Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Ај, ај, премудра лисицо, ко те научи тако паметно делити? „Магарећа будалаштина, господару”, одовори ова. Наравоученије Τα των ανοήτων παθήματα των ϕρονίμων εισί μαθήματα: Безумних страданије разумнима је
Страшни звери благодјејанијем укроћавају се, лав и медвед ласка онога који их храни, во и коњ служе господару своме, и верни пас умире за њега.
” „Та вода, господару, од тебе к мени тече, како ћу ти ју ја замутити? То није могуће”, одговори ужаснуто јагње. „Ха, ха!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док дође писмо од бимбаше Миленка Стојковића господару Ђорђу: Турци неће другоме да се предаду но хоће самом Црном Ђорђу.
— „А гди су момци?” — Каже: „Ту ономад ујутру спремили сви коње, дођоше и рекоше: ,Збогом остај, господару, ми одосмо нашим кућама; не можемо бадава тебе служити; а кад на војску пођеш, ми смо с тобом готови̓.
Кажемо, да се момци кају што нам нису пређе јавили, и да они моле да им се што ајлука определи — „а, господару, не могу без плате, макар колико, служити!” — Он каже: „Идите, како знате, тако и уредите”.
Он седи у авлији. Ми доведемо све момке, и који к руци, који к чему, говорећи: „Прости нам, господару, ми смо погрешили, јево се кајемо, и пред ова два господара се заклели; јево и теби се опет заклињемо да ћемо бити до
Кажу пријатељи, док дође везир и Крајишници, да ће бити више од педесет хиљада. Пишемо ми господару Ђорђу: да ̓оће на нас много бити Турака; и да ови Турци таки глас пушћају у народ да они не иду да Србе поробе, но
и после који кога море, и чија дубље засече (тј. сабља).” — „Све то, господару и поочиме, ја верујем, али не знам како оде Чупић толико дана, нити доведе бегове, нити каква абера имам за чим стоји.
Ово је било јулија 6. 1806. године. Х Пишем господару Ђорђу опширно како је амо и да Турци хоће јамачно доћи у Шабац, јербо је врло много Турака, нити ми сами можемо им
Ко те посла? Зар ниси имао кога послати и заваравати Турке, већ сам собом да идеш?” — Ја му кажем: „Господару, ми смо вам послали и јавили, да Турака сада је пошла највећа сила, да сами не можемо противостати, и да они говоре да
Рекао му Поповић Павле из Вранића: „Јави му се, господару, црче плачући, жао му је”. — „Нека, нека, којекуда, нека зна други пут како ће у Турке ићи.
” — Ја онда рекнем: „Господару, ја сам, истина, код везира говорио да смо ми сви цару покорни, и да ћемо примити арачке тескере, и цару арач дати,
(јербо је Карађорђе љутит и у бризи, Турци са свију страна; слабо с ким говори) и рекнем: „̓Ајдете да говоримо господару Ђорђу, да он не иде собом горе, но нека седи овде.
— Мучно мени да он иде. Пак одем њему и рекнем: „Господару, ми смо се сви договорили да ти собом не идеш горе. Јер ако Хаџи-бег разбије нашу војску, то је ништа, као једну чету,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом. Таман да одговори, а пуче пушка... Он се трже... Чуо је разговор...
Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића! Ако не умеднем убити, умећу погинути!... Збогом, господару! Срећно пошао, а још срећније дошао! И приђе руци Станковој. Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пренерази се човек. Упро поглед у њу па блеји. — Митре брате, господару мој, шта си то наумио? Мој отац уздрхта. Стоји као свећа, шупљим погледом гледа моју мајку, а глас му као разбијено
Ја сам пропао! — Како си пропао, господару, бог с тобом! Што говориш тако! — Све сам дао! — рече он, па рашири руке. — Па ако си, брате, ти си и стекао!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио док није све или бар нешто од дуга свом господару понео. Плакао је пред дужником довде док му није пружио новац са: „На, нек те ђаво носи!
Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га. Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.
Љуба чита писмо. Почитајеми господару! Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој срећи окренути се,
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако се краљу допао његов рукопис те га једном питао шта је од школе изучио кад има онако леп шакопис. „Господару, одговорио му он, ја сврших четири разрада елементарне школе, онда пређох у прву класу гимназије, али се пометох и
Африка
Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу. Гриоти се за тебе забављају, господару мора, сине госпођин, ти који си слон. Твоји се гриоти забављају. Трећа песма. О, ја нисам навикнут.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Кад је највећу сиротињу на овај свет, онда прави парада широко високо. ЈУЦА: Господару, време је већ да се једанпут и ја с вами као жена са својим мужем разговорим.
ЈАЊА (узане): Сирома Јања, мора да пострада чрез неваљало свет! ПЕТАР: Господару, ево једно писмо на вас... ЈАЊА: Ко га шиљи? ПЕТАР: Таки. ЈАЊА (продере се): Гајдарос! Ко е посло ову писму?
Катицу и добра. Катицу и вредна. ПОЗОРИЈЕ 11. БИВШИ и ПЕТАР ЈАЊА: Што ми квариш шпекулација? ПЕТАР: Господару, пала нам шупа и убила коње. ЈАЊА: Што, море, што? ПЕТАР: Мртви коњи, нема више помоћи ЈАЊА: Кирије имон! Убием си!
³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину. ПЕТАР (гледи га): Сад и коње да дерем! Господару, ја сам доста свакојаке послове извршивао, али сад и поганије да дерем? То, богами, неће бити!
МИШИЋ: Мало после изићи ћу да видим тај несрећни случај. ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи! ЈАЊА: Шта ми једиш, једили ти пси! Иди кажи не треба ми шпекулација никаква. (Ох, дјаволска посла!
