Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Све лепо да буде спремно, дете моје! А у торбу ћеш метнути и нешто мало јабука и крушака... Треба се и господи нечим умилити, а, богме, и младога Милисава треба понудити, јер не верујем да га је у Рековцу капетан јабукама нудио..
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Чини му се да се толико већма господи колико му се више иште. Дар и поклон кад си наумио чинити, не одлажи. „Бис бене фацит qуи цито фацит: Двапут добро
трошку смеју; они који нису у каквом званију и достојинству, с великим проницателством истражују и находе које нибуд у господи недостатке, да их могу само с једне или с друге стране понизити и к себи, ако је икако могуће, ближе привући.
” Наравоученије Неки новопогоспођени, илити слуге при великој господи, кад виде поштена и бољега од њих човека у беди и у утјесненију, и они на њега наскачу.
А јошт ако је учен а зао, строптивонараван, пакостан, лукав и злобан, онда се управ крсти од њега и „господи помилуј” вичи, зашто је такови с намјеренијем и са знањем зао, а ко је на ови начин зао, подај му само власт у шаке,
своју, и рече јој: „Престани већ тужећи и сјетујући за Итом, сином твојим, и пређи у град к нами; онде ћеш барем господи и госпођама појати, а овде коме појеш, ком ли слатким твојим услаждаваш гласом, ван до кога сеоског пастира и просту
Познати су ти наши случаји, нашто ћу старе ране позлеђивати? Притом, ти знаш како је господи мучно угодити. А што велиш да пастири и пастирке нису моје музике достојни, љуто грешиш!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
РУГАЛИЦА О ВИНУ Ако су господи Грцима и Латинима спремали гозбе с оваквим винима, краљеви наши, кукавци нам сињи, доста су их и поштовали Латини!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
КОД АУСТРИЈСКОГА ЦАРА 129 ПОСЛОВАЊЕ С ПРАЈЗИМА 136 РЕЧНИК 138 МЕМОАРИ „Єгда престоли на судъ поставятся, Господи, и судилищу твоему предстанутъ человѣцы, не предпочтется царъ воину, не преимуществитъ владыка раба, кійждо бо одъ
, посланик, представник ЕРЛИЈА, тур., грађанин старинац ЕФЕНДИЈА, тур., господин, учен човек; ЕФЕНДУМ, мој господи не ЖДАТИ, рус. слон., чекати ЗАБУН, збуњен, ван себе ЗАВТРА, рус., сутра ЗАИРА, тур., храна ЗАРАР, тур.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, »лако је ђаволу, што кажу, у риту свирати«, па и теби, газди човеку, прдачити се са мном. — Е, е, господи никад није доста. Све они мислиду да ми паори имамо бог зна колико. — Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је бог дао.
Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њио’во »Господи помилуј«, и »Подај господи!« — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је
Та сети се само шта нас парокијане кошта само оно једно њио’во »Господи помилуј«, и »Подај господи!« — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој
!« Веселе се попови. Домаћин отпева други један псалам: »Из глубини воззвах к тебје, господи,« а поп Ћира опет трећи: »Господи, воззвах к тебје, услиши мја; вонми гласу моленија мојего.
« Веселе се попови. Домаћин отпева други један псалам: »Из глубини воззвах к тебје, господи,« а поп Ћира опет трећи: »Господи, воззвах к тебје, услиши мја; вонми гласу моленија мојего.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Неће да гледа своје људе, које је извео из Сервије, да копају земљу господи и ваде пањеве у шуми. Жив се више неће вратити – иде у Росију, и не одустаје од тога.
и Павле, у последње време, размишљао, не само о својој селидби у Росију, и судбини својих братенаца, него и о великој господи, и великим догађајима. Зашто да читав његов национ буде тако несретан? Чему људска нада? Зашто толика неправда у свету?
Костјурин га, међутим, благо, упита: Да ли је тој господи причао да је он, Исакович, ишао, и, био примљен, у аудијенцију, код Њеног Величества императрице? Овде? У Кијеву?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
можете да чујете неког клинца како одговара на питање о разломцима, „Деус Вобіѕцум” из католичке цркве и громогласно „Господи помилуј” Луке Црквењака.
