријед изишао да нареди за игуманова коња) упаде сад, задихан.
“ Сердар Пејо помоли се на вратима и затутњи: „Помага ви Бог и на здравље!“ Господар и сви остали обрадоваше му се, ништа мање но игуману. „А каква Ћесаровца, то водиш?
“ „А ти момче, пошто желиш код мене да останеш, остани слободно!“ Господар изађе а сви главари за њим. ИИИ Свети Ђурађ јездијаше на своме бјелцу пут нашијех страна.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свака бака под свој котао пуше. — Башта је први амбар. — Ако је и колиба, наша је. — Свак’ је од свога мала господар. — Тешко оном ко у својој кући служи туђа господара. — Туђа кора зубе ломи. — Свак’ је у својој кући краљ.
— Туђа кора зубе ломи. — Свак’ је у својој кући краљ. — Сваки је кокот у свом буништу господар. — Свака је кока на свом сједалу пијетао. — На свом кориту свако псето најјаче.
— Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера. — Црње болести нема од глади. — Гладан трбух разлога не чује.
А кад га господар од лука запита: „А што ти је то у торби?“ из које су вирила пера од покраденог лука, он, видећи да се нема куда,
И то ће проћи. — Све ће проћи и највеће зло као и највеће добро. Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао на њему.
орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: „Шта је теби стало за то? и то ће проћи“.
Кад се путник послије дугога времена врати натраг, и дошавши опет у оно село дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ПОП И ПАРОХИЈАНИ. 202 7. ОКЛАД ШТА ЈЕ НАЈБЈЕЉЕ. 203 8. ЉЕНИВИ СЛИЈЕПАЦ. 204 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. 205 10. СЕЉАНИН И ГОСПОДАР. 206 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ. 207 12. КРЕПАО КОТАО. 208 13. ВИНА МИЈЕХ И ЊЕГОВА ПЈЕСМА. 209 14. ЦИГАНИН И ВЛАСТЕЛИН.
99. Расла честа шумица, под шумицом пољана, под пољаном гледура, под гледуром Гостур град, и у граду господар. 100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102.
” Чобан кад чује то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола па откопају врата од подрума и крену благо кући.
Овај је господар био поштен човек па све благо даде чобану говорећи му: „Ево синко, ово је све твоје благо, то је теби Бог дао Него ти
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: „Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи.” С отим одлете све паунице.
је служио годину дана, а кад се наврши година, он дође господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар извади један новчић па му рече: „На, то ти је служба.
на ново | служити, и кад се опет наврши година дана, он дође господару и заиште, да му плати што мисли да је заслужио. Господар опет извади новчић па му рече: „На, то ти је служба.
опет почне служити, па кад изиђе и трећа година, он отиде господару и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар му опет да новчић, а он га узме и захвали, па отиде опет на поток да види јели га сад заслужио.
После некога времена | чује он да се стари његов господар спрема на галији преко мора чак у друго царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио
царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио што у другоме царству за његов новчић. Господар се обећа и узме његов новчић, па пође на пут.
Кад ветар стане, господар од галије није знао где је, и пошавши још мало даље, дође под један град. Кад се чује у граду да је дошла галија из
Кад тамо, али господар од галије има шта и видети: мишеви и пацови трче на све стране и слуге с батинама стоје те бране да не натрче на сто.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
који има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру нарав; свима диван и страшан владар владарима и господар господарима, и просто рећи — други се ни приближити не може њему.
њихову примих, која каже: „Ево, у земљи тој ускомешаше се народи, а блажени отац наш, господин Симеон, бивши нам господар и учитељ, тамо лежи.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Он је већ велики, већ домаћин, свој господар... »свој господар«, али, ено, већ виноград на Ћошци оде, и ону њиву већ је начео, преполовио...
Он је већ велики, већ домаћин, свој господар... »свој господар«, али, ено, већ виноград на Ћошци оде, и ону њиву већ је начео, преполовио...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овакве препоруке имале су велику силу. Мој господар магистер (он се није дао звати мештером) имао је заисто на мене особити позор; по совршењу псалтира дао ми је учити
„Не само | обиталиште“, одговори благи и добри господар, „него и трапезу с нами нек има, док се овде позна и намести. Обнадежди ме поп Антим да не токмо коју годину, него и
„То је добро“, рече ми господар Стојчо,“ сад си без бриге и ти и ми. По обеду одведе ме и прикаже конзилијару Филипиду, даде ме записати гди надлежи,
Кочијаш наш, кад дође да се погодимо, ја сам мислио да је господар који слуге своје с колесама шаље; тако лепо бијаше обучен. А кад пођемо, међер он исти с перуком.