ПОЗОРИЈЕ 6. БИВШИ, ПЕТАР ПЕТАР: Господару, не могу људи више да чекају. ЈАЊА: Господин нотариус, сад сте чули моје план, можете исти кући.
МИШИЋ (разгледа пасош): Хе, хе, хе! То је јамачно слуга учинио, видећи грдно велики печат овде, и хотећи своме господару у штедењу притећи. Хе, хе, хе!
ЈАЊА: Ко-ј истеко сирћету, проклету пас? ПЕТАР: Та маните ме! Јесам ли вам говорио стотину реди: Господару, купите другу славину, ова се сасвим ојела, биће штете. „Немам новци, синко.“ Ево, сад је боље.
ПЕТАР: А? ЈАЊА: За Мишку улар, форинта тридесет крајцара. ПЕТАР: Господару, шта ти говориш? ЈАЊА: Што ми правиш штета? Што не дрешиш лепо, као поштен човек?...
ПЕТАР: Добро, одби ми од плаће. ЈАЊА: Дјаволско дух, преко плаћа! Како ћиш да ми платиш? ПЕТАР: Господару, ја те служим верно, ево има једанаест година, па сад да сам ти јошт дужан, то је сасвим чивутски!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Има да буду насељени на спахијске и „вармеђске“ земље и да раде као и остали сељаци, дајући „на пола“ свом господару, и „десетак“ за цркву. Не смеју, без одобрења, да напусте земљу, на коју се пресељавају.
Пише, каже, 1752, лета господњег месеца октомврија 26 ден. племенитородном господару, шогору свом, са сузама у очима молећи га да у Токају заборави гнев свој на брата и несрећу своју која се и Павлу
Теодосије - ЖИТИЈА
А он: — Не, господару мој, не почињи такве молбе ка мени, твоме рабу, што ми није лако учинити. .Јер владар мој, Твој отац, сматрајући ме за
Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме. Зато те молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си
Такву сам заповест и примио. А младић, видевши неумољивост војводе и несаломљиву верност према својему господару, и разумевши да ће га силом одвести, и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је писао
Јер ви сте хтели да ме са добра и жељена пута спречите и да се са мном похвалите, угодивши своме господару. Али Бог мој, на кога се уздах и изиђох, био ми је помоћник, као што видите, а он ће и убудуће водити мој живот по
и чистотне власи са писмом, и положивши их пред себе, оплакиваху живога као мртвога, говорећи: — О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад пре тога од нас побеже! О, наласка горег од губљења!
О, чаше твоје, господару, коју си нам служио, пуне меда љубави, што нам је горче од жучи спремала! О, ноћи у коју заспасмо, по Јову буди
Шта сада да учинимо? Како да се јавимо господару нашем? Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?!
и клањајући се, даваху му опроштајни поздрав, и милостиво са сузама корећи га и пребацујући му, говораху: — Здраво, о господару, здраво! Рашири се сам без нас, насити се, ти каменосрдни, немилостиви! А хоће ли те примити Господ?
и покорности према њему није смео називати сином, него грлећи га и љубећи његову свету главу говораше: — Да, господару мој, да, срце моје, и ја сам ради овога све оставио и прионуо за те јединога.
Ја ћу у свему бити слуга послушан твојој заповести као своме господару. Договоривши се и са благороднима где и у којим крајевима треба поставити епископе, свети тако дође у Студеницу,
А ученици припадоше господару лађе и мољаху, не би ли којом вештином могуће било испунити прошење светога. А он их, као да су глупо говорили,
А она рече: „Како хоћеш, господару! И устадоше, те отидоше у други крај, који се зове Алтин, и тамо, опет близу једне цркве светога и врховног апостола
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Раја се све више навикава на то да је нижа, ропска класа која има да се улагује и да се клања да би се умилила господару.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Наравно, лицем је окренута господару Софри, а господар Софра њојзи. На левом дувару три „алијирта“, све то у златном оквиру.
После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао. Дође Чамчић господару Софри. Баш је био понедељак. Било је после ручка. — На здравље ручак, Софро! Јеси л’ за разговор?
Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити. Но и господар Софра у другоме чему по вољи им је чинио. Тако купио им је каруце и лепе коње, па
Тако, било који, да се умиле домаћици, почеше се господару Софри подругивати, и сваки „кривоногим Софром” га називали, да би му цену код супруге побили.
Мати види све то, саветује га да се чува. Ко ће га у таквом друштву сачувати? Мати је пре тог спомињала господару Софри да дâ Перу даље у школе, или да га дâ гдегод на друго место у трговину, али он нипошто; хоће по свом калупу сина
Госпођи Соки то велику бригу задаје. Прођоше још више недеља, краковски вашар је већ одавно прошао, а о господару Софри ни трага ни гласа.
Тако се разговарају, па све улазе, излазе, мере, рачунају своје и непријатељске силе. Сад је већ доста било господару Софри и дружини, морају се за бој приправити. Већ је дубока ноћ. Софра отвори врата, у руци му наџак.
Бирташ, који је иначе на доброј нози стајао са лоповима, јер је по околностима принуђен био, захвали се господару Софри што му је очистио чарду од тако опасних лопова, и само та још за нешто моли.
— Господару, не могу вам довољно захвалити што сте ми те људе с врата скинули. Морао сам им увек јело и пиће забадава давати, па да
— Па допусти, Софро, нек’ те намалају, то није никаква срамота, — рече Чамча. — Допустите, господару, ви сте отсада славан човек, и ваше име ћу забележити откуда сте. Господар Софра мисли се.
дâ му знак да је време уталожити господара Софру. Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. — Ево новци, амо квиту натраг. Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”!