Матавуљ, Симо - УСКОК
њему је бијела кошуља до глежњака, бијела као снијег, а на леђима црвен крст, а за њим силан народ носи крсте и поје: „Господи помилуј!“ — Хм — учини Марко. — Тоо, тоо-оо, не мора баш слутити на зло, али лијепо није!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Кад га је уписао у први разред гимназије, и кад је положио школарину, рекао је газда Радисав господи професорима: »Ево вам га! Бог вам а душа вам! Ваше месо, моје коске!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Истина, и лопови се користе пјесмом, па у њу преточе своје горко искуство: Док сам крао и господи даво, нисам, јадан, у тамници спаво. Тако се двије, вјечито зараћене, странке бију пјесмом, па чија испадне горња.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите колико ваља моја брада? Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори
Утом наиђе један кириџија из Бањана, који бијаше дошао у Дуоровник да купи соли. Кириџија господи назове бога и упита их што се инаде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
нама, па широким покретом руке учини крст и тада до нас допре као неки тајанствени подземни глас: — Благословен јеси Господи научимја оправданијем твојим. Војници скидоше капе, прекрстише се и, као по команди, дигоше се сви.
И само дотле, до те живе међе могу доћи они у плавим униформама. — Вјечни покој подажд Господи погибшим за вјеру и отечество! — и седа старина у епитрахиљу пође лагано између мртвих, шкропећи их вином.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Него, бане, не заборав’ Врћи руку на барету, Те зафали свој господи, Тој господи црковнојзи, Који за те Бога моле; И осталој браћи твојој, Који су се потрудили, Тебе плачућ’
Него, бане, не заборав’ Врћи руку на барету, Те зафали свој господи, Тој господи црковнојзи, Који за те Бога моле; И осталој браћи твојој, Који су се потрудили, Тебе плачућ’ допратили.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
одлуку да се акт врати директору да га према примедбама стручњака исправи и наново пошле Министарству на дали рад. Господи референтима се одређује по 250 динара одсеком, као хонорар за реферате, који се има исплатити из Фонда за пензије
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
обличи мене ва час исхода мојего, ни гневом твојим покажи мене ва дан пришаствија твојего, прежде бо суда твојего, Господи, осуждена јесам савестију мојеју, ни једина надежда нест ва мне спасенија мојего аште не благоутробије твоје победит
Темже мољу те, незлобиве Господи, ни малоје сије приношеније отрини, јаже приношу светому храму пречистије твојеје матере и надежде моје Богородици
пречистије твојеје матере и надежде моје Богородици хиландарској, веру бо васпријех вадовичју принесашују ти две цете, Господи, сише и аз сије принесох недостојнаја раба твоја, о Владичице, Јефимија монахи, дашти господина ми ћесара Војихне,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СВАК СКИДА КАПУ И СМИЈУ СЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чита наизуст) Вјерне слуге помјани, Господи, владаоце, ма твоје робове: непобједног младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
в небо звијездам служашчи звјездоју учахусја: тебје клањатисја солнцу правди, и тебје вједјети с висоти востока, господи, слава тебје“; а затим у кућу уђу вертепаши — цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор, — сви обучени у стихаре преко
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И тако уђу унутра у једну собу, а у другој весеље. Кад уђу у собу и наместе се, поклони им се мати његова као господи, а они јој реку: „Благо теби кад имаш два весеља у један пут!” А она им одговори: „Е моја господо!
” Ђевојка одговори: „Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.” Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: „Погодите колико ваља моја брада?
517 ін Wіен. Господи скупитељима даће се по обичају једанаеста књига на дар. Мјесто овијех приповиједака мислио сам сад штампати обичаје,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
СВЕТОМ СИМЕОНУ МЕСЕЦА ТОГА [ФЕБРУАРА] ТРИНАЕСТОГ ДАНА, ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ СИМЕОНА НОВОГА СРПСКОГ Вечерња, на „Господи вазвах“ из октоиха, шест, и појемо стихире гласа петог, по двапут, подобан „Радуј се“.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Тишина) ТАНАСКО: Нису нам отпевали чак ни „Господи, упокој...” МАНОЈЛО: Јеси ти свестан шта си учинио? ТАНАСКО: Оној кафеџинки човек излечио кутњак!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Благослови, душе”, „Свете тихи”, „Сподоби, господи”, и „Ниње отпуштајеши, то би све он читао грчки; ако ли би се случило да му то који пут протопоп или који други поп
цели[х] дана имали смо непрестано противне ветрове и, што је горе, разболи се мој Максим, а на мору боловати, сохрани, господи! У све то време ништа није могао у стомаку држати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дијете у... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“ Поново заче да клања и да се крсти.