По фтором часу поставе трапезу и дође господар дома, мој нови пријатељ, мистер Јоан Ливи. С њим се поздравим и почнем разговарати латински, којим језиком он бесеђаше
овим би[х] у дому ручавао и по ручку до вечере он би ме учио; који ме тако радо имађаше и сердечно љубљаше како год и господар његов.
Друге године зовне ме мој предраги господар Максим Куртовић да и његовим кћерˊма, Марији и Христини, на францеском и талијанском језикам лекције предајем, што ја
Подобне јошт један од први[х] наши[х] трговаца, господар Константин Дамчо, којега сам кћерˊма неколико месеци на [и]талијанском језику лекције давао, како он, тако и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена. Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепа одјевена, растура гомилу сељанака па му изнесе кутију свиленијех рубаца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Окренем се и видим: година је таква да, ако буни понудим главу, могу и књаз постати. Па кажем себи: Никола, сад или господар или покојник! Знам да би ми и отац исто саветовао. Начујем да Тома Вучић спрема буну. Бесан човек беше.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сунце се радознало загледа у Белу жабу, и осмехну: — Не могу, журим. А нема ни потребе! — златним прстима дотаче Господар неба Белу жабу. — Зар не видиш да си цвет? Локвин цвет. Локвањ!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светлана Велмар-Јанковић ДОРЋОЛ Садржај ФРАНЦУСКА УЛИЦА 4 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈЕВРЕМОВА 7 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА 12 СИМИНА УЛИЦА 16 УЛИЦА ВАСЕ ЧАРАПИЋА ИЛИ ВАСИНА УЛИЦА 20 УЛИЦА
КЊИЖЕВНОСТИ Светлана Велмар-Јанковић ДОРЋОЛ Садржај ФРАНЦУСКА УЛИЦА 4 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈЕВРЕМОВА 7 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА 12 СИМИНА УЛИЦА 16 УЛИЦА ВАСЕ ЧАРАПИЋА ИЛИ ВАСИНА УЛИЦА 20 УЛИЦА УЗУН-МИРКОВА 26 УЛИЦА ЗМАЈА ОД
могло изгледати занимљиво питање да ли је тај конак био, како се данас мисли, у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе, или ипак ближе турском гробљу, према заравни на којој је сада Студентски
УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈЕВРЕМОВА Свакога дана, у шетњи од Калемегдана до неба, Господар Јеврем пројаше Улицом Господара Јеврема.
УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈЕВРЕМОВА Свакога дана, у шетњи од Калемегдана до неба, Господар Јеврем пројаше Улицом Господара Јеврема. Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости.
(Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фасадама.) Господар Јеврем јаше као што је некада јахао кроз Мачву или преко добара у Влашкој, само што сад пролази између аутомобила а
добара у Влашкој, само што сад пролази између аутомобила а аутомобилисти га не примећују: нарочиту капу невидимку има Господар, а нарочиту његов коњ. Господарева је класична, округласта, а коњ носи капу модернијег кроја, троугласту.
Било је то 1815. године када је Јеврем, још не господар, Још само млађи брат будућег књаза, био заточен у лагумима Водене1 куле: Турци су га на превару ухватили у Остружници.
И тако, невидљив јаше Господар Јеврем поред Бајракли-џамије. Дуго стоји на углу своје и Улице Седмог јула: аутомобили лете низ падину, ка Дунаву, у
на углу своје и Улице Седмог јула: аутомобили лете низ падину, ка Дунаву, у колонама, преко коловоза од црног сунца, а Господар Јеврем и његов коњ посматрају како се трговци, који су у дућанима баш на том месту, вековима, продавали своју робу,
Онда Господар Јеврем натера коња у кас, прелети улицу па настави, лаким ходом, поред ружних вишеспратница, до Божићеве куће, у Јеврем
Зато је светлост ту густа и у таквим наносима да је ни кошава, кад витла, не разнесе одмах. Господар Јеврем ту види оног себе, младог, како у јутра непромочива од блеска, пљуска лице овде, на Сакачесми, корак од
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У својим недрима носио сам писмо које је требало да ми отвори капију мојих жеља. Написао га је мој последњи господар, геометар, свом стрицу Рехмозису, свештенику храма Амоновог који је лежао даље низводно.