Кад је видела како Чамча кошта гуске, јаукне, ухвати за руку Чамчу па се јадикује. — Но, шта је? — Јао, господару, шта сте урадили? Та то је било „кошер”, сад већ није више. Па, гле, и од џигерице фали; ваљда сте и чварке коштали?
Црњански, Милош - Сеобе 1
После смрти госпоже Дафине, када је Ананија често одлазио господару, водећи са собом увек и своју најмлађу кћер, он је са запрепашћењем видео да су све његове наде узалудне и да Аранђел
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПОКЛИСАРУ Поклисар који хита цару из земље туђе, или од цара своме господару, да је неприкосновен чим у области царства ми уђе, па био Византинац, Латин или Словен.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Добро ни дошао! Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару. Ти си велики кућић и човјек учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са
Нека ти је срећно! Бог дâ да одмах омилиш владици господару. Ти си велики кућић и човјек учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати
— Мислим га одвести господару, на Васиљев дан. И без тога бјех наумио поћи горе тога дана. — Лијепо, ваистину! — прихвати старац.
С клупе скочи омален, црн човјек, одјевен од појаса навише латинским хаљинама. И одазва се: — Заповиједајте, господару! — Колико ћеш имати пецива?
А шта ти се чини, Ћиро, је ли згодно вријеме за путовање? — Да не може бити љепше, особито за пјешака, господару — одговори старији. — Снијег се смрзао, а свуд равно као по длану!
— Какво је вријеме, Мило? — запита старац. — Студно, господару, али је небо ведро! На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже!
— Какво је вријеме, Мило? — запита старац. — Студно, господару, али је небо ведро! На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже!
Јанићије прихвати: — Доћи ће, господару, сви који су обећали, јер је већ од јуче ведрина! Они који су се кренули издалека, ноћиће, као обично, њеки у Ријечкој
Ја се збуних, а ви, господару, с прозора викнусте ми: „Та шта си се, Милобруковићу, сплео, што им не мрвиш погачу? Не познајеш наше тице!?
И не треба нам!“ — Збиља, лијеп сан! — рече владика уставши. — Ја сам, господару, наредио ђаку Мурату да изиде пред врата манастирска, па да биљежи све главаре редом, како буду долазили, па, кад буде
Ђак додаде: — Уз главаре је дошло доста Црногораца и десет војника који ће остати у манастиру. А дошао је, господару, и онај принцип што је побјегао из Котора, те згодан ђетић у црногорској ношњи! — А од Брђана не дође нико?
Они почеше доказивати да се нијесу кињили, а ђакон Иво надвика их: А што их жалиш, господару, као да су лацмани, а не мрки вукови, који мало хају и за вријеме и за даљину! Што је то њима!? Пођоше и дођоше!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Најпосле видимо није вајде; пет, шест стотина форинти више или мање, што му драго. МАТИ: Пропада, богме, господару! Ако се нигди не пази, то се пази код нас, и ја, и мој муж непрестано код млађи; а сирота девојка и не види нам се од
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Премда се она баш пречесто празни, Намирена то опет нису срца. Тај диже руку, а у руци чаша, Напија своме драгом господару, А онај други, почем овај стане, Тај узме чашу: „Господару здравље!“ При столу овде тако ови раде.
Тај диже руку, а у руци чаша, Напија своме драгом господару, А онај други, почем овај стане, Тај узме чашу: „Господару здравље!“ При столу овде тако ови раде.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Тако ти је то кад се од нечег направи политика... Да се предузму најхитније мере... (Улази Хусо) ХУСО: Господару, дошао бег! ХАСАНАГА: Има ли тај бег неко име и презиме? ХУСО: Бег Пинторовић, Хасанаго!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
На дедова ТВОЈИ(Х) народ драги. На Сербију бедну, и на Босну Које трпе работу несносну. Буди подобан неба, Господару, Дико света, ПРЕСВЕТЛИ ЦЕСАРУ!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
наше речи те, наш поздрав ту ће бити саслушан, а придворнике твоје вечите умолићемо да ти зборе за њ: Однеси поздрав господару свом, великомучениче Хамлете!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда рече ова тица: — Кад буде на трпезу, господару, немој износити ни ожице ни пантарула ни ножа, него онако нека цар једе рукама.
Несретни слуга тако и учини: кад изађу на језеро, он нађе згоду, па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.
устај, срце! устај, душо! Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: — Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде неће видети. И тако опет одлете.
Једном се они договоре и Грбу опањкају пред краљем и рекоше: — Господару, каже наш брат Грбо да би могао довести златна коња од краља ђаволскога. — Добро, — рече краљ.
Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше па ћеш видјет чудо од коња! Краљ скупи око коња своје великаше да му га виде.
Пошто дођоше пред краља рекошу му: — Господару, каже наш брат Грбо да би мог'о донијети од злата струку краља ђаволског.
Пошто дођоше пред краља рекоше му: — Господару, каже наш брат Грбо да би мог'о довести жива краља ђаволског. — Добро, ја ћу за то дознати је ли истина, — рече краљ.
— И ја мислим, — рече Грбо. — Молим те, господару, дедер уљези у ову кућу, па гдјегод је шупље промоли прст да закуцам клинце да ми не би Грбо побјег'о, јер ћемо га
Чобан кад чује то отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући.
Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару“. А то газда све слуша и разуме што они говоре.
