Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Па реците да ја нијесам пророк!“ рече Иво млађима, метнувши прст на чело. Додуше умио је погађати најмање жеље господареве. Главари сјеђаху сви наоколо; Владика за зеленом трпезом на дивану, пред њим је лежало неколико снопића артија.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође. — Гдје нема мачке миши господаре. — Господареве очи коња гоје. — Што смије поп, не смије ђак. — Служба није дружба. — Док је леђа, биће самара.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
окрњене таме и окрњене светлости, Кнегиња лако пристаје на сећања и одмах види себе како, између Јеврема и Јована, Господареве браће, чије је улице и сада опкољавају као да је штите, улази у дугу, манастирску трпезарију. Лето је, траје 1819.
Ћипико, Иво - Приповетке
На његову жељу показа му и слова — она их је научила од господареве кћери — и упути га у читање. Послије се он на паши сам вјежбао, и научи убрзо срицати. Једнога дана остави стоку.
У селу их дочекаше школска дјеца, одмах сазнадоше о чем се ради, па, бучећи, прате их до господареве јој куће, гдје сватови чекају. Послије, кад се сватови и заручница спремише, прате их све до цркве.
До господареве куће преко села опет их прати гомила дјеце, па се од њих одбранише тек кад сватови у образ им затворише врата од двора.