јој непоколебљивост и сигурност у саму себе; она је мирноћа мора душиног која је, упознавши своје страсти, постала господар саме себе. Право блаженство је мирноћа, а њу даје само сазнање“. „Имаш право; и ја замишљам тако праву срећу“.
Ту је био неограничени господар, лишен свих земаљских брига, ту је проживео двадесетпет мирних срећних година. У тој својој изби Архимедес је решио
У девет сати пре подне био је непријатељ неограничени господар вароши, и отпочео оно на што је свака плаћеничка војска имала своје право: да пљачка, да убија из потребе или
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Посматрао сам те и у том времену како предано вршиш своје послове, да би твој господар био потпуно задовољан с тобом и да би о Ђурђевдану и Митровдану могао донети својој сиротој мајци, која је радила
мајка, као и да се Аган, прва виолина познате дружине Цицварићи, човек који се увек хвастао како најбоље разуме господар-Илију, сместа одазвао његовом злонамерном позиву, па му оне, по једнодушном исказу свих испитаних сведока, неочевидаца
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Опет је почео лупкати капицом о капицу. Па закључи: — Добро је и то. Може да буде добар и тај твој господар коме служиш, поготову кад не може да буде друкчији. Признајем, мени је малко стран.
„Ја умирем , „Ја дајем живот!“, „Ја ћу погинути”! Дакако, ту сам ја онај који нешто чини, ту сам ја главно лице, господар ситуације! Не, драги господине! Овдје се не умире тако! Хећеш ништа ти, него ће нешто тебе.
људи створе нешто, често с неисказаним трудом и жртвама — и одмах им то нешто засједне за врат, и подвикне: ја сам господар! Човјек носи у себи некакве своје идеје, заносне, тежње, стремљења, шимере.
) Обавивши то, народ самозадовољно лупне шаком о сто: сад сам ја господар! Али, наравно, вара се. Јер, послије првог часа оргијања, људи стану опет нешто организирати.
Уосталом, зар ја ту нешто могу? Ви још живите у безазленој обмани да је писац господар ситуације. Он је то можда тек за неколико почетних страница или поглавља, док постави ствар, док намјести кулисе, док
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Што да нећу, ко то каже ? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! — Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.
— Ох-хо-хо-хо... — слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику. А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобан, кад је чуо то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући.
Овај је господар био поштен човек, па све благо даде чобану говорећи му: — Ево, синко, ово је све твоје благо, то је теби бог дао.
Устај, срце! Устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда рече пауница слузи: — Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, па ће ме онда наћи. С отим одлете све паунице.
Но див му одговори: — Онај који буде јачи остаће овдје господар. Старац му одговори: — Па добро, кад хоћеш тако, ја се не бојим.
Сиромашак одговори: — Волим са алалом три дуката него шест са арамом. И погоде се. Служио је дуго, и пошто ислужи, господар му плати и сиромах оде.
Добро је; кад изашла година кршћанину, пита он да му господар плати. Почеја Турчин мирит жито, а момак уз руман од кантара свеже наковањ. — Што то радиш? — пита га господар.
Почеја Турчин мирит жито, а момак уз руман од кантара свеже наковањ. — Што то радиш? — пита га господар. — Ово је руманов брат исто кâ и мисец сунчев, зато ваља да су оба заједно.
Трећи господар, кад виђе, жао му би својега слугу, па га упита: — Би ли се и ти за мене онако самодавио? — Ја је ли, господару?
Пробудивши се Бачванин одговори му: — Ти си, господару, старији, ти си господар; казуј ти најпре, Онда Грк почне. — Ја сам снио где се отворило небо, па тамо седи бог на престолу своме; то је тако
И ТО ЋЕ ПРОЋИ Све ће проћи, и највеће зло као и највеће добро. Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао на њему.
орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије нето му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: — Шта је теби стало за то? И то ће проћи.
Кад се путник послије дугог времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тада сам ја бивао господар целе Творнице. Ту је, међутим, био и један мој пријатељ, доста старији од мене, али нижи по функцији у Творници.
тркачких коња у коњушницама, који су били носиоци многих награда, стајали су беспослени и у чуду се питали где им је господар Винтроп да их вежба и спрема за нове подвиге.
у вис, а наша бујна машта протумачила је да они представљају два ратна брода које шаље пријатељски настројен подморски господар да се поклоне ”Нептуну” и његовим ”нимфама” и да буду почасна пратња нашем брзом броду.