Слуге стану говорити: — Забога господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох то да учините. Па се оправи са женом кући, и пођу на коњима: под њиме
Дошавши кући врати вид господару, а овај кад прогледа загрли својега слугу па га обасу златом и свакојаким благом. Али му слуга рече да не тражи ништа
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Ама, што не бијеш, што се не караш? НЕША: Где ћу ја да карам цео свет. СТАНИЈА: Идем сама Господару, да му кажем што се чини, и нека гледа што ће. НЕША; Чујеш, Велимире? Оће мајка да вам прави уредбе.
Најпре кад имадо кога да тужим, идем капетану, или ако ми се не допада, Господару, па крај. Како ти пресуди, тако ти је. А сад, брате, тужба, парница, апелација, рекурација, теранција, адвокати,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Било је, рецимо, око пола девет ујутро.Шта уради слуга? Баци корпе и као без главе отрчи кући: „Господару, дај ми брзо коња да бежим у Самару!“ рекао је. „Шта је било?“ — пита господар.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Драга моја, ово није онај младић кога ви тражите; онај се зове Батић. МАРИЈА: О, господару, добро ја познајем његово лице. ЈЕЛИЦА: Ово је барон Голић, мој будушти супруг. МАРИЈА: Барон Голић, ваш супруг!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Краљу, братићу, право ти Краљу! обрте се он Гојку. Па ти њему лепо ту масницу пред очи: је л’ тако ти менека, Господару? рекни му, па се заплачи. Ја како, братићу!... Чуј ти само мене.
Ја како, братићу!... Чуј ти само мене. Па кад се он зачуди и запита како и шта је, а ти опет: што ме уби и осрамоти, Господару, зашто оногај ти тако једнога тако рећи свога чиновника и подајника, а?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Кад изиђе верна љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о.
љуба: Коњи му се копитају — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о; и голуби с крил’ма бију — Радују се господару Да је скоро с војске дош’о. БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18.
Њој говори млади младожења: “Што ме гледаш, драга душо моја?“ — “Ја те гледам, суђен господару, Какав ћеш ми сада наук дати, Како ћу ти мајци уговети.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И поклонимо се у прашину често, на рукољуб шака да ти се пружа? Војска да кличе седоме господару а народ зида по пепелу и гару накинђурен двор и високи зид? На Ловћену је срамота и стид.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Врати се газди без магарца. Газда га срдито запита где му је магарац и зашто није купио. — Не љути се, господару — одговори слуга.
— А зашто? — љутио се господар све више. — Зар ниси имао доста новаца? — Не, господару! Новаца сам имао довољно. Било је тамо и много магараца, на избор, али не беше ниједног с пауновим репом.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни пушке своме господару. Радун гађа с прозора од куле, седмину је на обор убио.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
је кроз Црну Гору те у својој књизи узноси љепоту слога, особито црквенога и каже да је та грађевина на част бившем Господару Зетскоме.
„Иво!“ зовну старац. „Чујем Господару!“ озва се крупни неки глас из оближње собе. „Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!
“ озва се крупни неки глас из оближње собе. „Дижи се, разданило се већ, реци Стевану нека звони на јутрењу!“ „Одмах, Господару!
Приступи те цјелива старца у руку, назвавши му добро јутро. Затијем свечано рече: „На добро ти дошло ново љето, Господару, сретно било теби и Црној Гори!
„А, да, није лето!“ примјети старац насмијавши се. „Шћах да речем студено је; ето су ти, Господару, руке студене као мраз“, рече Иво, потапшавши љубазно својом руком по стремену руке Владичине, па цјелива је усрдно.
„И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!“ Мјесто одговора, Господар га запита: „Јесу ли устали Приморци?“ „Не још.“ „А гдје си их смјестио?
Кад сврши молитви, упитаће ђакона: „Зар се још архимандрит није дигао?“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе.
Ријечка и Црмничка, отправише Господару свака по једнога изабранога сина свога. Праћен гласовима звонâ, духовницима у одорама, двадесетином главара и
“ Тако је наш ђакон умио расположити људе, да весела лица приступе Господару. И без тога, (као што је познато) Црногорцима је, мимо остале људе, мила шала. Сад се ђакон обрну к перјаницима.
Ђакон их прекиде свијех, па гракну: „Немој Господару!... А што! оваки соколови, шта је то њима: „Припртише торбе обрамнице, „Претурише струке сингавице, „Гранајлије пушке
дођосте ево овдје... трес. Добро јутро и сретна ти нова година, Господару, теби и Црној Гори. Но ми смо, Господару, и погладњели...“ Е, можете замислити би ли смијеха.
дођосте ево овдје... трес. Добро јутро и сретна ти нова година, Господару, теби и Црној Гори. Но ми смо, Господару, и погладњели...“ Е, можете замислити би ли смијеха.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Добро, господару, — одговори злогук, — али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо!“ Накваси мало, нијесам баш из Сарајева (него
— Рекао Циганин кад је зими метнуо обојке на месечини да се суше, а они се смрзли. Пржио бих, господару. — Одговорио гладан и озебао Циганин кад су га запитали: или воли јести или се гријати; тј.
Тог ћу зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити... — Ишао Циганин њивом па опази зеца где спава у једном грму. Циганин стао, па га гледа, а све сâм
Циганин стао, па га гледа, а све сâм у себи мисли: сад ћу лепо тог зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири сексера, па ћу онда за те паре купити мало прасе, па ће нарасти крмача, она ће се опрасити,
“ Калуђер, као заплашен, одговори: „Хоћу, господару, хоћу“. Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из
Кад путник то чује, буде му врло жао, и отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије него
— Ласно је што није осмочена, ма није ни слана 15 Питали Дрињанци на сијелу кнеза: — Ма, вала да је господару богу, што ови цареви и краљеви иду и пију? — Богме све бубрежна лоја печена и медовине, а зато су и крупни.
