Ћипико, Иво - Приповетке
Домало ваздух је прозирнији и хладнији. Полегоше да се одморе, ако ће и за мало време. У свикнуће нашли су се пред господаревим двориштем. Жупан прикупљао је тежаке да с њима пође у поље. Цвета приђе к њему: —Узми и нас двоје! —Не треба!
се што је Спасоје незадовољан и једак, док би она горе радије живјела но у граду, гдје је у непрестаној трзавици и под господаревим оком, па нема времена ни да се сабере, ни да даде маха пустиш мислима. Иде, а снатри о нечему нејасноме.