се да ћете и ви једнога дана доживети тај осећај среће који се јавља кад дајемо и поклањамо,” одговорио је велики господар челичана.
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвета узе торбу и пођоше. С вечера их господар настани у кућици на крају дворишта. На тлеху, по учеоцима, разбацана је слама и стручје бухача и два стара гуњца.
Још тројицу тежака из једне куће, двоје мушких и једно женско, удомио је господар с њима. Цвета се зачас огледа по кућици и изиђе да купи у вароши кукурузног брашна.
Зором је тек росило. Унеке, не надајући му се, изненада бануо је к њима господар са жупаном. С другима и њих одведоше у оближњу конобу. Путем са свих страна пискала је вода и досизала им све до гњата.
—Колико смо се погодили? —Је... Но није ни толико. Мањка шеснаест новчића. —Није могуће! — нестрпљиво ће господар, мрштећи се, и наново стаде рачунати... Диже главу: — Шта брбљаш? Све је у реду.
—Па, здрави били, и то ми наплаћујете? —Дакако! Али мени мукте доходи? —Имате га у кући. А оно је за потребу. Господар се наљути, па јој добаци још петицу. —Ето, другом га мећем по шеснаест, а теби једанаест... Јеси ли задовољна?
А сва је прилика да ми се син тада напатио. Гле ти ње! — завиче господар и окрене се жупану. — Јеси ли видио? Учини добро дило! Узми је на радњу, даруј је, и све јој криво.
Спремише се брзо и изиђу. Никоме се од друштва не јавише, јер их је све послао господар некуда на радњу. Пароброд је имао да крене око једне, а већ звони подне.
Другога дана, задовољни, с дарованим пушкама о рамену, што је знак да их је господар међу своје примио повратише се куму.
Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у кући што је могуће свјетлије.
једно за другим, дође син господарев Никица, дијете, и кћи господарева, већ дјевојка за удају, па најпослије и господар из дућана. Он потапка ногама по поду, свуче капут и сједе за трпезу. Намргођен је као и обично.
Дјевојка се постиди тога погледа, јер се махом сјети о чему господар натуца, па изиђе из собе у кухињу. Сви су тога часа мислили на њихова негдашњега слугу Спасоја, који се бијаше отраг
Иза црне каве господар са сином пође преко дворишта у дућан; господарица, дремљива, вуца се по кући, чека на коју пријатељицу да је походи и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
да овај старац има и вољу и крепост једнога Вукашина Мрњавчевића, иако је сад бедни рајетин у крају где речи каурин господар даје тежу погрду, него што су раније давали паријама. Старац узе каву.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВА: Е, а знате како мије покојни мајстор... ФЕМА: Пст! Безобразник, какав мајстор? Не знаш рећи покојни господар или господин. САРА: Он говори о вашем супругу? ФЕМА: Да!
ЈОВАН: Ја не смем да кажем. МИТАР: Не смеш (ћуши га), тко ти је господар? Говори кад те питам! ЈОВАН (уваши се за уво): дао ми је господин филозоф.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ко је говорио о вртоглавици провалија? Био је господар ваздуха, а не један од оних који миле доле невидљиви. Можда је и клицао као Скит победоносни, али је мотор урлао
Петровић, Растко - АФРИКА
на моје очајање, да би ме утешио, или што тако мисли, ову тврдњу овако преводи: Бој мора да је изврстан иначе га његов господар не би довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га узме к себи, на шта бој није, из ко зна каквих разлога,
Не увевши ме у град урођеника, црнац шофер довео ме је пред зграду у којој живи његов господар. Зграда припада представништву једне моћне трговачке компаније чије је средиште у Паризу и која носи скраћени назив
Јела и служење око стола као у Европи. Бој Фонтенов, деран елегантан као и његов господар, дресиран је за служење до савршенства.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Та то је трâмпа! А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити, Мене смрвити, ћерку љубити; Господар он је!... Ми смо робови!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поново појавити, а друге које су данас још у части ипак ишчезнути, захте ли то само употреба, тај апсолутни и законити господар над животима и смрћу речи: Мулта ренаѕцентур qуае иам цецідере цадентqуе Qуае нунц ѕунт ин хоноре воцабула...
Мила чувства продају се — ту већ нема зајма —, Земља мора сва пропасти с овим обичај'ма. Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: Млада је, па се и набијели... КАП. ЂУРАШКО (за себе): На очима ти је бело, дртино! БОШКО: А како господар, ха? А како двор? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Е, ту је чвор! ВУЈО: Господар?... Хм!... господар је с госпођом. КАП.