ПРИЛОГЕ (ЧАСТИ) 1 Помози бог, куме и ти стари свате, и сва браћо звана и одабрана, војводару зулумћару, домаћине господару, и ви, баке, наше мајке, и ви младе, наше снајке, ви девојке, наше сејке, и ви децо, узданицо!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Воденичар се стане крстити и снебивати: „Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.“ И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је.
“ — „Од мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј!
Онда Турчин: „Ајде море шта ћеш дати, да те пренесем ја на леђима?“ — А што иштеш, господару?“ „Даћеш ми дванаест перпера.“ — „Ајде де!
” Чобан кад чује то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола па откопају врата од подрума и крену благо кући.
док су још ова два зуба мени у глави, не ћете ви учинити штете моме господару.” А то газда све слуша и разуме што они говоре.
Слуге стану говорити: „За Бога, господару, штета је!” А газда им одговори: „Што рекох то да учините.” Па се оправи са женом кући, и пођу на коњма: под њиме
” Несретни слуга тако и учини: кад изиђу па језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав.
устај срце! устај душо!” Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече слузи: „Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад овде не ће видети.” И тако опет одлете.
Тако је служио годину дана, а кад се наврши година, он дође господару своме и заиште да му плати што мисли да је заслужио. Господар извади један новчић па му рече: „На, то ти је служба.
Господар извади један новчић па му рече: „На, то ти је служба.” Слуга узме онај новчић, и захвали господару, па онда отиде на један поток где је вода била врло брза. Кад дође на поток рече сам у себи: „Боже милостиви!
Онда се он сагне те извади новчић из воде, па га однесе господару натраг говорећи: „Господару! ево ти новчић натраг, ја га још нисам заслужио, него ћу те служити још једну годину дана.
Онда се он сагне те извади новчић из воде, па га однесе господару натраг говорећи: „Господару! ево ти новчић натраг, ја га још нисам заслужио, него ћу те служити још једну годину дана.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И у свих тридесет осам година твојих сачувани бисмо и отхрањени и другог господина и оца не познасмо осим тебе, господару наш!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И сам епископ, по дугом смијању, окрене се к домаћину: „Је ли, господару Јово, овде је боље да стари Маленица беседи, који узро|кује смеј и весеље, а ја мој разговор ваља на друго време да
Архим[андрит]: „Мучи, бога ти, господару Маленица, јер од тебе ће залуду искати. Не из Јерусалима и из Свете Горе, него с неба да дође калуђер, ти му не би дао
Но, по савршењу овога разговора, будући се и дан к ноћи склонио, устао је, учинио обично благодареније, зафалио господару и госпођи на части, и, давши свима отеческо благословеније, изишао је.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару куљу. Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. — Држи, Грго, држи!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш златна ружа, господару неба, задржи се мало код нас и буди локвин цвет! Сунце се радознало загледа у Белу жабу, и осмехну: — Не могу, журим.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
се, дубоко, пред оним који је сад био само Господар, не и Милош, и изговорила речи које је давно припремила: — Господару, ево две пуне пушке! Или праштај, или убијај; овако се више не може!... Али Милан Ђ.
сметало што је једино у очима странаца Господарева жена, док је у очима свих других само Кнегиња; све чешће, била је Господару и сарадник.
Поверљиви гласови су јављали Господару да Господарици долазе готово сви које је он повредио. Милош је знао да ће их она смиривати, јер му је одана, али није
био један од ретких пријатеља кнеза Милоша који су Кнезу одлазили и један од ретких непријатеља Господара Јеврема који Господару нису одлазили. Када је Кнез изгнан, Анастасијевић је пошао на још дужа путовања.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
За кратко време стекао сам сва знања и вештине, потребне за тај посао, а вредноћом и поузданошћу скинуо свом господару сав посао и бригу са леђа; он је имао само да одобри све што сам урадио и да тапије, које сам саставио и написао,
„Нећеш морати дуго да чекаш, милостиви господару. Треба само да ми саопштиш каква ти риба треба за вечеру. Поћи ћу из ових стопа до својих рибара, па како не сумњам да
„Шта мислиш, брајко? - да примим робу коју нисам изабрао и премерио? Да ми подвалиш по свом обичају!“ „Ако хоћеш, господару, да се мало потрудиш и да пођеш са мном, можеш својом руком изабрати све што желиш. Моји рибари лове ту у близини“.
Његов пут ка Демокриту водио је баш поред оног воћњака. Зато прихвати Милонов предлог. „Ми можемо сада, господару, поћи кући“, рече један од његових тешко натоварених робова. „Ако вам не треба!“, одговори му номофилакс.
Затим се обрати опет Грилусу, па му рече: „Реци нам сада, милостиви господару, шта би желео да купиш од ових риба, овде на гомили; учинићемо ти нарочите цене“.
Ти ћеш ми, Архимеде, саградити такву лађу; ставићу ти сва потребна средства на расположење“. „Добро, господару, како заповедаш“. Не беше то лак посао остварити краљеву жељу и заповест.
„Треба ми, драги рођаче, твој савет и твоја помоћ“, рече му. „Стојим ти, господару, на расположењу главом и рукама“. „Поручио сам код кујунџије Диокла златну круну и измерио му на кантар суво злато,
Овај скочи са свог седишта да отвори врата кочијина и да помогне свом господару да изиђе из кола. Та помоћ није била само принцип етике, већ и прека потреба, јер из кола се извуче, стењући, гојазан
Чу се лавеж пса. Деца наћулише уши и саопштише ми да им деда долази са својим псом Полијем који, благодарећи свом господару, поста историска личност. Пас се први појави у нашој средини, поздрави дечицу махањем репа, а мене лајањем.
После тог братимљења упути се натраг, свом господару у сусрет. На стази која води поред шуме указа се Чарлс Дарвин. Познадох га по његовој великој седој бради седим и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
човјек”, мој оче, ускоро увиди да нема куткамо, па се најми у новог, још горег господара: кад робујеш једном господару, бар имаш неки свој ред, сталност, неку своју сигурност!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобан, кад је чуо то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола, па откопају врата од подрума и крену благо кући.
Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару. А то газда све слуша и разуме што они говоре.
Слуге стану говорити: — 3абога, господару, штета је! А газда им одговори: — Што рекох, то да учините. Па се оправи са женом кући, па пођу на коњма: под њиме
Тад се тек сјети прстена, па га принесе к ватри, а два Арапа па преда њ: — Шта заповиједаш, господару? — Заповиједам да ми подоста донесете, и то одмах, сваке захире, и пуну авлију дрва, све суховине, нека ми има мати
— Све ће бити, господару. Поклонише се и одоше. Не би штоно се рече дланом о длан ударио, а то се све испуни као што је он наредно, а он онако
— па принесе прстен к ватри, а два Арапа па преда њ: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај намјешај као што је у цара, па
— па се мисли, мисли, док нешто смисли, па прстен те к свијећи, а Арапи као и вазда: — Заповиједај, господару! — Заповиједам да ми донесете султанију, царску најљепшу кћер.
Кад цар опази њега, завикаће: — Аман, господару, устави ту војску, а ишти што год хоћеш. Он викну на мачку и штене те дођоше к њему, па ће цару: — Хећy ти ништа
џепове и по његовој цпећи нађе једнудвије кресавице, па укреса и принесе прстен, а Арапи одмах: — Заповиједај господару! — Заповиједам да изнесете на они свијет мене, мачку и кучку. И што би длан о длан, сви се наврх јаме обреше.
Он цару све исприча по реду ко је и оклен је и шта је доживио — овако као ја вама па му најпослије рече: — Честити господару, мене је бог досада чувао, а твоја кћи колико је мени мила толико сам и ја њој, него да нам и ти дадеш дову па да се
Дајем ти је, само под тијем уговором да останеш уза ме. — Лијепо, честити господару, само ћеш ми дати узун да одем по матер, да је обрадујем и овамо доведем.
Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Помиловао сам га, дао му свеже воде и нешто хране и док је јео говорио сам му и хвалио га због привржености свом господару. После доброг оброка заспао је близу мојих ногу на веранди. Када се пробудио изгледао је много срећнији.
Ћипико, Иво - Приповетке
Онако незадовољна, она оде жупану да је одведе господару да се с њим намири. Господара нађоше у соби. Узе књигу и стаде да рачуна.
Није веровала својим очима. Пребаци га преко руку неколико пута. —Мало је, господару! — и загледа у шаку. —Колико смо се погодили? —Је... Но није ни толико. Мањка шеснаест новчића. —Није могуће!
— једва дочека Марко. „Али да бар нешто понесем деци”, помисли Цвета и одједном сину јој мисао: — Удијели дарак, господару! — усрне пред тројицу младе, насмејане господе. Они је погледаше као у чуду и пођоше даље. — Удијели дарак!
—Ето, и теби се хоће да просиш, а? каза, откопчавајући брижно свој зимски капут. —За невољу је, господару!... . Човек погледа на Марка, који гледа у земљу... —И тај момчић... Могао би и он да ради...
Наједном му паде на памет да се жени, па бијаше писао господару да му пошаље неколико фотографија од нашких дјевојака да себи изабере једну, која му се најбоље свиди.
Било јој је помучно изручити своју фотографију господару, да је с другима отправи Спасоју. Толико дана отезала је и тргла се сама собом у двоумици: би ли је изручила или не би?
Послије, сретним случајем, намјерила се на садашњега господара. Свидјела се господару и била вјерна другарица кћери му. А кад је поодрасла и развила се до дјевојчета, послушна и мирна, остаде у кући ко
Издвојито и бистро гледа у Спасојеву прилику и сама мисао к њему одилази. ....Довео га господару неки окошчасти Црногорац; сјећа се, то је било некако пред Божић.
Кад је дошао, била је у дворишту, а чини јој се да сада чује глас и ријечи онога човјека, које је рекао господару када је у двориште дошао: — Довео сам ти ово момче; слушаће, — па надода забринут, — вјерујте, код нас је горе невоља!
Тих дана господару Вељку стиже од Спасоја упутница на пет златних лира; пише му да му их на његово име дарује Цвијети, а она, како их
Никако неће да се покори ни господару ни мотици, а послуша да заради само да се прехрани, али неће да га пази господарово око, већ би хтјео слободна рада,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Ћути, кучко! — плану првак. — Види се да си шенула од памети! — Али не и од образа, господару! Рекох ти пред људима. Моја је беса тврда а не као твоја, витеже. Збогом!.. Она пође пут села.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Уметник је саслушао речи, Поклони се краљу господару, У духу му већ се нешто рађа — Нови пламен на старом олтару. Узе платно, меша боје разне, Засукује вешту десну
Једно јутро ево га пред краља, Донô дела трудбе самосвојне: „Господару, ја дело доврших, Ево мене, ево слике двојне.“ „Подигните превесе са слика!