БОШКО: А како господар, ха? А како двор? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Е, ту је чвор! ВУЈО: Господар?... Хм!... господар је с госпођом. КАП. ЂУРАШКО (за себе): А ја бих рекао Да је господар у њој нестао.
БОШКО: А како господар, ха? А како двор? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Е, ту је чвор! ВУЈО: Господар?... Хм!... господар је с госпођом. КАП. ЂУРАШКО (за себе): А ја бих рекао Да је господар у њој нестао.
ВУЈО: Господар?... Хм!... господар је с госпођом. КАП. ЂУРАШКО (за себе): А ја бих рекао Да је господар у њој нестао. БОГДАН: А с њим је госпођа — Та то сви знамо. — Ма воли ли је? Је л’ весô, храбар. Је ли погодан?
ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!... А зла ви срећа, витези, да какви ће ни бит’ господар, него слободан?... Јуче — е није богме, него баш одјутрос, и заплакала се сирота... БОГДАН: И заплакала се?
БОШКО: Па? ВУЈО: Па се и господар смилостивио, а баш му њене сузе срце умекшаше, — те јој бо’зна и помоћ обећа... БОШКО: Какве помоћи?
Е, чусте ли га сад? БОШКО: Ми чусмо јад! БОГДАН: Чусмо погрду... БОШКО: Ми чусмо наших мисли потврду! БОГДАН: „Господар је с госпођом...“ А то значи: Госпођа се у мушко облачи. БОШКО: Она калпак, — а он перишане.
“ А то значи: Госпођа се у мушко облачи. БОШКО: Она калпак, — а он перишане. — БОГДАН: Госпа токе, — господар вистане. — БОШКО: Е, бруке! Мушке руке — женске белензуке. БОГДАН: П’ онда, Бошко, шта му посла таст?
морâ је и њу нечастиви репом у памет чарнути, хајд’! хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар? А овамо ти иду робови Да ти намера праве путове Неверства свога оштрим ноктима Као кртице злобно подрију.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изнесе каву. Почесмо, ја и он, пити. — Оче прото, ули-де и Стевици један филџан. — Јеси ли ти господар у 'вој кући, или је прото мрачајски?! — диже помамно главу и извјери се. — Пи ти каву, пи!
Види ти њега! Он да мени заповиједа! Данас га први пут донесе ђаво, па већ се направио кô неки господар у мојој рођеној кући. — Ама, није, оче прото, већ... — Шта није, шта?! Е, е,! — стаде се пакосно кесерити.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
представља својеврсну исповест али и усмени, епски начин мишљења или поглед на свет: "Ја војвода Павловић од Радосала, господар и кнез ове земље, лежим овде у овом гробу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И он би неугодно дирнут не због тога што није хтела да је он старији, господар, већ уопште што није хтео ни пред ким и ни за шта да црвени, крив да је, обавезан. Тешко му је било.
Да ли што је сада, после свекрве, она прва, она постала господар, или, истина и сада је као и пре радила, онолико кувала, онолико трошила, али сада као без трепета, не бојећи се да
Сада нема од кога за то да стрепи, била је сама господар, слободна. Младен је то увидео, знао да је то узрок. Још је увидео то по томе што сада и она, мати, и жене из
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и 3, 75, 222). Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле
Ћипико, Иво - Пауци
Са села наврвљели сељаци да и овога дана покушају срећу: једни да од господара откупе крупно благо што га господар рубачином истрже селу, а други, сиромашнији, да опреме настајне, свијетле божићне празнике.
—Војкану? Хм! — опази господар, дигавши главу. —Чуј, Војкане! — рече, погледавши равно у очи времешна, сува човјека, дуге плаве косе, закрвављених
Један од двојице пружи перо Војкану да „постави криж” потписаше. — Дај му робу, — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом! — и, кретом главе, показа на свједоке варошане.
—Стиди се! — вели му у наглости. — Такав човјек, па .... — Што је? — упаде у ријеч господар досјетивши се о чему се ради. —Ништа! — вели Васо.
а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио! — одговара господар и кори слугу што хоће да обузрочи с крађе поштена човјека. — 'Ајде ти кући!
Човјек оде и понесе бакалар. —Јеси ми ти паметан! — обрати се господар момку. — Не ваља добре муштерије одбацивати. Платиће он, забиљежи му двојструко на рачун, па мирно.
Из једне бачвице на току налије му чашу, па кад је Раде испи, вели му: — Не даје такова вина господар свакоме; није то на продају, — и поврати се у дућан. Раде изби у двориште. Киша сипи.
Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу што га јутрос господар изјури из дућана. Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.
Ради по свом ћеифу, ти си господар у кући ... Пусти попа нека гони свој закон! ... Има изашто, а и докон је! ...Али није вајде тајити, корисна је
А што би сада од блага, да није вас? Илија приђе господару, рукује се с њиме. Господар подсмјехива се на њ својим намјештеним осмијехом који нигда не прелази мјере, већ се уставља у угловима усана на
а жао ми те! 'Ајде—де, узећу га ја, кад си баш најашио. —Добар је, болан, господар, — опази Васо. —Као душа, — прогунђа Војкан. —Оставимо разговора, — вели газда, већ да ти платим!
Понајвише у њој пије и нарочито у њу сврће, да се господару не замјери. Господар пази на то и често прегледа крчмареву књигу дужника.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Позвао ме је челник Лауш, господар жупе моравичке, наредио ми да напишем неке повеље, па како сам то обавио ваљано и брзо, даровао је манастиру стадо од
Стрепим од дана кад се буде отиснула од једног до другог, тражећи утол својој похоти. Јадни, јадни мој господар Лауш! Тешко Вратимљу кад се у њој уснула ала разбуди. Прохор Ноћ седма. Ноћас смо овде само нас двојица, Господе.
Сукобио сам се са игуманом. Кад сам му рекао да господар Лауш наређује да их сместа преселим на Кулу, старац се придигао на лактове, погледао ме својим тврдим очима и
на Кулу, старац се придигао на лактове, погледао ме својим тврдим очима и одговорио да је њему и његовим монасима господар сам Бог, да он других господара нема нити их признаје, и да ће остати ту у божијем дому до судњег дана. Не.
сам ваљда због немоћи да повратим равнотежу, почео нешто да вичем, у ствари да се копрцам као риба избачена на суво („господар је у мене имао поверења у току читавих двадесет година“). Зар се у мене сумња? У моје способности?
Прошло је пет дана од Лаушевог одласка са Куле, а она се ево побринула да покаже ко је овде господар. Не без злурадости, то отворено признајем, гледао сам како васцели божији дан мурави оног раздешеног, дебелог крмка
Лице му је потпуно мирно. Видим мржњу у руљи. Дадара Господар мој Лауш, већ на првом кораку показује да сам ја само један од његових слугу.
У горњем дворишту, властелинскоме гнезду, видим призор пун милоште и дирљиве нежности. Господар Лауш седи на троношцу, а његова мила госпа Јелена, брижно нагнута над њим, расправља чешљем његове власи.
је први међу једнаким, за недељу дана заповедник који улива поштовање, за две су му се дивили, за четири је постао господар. Јер, збиља, шта му је недостајало да би то постао? Је ли био довољно себичан? Више него довољно. Довољно суров?
Једни рекоше да је господар Лауш човек захвалан, човек отмен, човек господствен, и да он никада не заборавља учињено му добро.
Други то порекоше. Не, казаше, није господар њега поштедио због ранијих услуга, но због будућих. Господар је стар и болестан, са војне се вратио оронуо и исцрпљен,
Други то порекоше. Не, казаше, није господар њега поштедио због ранијих услуга, но због будућих. Господар је стар и болестан, са војне се вратио оронуо и исцрпљен, стотину телесних тегоба тек га очекују.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) То је било - сећаш ли се? - пре милијун можда лета. Кад још нигде није било ових људи, овог света. Ја сам био сам господар од звериња и од тица, Ти си била, миље моје, моја лепа невестица.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту је лађу дао саградити Хиеро ИИ господар Сиракузе, и поклонио је, у знак свога пријатељства, Птолемеју Филаделфу, владару Египта.
У оно доба то беше у почетку другог века пре Христа - владао је онде господар јелинско-пергамонске државе Еуменес ИИ. Његови претци дочепаше се баснословног блага краља Лизимаха, чувано у
Цео наш возни парк морао је бити мобилисан: и тешке каруце са кровом и оне лаке, мала путничка кола и она којима господар управља. Потрпасмо се у њих како смо знали и кренусмо кући.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Гос-Тоша, доста спор, тек заустио, а госпа Нола га брже прекинула. — Е, кад вас господар штеди, ја ћу да вам кажем. Кола су јака, а возе вас коњи, а не кола, а коњи су наши и млади и јаки.