Петровић, Растко - АФРИКА
Мару од Кирие. Друга песма. О, гриоти се забављају. Шеф дистрикта, шеф кантона, краљу. Гриоти се за тебе забављају, господару мора, сине госпођин, ти који си слон. Твоји се гриоти забављају. Трећа песма. О, ја нисам навикнут.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
дођосмо к себи од изненађења и ту устаде горњо-милановачки посланик Вујо Васић те рече: — »А ко се то усудио рећи, господару, да ми немамо у тебе поверење. Ми га имамо, имамо га потпунце — и скупштина поче да виче: живео.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Госпа Ружа шета кано пауница, Често господару не да белог лица Пољубити. Дакле, уклонт'е се, страни, Јер коме је дужна, и ономе брани.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Добро нам дошао, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Боље нашао! Благослови, оче! ВЛ. ВАВИЛА: Бог нека те благослови, кнеже!
Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај! Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи
Црн женик да те нигде не види. — Тек хајде, нека и он говори, Знамо га ко је, — а то је дост’! КАТУНОВИЋ: Хоћемо, господару! ПРВИ СЕРДАР: Хоћемо, круно наша! ДРУГИ СЕРДАР: Погонићемо скота тог. ТРЕЋИ СЕРДАР: Крвника вечитог!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта, Радошу, Зар смеш?... РАДОШ: Смем, господару! Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не? Тако ми оне крви точене Којом сам некад вољно квасио Тврди остатак
пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима пушчаног; Тако ми бога, господару, смем! Ил’ мислиш не смем ни запитати: Шта се то ради?... Какви савези?... Куда нам децу мислиш шиљати?
(Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?... ВУЈО: Господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? ВУЈО: Добро је, господару — а боље ни је у божјој руци!... Тек, вељу, није лијепо!...
(Вујо перјаник улази.) Сад шта ће опет тај?... ВУЈО: Господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? ВУЈО: Добро је, господару — а боље ни је у божјој руци!... Тек, вељу, није лијепо!... Ждравља ми, није!... Сијед чојек... п’ онда...
ЈЕЛИСАВЕТА: И тебе с њим! ВУЈО: Де! де!.... Хоћу л’ их пуштит... А дошли су и они да те лијепо моле, господару, за Радоша, да ни га поклониш, господару!... А ево те још и у бешици служах...
ВУЈО: Де! де!.... Хоћу л’ их пуштит... А дошли су и они да те лијепо моле, господару, за Радоша, да ни га поклониш, господару!... А ево те још и у бешици служах... знаш кад те оно обучавах орлове стријељат?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Говори ко је дошао? ВУЈО: Божја ми вјера, не море! У туђинству је, господару, горак осмијак!... Тек, вељу, поклонићеш га?...
А ено војводе Шуловић, Мићић, а и капетан Вуксан дођоше лијепо те молити да ни га поклониш, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино!
— (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару! ШУЛОВИЋ: Распорено ти срце доносим, Заустави му крв...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ — загрми ја с ата. Један по један, док дође ред на муктара. — „Аман, господару... царски сине! Аман, не срамоти Турчина!“ — „Лијежи, Турк пезевенк, бре!
Мора се гавељати. Нашједе ми крв на очи. — „'Оџа, на џамију!“ Моле, преклињу. — „Вакасуз је, честити господару... царски сине!“ — преклиње 'оџа.
Ћипико, Иво - Пауци
—А што ћеш од она два порубана говечета? — преврне газда говором. — Хоћеш јш их откупити? —Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш.
—Немам чиме, господару, до јесени, а на јесен узми колико знаш. — Па, ослободивши се, вели: — Де, добри господару, поврати ми их да не скапавају од глади!
— и, кретом главе, показа на свједоке варошане. — Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео што ће собом кући повести своја два вола.
Раде Смиљанић, син Илијин, наочито устројно момче из окрајних кућа под планином; не гледајући на момке, приђе равно господару и ручи се с њиме. — Што ти дође? — вели му. Није теби невоља на овај дан силазити. —Сишао... заборавио купити барута...
Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и, док сачека, вели плачљивим гласом: — Господару, опреми и мене! Газда чита и даље и чини се невјешт. — Немам чиме утрнути божићне свијеће, се исти плачљиви глас.
Васо одведи га! — Чекајте, господару! — и трепавице затрепташе Васи, и дућанскоме момку показа на наочита човјека што је онога часа из дућана хтјео да
Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се: — Заборавио, да, заборавио... а ти, господару, запиши, а ја ћу узети бакалар... — Па да, заборавио!
Платиће на јесен, пошто газда зацијени. — 'Вала ти, господару! — вели Војкан. —Нека вас! Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме... А што би сада од блага, да није вас?
— вели Војкан. —Нека вас! Бога ми, у потреби ваљали сте свакоме... А што би сада од блага, да није вас? Илија приђе господару, рукује се с њиме.
И јави се Васи: —Немој заборавити Илије, дај му колико хоће! —А што ћеш ти, Војкане? —Што и други људи, господару. —Ено ти Васе.
Људи са Васом пођоше да приме сијено. Пошто је и Војкан своје добио, сврне са надстојником у крчму, части га да рече господару за њ добру ријеч. А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару.
А кад Васо бијаше сит и вином и мрсом, повратише се ка господару. Надстојник уђе први у дућан, па се кроз конобу, не рекавши господару ни ријечи, извуче у двориште.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
баш у Кирчу и ни у кога другог, јер му се чинило да је младић снажан, здрав, сналажљив, отресит и бистар, онакав какав господару и треба. Тако се Кирча нашао на Кули.
Тај се Дадара, забога, дигао. Хоће, ништа мање, него уз сам бок господару. Још ако она лепојка употреби своје омамљиве чари и почне ситно да преде на крилу свога усахлога човека.