Отац Кодин, пупави и бубуљичави господар-Гавра, довео је, у своје време, своју жену однегде из цинцарлука, где је провео последњу годину калфовања у једну
Имала је госпа-Фила доста ситне деце, али је главно и најмилије дете господар-Гаврино била она сама. Бакалин је неговао своју жену као свилену бубу.
Треба ваљда и тата да се мало одмори и види од тебе вајду. — Господар-Гавра, то јест, са страшћу је пропирао женино цицано одело, и вештачки га глачао, иако су му руке биле грубе, и врло
Жарко комадује и показује, а сви мали Гавриловићи скачу, вешају се, лете, и падају, да је милина. Кад господар-Гавра чује да је тумбање одвише снажно, шаље калфу да види шта то раде деца, и, наравно, да пита шта ради и где је
Кад деца негде преузму инат или презирање, могу да буду, баш као дворске будале, џелатски доследна. Господар-Гавра и госпа-Фила, уосталом, имали су и сами нешто од дворских будала, и немилост је према Коди бивала понекад врло
Заљубљен отац, као господар-Гавра; зачитан отац, као Мимић; савршена маћехинска техника као она у госпа-Јелке — то су озбиљни задаци за децу.
Момци из две радње појахаше коње и пођоше уз обалу. Господар-Гавра је до пред саму ноћ трчао од своје куће до реке и до кућа других двеју породица. Ноћ паде. Нико ништа не зна.
Ни Агница није ишла за погребом: скоро испрошена, „не ваља се да иде на гробље”. Господар-Гавра носи пакет свећа и велику боцу зејтина. — „Фали му само зелена кецеља” — шапће неко.
Још неко господар на моме добру?... Ако и оматорим, не мари, наживећу се, а кад хтеднем удаћу се, и квит пос'о.” Магла је сметала да
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
филозофији морао сам опет магарац остати, то јест морао сам се соразмерно нашеј магарећој природи уплашити; али мој господар, који је на мојим леђима седио, помисли да сам се ућудио, па ти лати батину, те ми три ребра сломије.
обично велика господа планове праве које кукавне слуге у дејство привести имају, пак ако добро посао испадне, то се господар слави, ако ли пак не, слуге су криве зашто се нису боље владали.
Прінзіпал, из лат.) — старешина, газда; начелник, поглавар, господар ПРИОБРЕТЕНИ — добијен, стечен ПРИСОЈУЖАВАТИ — придруживати, присаједињавати ПРИСОЈУЗИТИ СЕБИ — задобити ПРИЧИНА —
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Скоро ме страши силна мудрост ове руке Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета (Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ко да више! (Одлази). ТОМА (згранут, прилази зиду, где је оружје): Ко тамо?! Ко је још господар у мојој кући? Он? Зар он још да говори? Пушку! Узима пушку, прилази прозору, напери је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и Вуком радећи им о злу као и они њему, а све зато јер је Вук Бранковић хтио послије смрти кнеза Лазара да постане господар читаве земље којом је Лазар владао. То непријатељство могло је утврдити у народу мишљење о издаји Вуковој, тј.
Неке стајаће речи су особина песничког језика: господар (м. муж), бабо (м. отац), љуба (м. жена), чедо (м. дете), двори или кула (м. кућа), дојка (м.
Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л' не видиш? испале ти очи! Оно није цареви делија, — мој господар Страхинићу бане; ја познајем чело како му је, и под челом очи обадвије, и његова оба мрка брка, и под њиме пуљата
ловак од другога; залеће се к Маркову соколу да му отме утву златокрилу; али Марков соко јогуница, као што је и његов господар: он не даде утве златокриле, већ сокола шчепа везирева, па му просу оно сиво перје.
Нико с њиме није полазио, с господаром цигле двије слуге, двије слуге иду назорице, а господар с њима не бесједи, но је чело грдно намрдио, а пониско брке објесио, мрки брци пали на рамена.
Што с̓ не вију алаји барјаци?“ Вели њојзи слуга Милутине: „Драга госпо, мајко Анђелија, ваљада је господар на ручку, па у здравље пије рујно вино и за срећна пута бога моли, зато су му слуге гологлаве; што су врани коњи по
Ово тумачење је у складу са смислом читаве песме. Именица господар има у овој песми двострук вокатив: господару и господаре. 14 Једног сестри брата од заклетве, тј.
Ерцег Степан (Стјепан Вукчић Косача, херцег од св. Саве, господар Херцеговине од 1435. до 1466. године), „иако је живео пола века после косовске битке, опеван је у народним песмама као
Иван-бего је (вероватно) Иван Црнојевић, господар Зете од 1465. до 1490. Био је једно време турски вазал, али се није потурчио; потурчио се његов син.
“ Ножин-ага — Мула Ножина, родом из Маоче, отишао је пред први устанак из Београда (где се био „побашио и постао господар“) у свој род у Босну, а кад је устанак избио, хтео је да се врати у Београд (где је имао кућу и жену) и покушао је то
(коњски покровац) аваз — глас авлија — двориште, улица авлија-марама (хавли-махрама) — врста памучног рупца ага — господар, господин (сељаци који су живели на његовој земљи морали су да му дају разне дажбине) агалук — господство, власт и
дар балчак — држак (од сабље или мача) баљемез — топ великог калибра бан — државни поглавар; уопште човек у власти, господар, господин Бановић Страхиња — (како се мисли) Ђурађ Страцимировић Балшић, господар Зете од 1386. до 1404.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЖИТНИЦА 93 ПОЗИВ НА ЧИТАЊЕ 94 МУДРОСТ СЛУШАЊА 95 СВЕЋА ЈЕ МОРЕ 96 ПОХВАЛА ВЕЧИТОЈ МЕРИ 97 ПОСЛЕДЊИ ДАН 99 САН 100 ГОСПОДАР ВОДА 101 ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА 102 ПЕВАЧ У3 СТРУНЕ 103 УЗАЛУДНИ БЕГ ОД ЉУБАВИ 104 ПРСТЕН НА ПРСТУ 105 ИЗ
Ево, рад тебе, твој бог учини се твој син! Ево ме гледај, како ја, будавши твој господар, узех на се твоју, слугину налику и образ!
САН Сан је сваком права, временита смрт; Свакодневни животу конац. ГОСПОДАР ВОДА Обладати ће он од мора до мора и свим реками од крај до на крај земље.
Та ваљаше му господар, или му ако био слуга, ко ће га дизати и преносити тамо, овамо. Или ка нека свирала, дудук ли — ваља јој свирац да је
а после тога таки дође му памет, раскаја се: виде, жена од њега затрудни, а господар јој давно на војски. Срам га велик преузе. Препаде се и за жену, јер ће од господара јој погинути; врло узшеврда.
Тко те храни? Не орач ли и копач? Да их није, како би се ти, господичићу, живио? Ко кога храни оно му је и господар! Господа, од сиромаши пахора, и сам цар с војиштани му, и живу се! А пак злобе их и глобе.
А где ли је и та новина постала и остала да један служи а други да бере плаћу? И хоће л' то који господар учинити и дати? А нашло би се ко би и туђу плаћу преузео! Томе се плаћа ко заради, а на беспослена нејма мисли.
обашка је световање бољаром и набашка к сиромаши, веселу и брижну; — не једно је здрав и болестан, ђипан и килав, господар и говедар, официр и хајдук, учен и неук, философ и тука, слободан и страшљив, жустар и плах, љутица и крота, отворан и
Што ли и сав овај свет безпаметним хвајдише? Бистроумље свачем је господар. Не искати над погачу више хлеба, да и проју не изгуби. Беседа чок, а хвајде јок. И часом се време мења.
нејма ти стојишта! Намигљива ока и пожељива бока. У превратна времена непревраћен. Памет је сваком човеку господар и она царује. Да кад је она слепа, човек је у мраку. Викати ће »хеју« у помоћ. По твоме имену, тако је и житак твој.
У добро и послено доби ради и часом сади, да обереш зрело грожђе. У пролеће подижи се, да зими хузуриш. 1745. Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има. Курјак што штету чини, он си то својом кожом плаћа.
Донекле поштен господар и кућаник и јунак велики племенородан и коленовић, а потом ништо и ниоткуда; рђа и рђаковић, те се вуче ка смлаћен.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
свету те је чак — како тамо веле — „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се
— „турио у песму“ чорбаџи-Замфира и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се вије!
и неку лепу Цвету, па и сада се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се вије!
се још пева песма: Господар ми седи на сандалија, господар ми пије љута раћија; господар ми збори, Цвета га двори, господар се смије, Цвета се вије! Чорбаџи-Замфир је чуо и знао за ту песму; није се ни љутио на њу.