Ако Дадара није низашто друго, нека пиљи у коњске гузице. Ако тако спашава Вратимље. Ако чини добро свом господару. Ако угађа госпи. Ако је користан.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу цара свог!“ „Не, не, оче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Гунђајући поче да је цепа. Онда се стропошта на патос. Усплахирена и забринута лица, појури Кеплер своме господару. Прискочише и други да га подигну. Тихо покушава да нешто каже, но изусти само речи: „Тихонов систем света“.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
капут, шаљиво представљајући „мане“ и трошност капута као његове врлине, неодољиво подсећа на Циганиново обраћање „господару старом“ из Змајеве песме „Циганин хвали свога коња“.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Павлу се очи напунише сузама. Пас се тад узиже на две ноге и положи главу господару на груди. — Не знам ни како ћу га оставити — шапће Павле Бранку.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Обојица смо господу служили, пак како смо се узвисили, тако смо и прошли. Једанпут падне мојем господару на памет да у месец иде, и будући да се сам попети није могао, то сам га морао ја носити.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Пред њиме, његов га соко разговара: ”Не буди тужан, господару; нисмо ни на небу, ни на земљи. ”И пловићемо дуго овако; видиш ли!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Док не окајеш своје грехе до њега нећеш стићи! Нити ћеш се маћи одавде, док не одслужиш Господару биља... Старца, наједном, нестаде, а Ведран поче да служи Господара биља али се још увек не досећа чиме је окајање
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
када је „неко веома благородан“ то је по доцнијим вестима Милош Кобилић (Обилић) „кога облагаше завидљивци своме господару и осумњичише као неверна, претварајући се да као пребеглица прелази на турску страну, убио султана Мурата...
Одмах се почело певати да је побуда тога дела у томе што је Милош од некога своме господару опаднут. Омиљени научник с двора деспота Стефана, Константин Филозоф, у биографији деспотовој, писаној 1431 дакле,
А беше неки веома одличан племић (Милош) којега су завидљивци били опали господару као да ће неверу учинити. И он, да би посведочио и верност и јунаштво, избере згодно време и залети се на самог
“ Ал' говори млада Видосава: „Господару, Момчило војвода, мени није никаке невоље, већ сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш
Вели њему љуба Видосава: „Не бој ми се, мили господару! Добар јунак добар сан уснио; сан је лажа, а бог је истина.“ Опреми се војвода Момчило, па он сиђе низ бијелу
Из шале смо одавде лећели, без невоље, тек од обијести, а данас ми полећети нећеш!“ Ал' му коњиц њиском одговара: „Господару, војвода Момчило, нит' ме куни, нити ме нагони, данас теби полећет не могу; бог убио твоју Видосаву!
Угледа га танана невјеста; кротко ходи, док до њега приђе, кротко ходи, тихо бесјеђаше: „Што је тебе, добри господару, те ти рониш сузе од образа?“ Ал' говори Мрљавчевић Гојко: „Зло је, моја вијернице љубо!
Не сјећа се танана невјеста, но бесједи своме господару: „Моли бога ти за твоје здравље, а салићеш и бољу јабуку“. Тад јунаку грђе жао било, па на страну одвратио главу,
Тад се прође срама и зазора, паке моли свога господара: „Не дај мене, добри господару, да ме младу у град узидају! Но ти прати мојој старој мајци — моја мајка има доста блага — нек ти купи роба ил'
Баш кâ да су бабови чауши“. Уста Марко те отвори врата, чауши се поклонише Марку: „Божја т' помоћ, господару Марко!“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга!
Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко завадила на Косову пољу широкоме, код бијеле
Марко сједи, пије мрко вино, ал' катане Шарац опазио, поче ногам' о земљицу тући, примиче се своме господару. Кад погледа Краљевићу Марко, ал' катане њега опколиле; попи Марко леђенину вина, баци леђен у зелену траву, па се
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дочу вику, те позна свога господара по гласу му. Прући се кано џилит, тим часом допаде онде к своме господару и курталиса га из њиних руку. Они кад видеше ону грдобу, и сабље своје побацаше од страха.
зато не облени него му се у сну јави и рече му да иде к мору и што је скоро кораб дошао нека, рече, гледа у илиману и господару од кораба да говори.
очисти и испере, може бити сасуд и за част посвећен за сваку лепу потребу и готов, хубав за свако прихватање своме господару. Не да не радимо о добаљању свакојаких књига еда би не допали без њих смртних рана.
Не по миту ни по коме хатеру, познанству ли и непознанству; како бољарину тако и сироти и сиромаху, господару и слуги му, како својим тако и туђином. Не лица ни поштења гледати, него правицу и кривицу свачију расматрати.
Будавши пред њим на мољењу нам стојећи, а ни толика поштења не издајући му бар колико слуга своме господару или официром својим војиштани, ја л' му на беседи пријатељ пријатељу!
Овај свет, ка ушљив кожух. Ко је то икад видео, или је кад дочуо да слуга господару сми судити, или хајдук на капетана набрекивати и цара сељани истезивати, да се диви гора и вода о таквом послу!
с ласкањем, звиждећи му, на сено, на зоб ли примамљујући га к себи, човек ухвати и полако научи га да је за потребу господару му.
Брже ми казуј и изговори то твоје шарање и длакави посао, како и што је то од тебе било и свило се? Девојка Мој добри господару, како си ме нескрнаву у своме дому оставио, такву си ме пак без мане и затекао. А не то што за ме мислиш.
да се смотримо: да би ко у далеку незнану и злу земљу у ропство одведен био и тамо допао би под руке коме немилостиву господару и међ злим чељадма био би, пак би се привикао већ тамо стајати и почео би себи обашка неке големе дворове правити и
Кажите ми прилика ли је и ваљао ли то посао? Не би ли се ти, поштени господару, да не рекнем твога ти слугу, него и рођена ти сина, тако дворећи те, заглушио и неуљудан стајао, омразио га, расрдио