Бог ти помогô, фратре! Шта ти радиш, калуђере? Ја варам народ, фратре, а ти? И ја то помало. А како ти то чиниш? Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу: А ти? А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.
Шта ти радиш, калуђере? Ја варам народ, фратре, а ти? И ја то помало. А како ти то чиниш? Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу: А ти? А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
двадесет година за њега народ гласа, на зборовима виче „живео“, на раменима га носи чаршијом. У инат господи и Обреновићима, држао је он говоре у Скупштини, да су и бечке новине писале, дрхтала је влада од његовог штапа, и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Вељи јеси, творче и Господи, и чудна су творенија твоја, величеству твоме краја нејма! План небесах премудрост је вјечна својом вјештом руком
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Будите тако љубазни, па испоручите тој господи израз моје захвалности и мог поштовања“. „Они ме замолише, наш славни земљаче, да вас за још нешто упитам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: — Господи, Господи, помилуј нас! Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона
А крстоноше сви, сваки друкчијим гласом и тоном, узвикнуше сложно: — Господи, Господи, помилуј нас! Напред иђаше крст и са њим упоредо барјак, за њима меденица, па онда црквена и општинска икона упоредо,
— слатко се насмеја апотекар. — Бандити, господар-Лазо, то ће рећи разбојници — на страном језику. А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ... А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите, колико ваља моја брада? Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Када полази први воз преко Валанса за Марсељ? — Сутра изјутра у седам часова. — Напишите господи објаве — онда се окрете нама: — Господо, молим вас, ако би неко од вас остао, причинио би себи многе непријатности.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Како би тражио суда преко суда? Знаш ли ти, болан, да би се замјерио царској господи? Најприје, велим ти, 'ајде у наш мали, сељачки суд, па ако га туј не осуде, онда, истом онда 'ајде на округли суд.
!“ — чудим се ја, главати господине. „Па како ћеш одати чест царској господи?“ — пита ме и испитује кô поп на исповиједи. „Па казаћу: Помози Бог, царски суци, на Бањој Луци!“ „Ето, ето, ето!
“ — стаде вриштати кô бијесна и чупати косе. „Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест. Кад уђеш у наш мали, сељачки суд, викни: Добар дан, главати господини!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И молимо те, и молимо, голу нам остави душу, да имаднемо чим дати од себе гласа! Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса.
И молимо те, и молимо, голу нам остави душу, да имаднемо чим дати од себе гласа! Господи, господи, пропашћу спаси нам душу, кад није другог спаса.
Ћипико, Иво - Пауци
Право хришћани у цркви пјевају: „господи подај!” — слатко се томе насмија. Па погледа на сунце: —'Ајдемо, Машо! Дигоше се.
— Далматински лавови! — насмија се његова пресвијетлост. А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Треће, пази што ти велим! Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад; Шта ја, оче, мислим сад?“ „О Господи, сило јака! Откуд мени памет така? Дај ми, царе, рока ти, За недеље само три!“ „Три недеље?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А оне речи је управила господи која су долазила у апотеку на ликер. Господин Јоксим се као мало зачуди питању: — Па научиће Павле француски, госпођо;
Закидала би, у критичном моменту, нешто у праву и своме мужу, и пасторкама, и госпојама у вароши, и господи која су јој се удварала, и самој себи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Узе најпре реч директор, обраћајући се осталој господи професорима око зеленог стола: — Господо, у нашој се школи зацарила једна ружна појава, којој треба свима силама
— Па онда — наставља директор и фиксира професора земљописа — не могу да се сетим, али било је стихова и о другој господи наставницима...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад Лазару ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска!
Цар узима златан пехар вина, па говори свој господи српској: „Коме ћ' ову чашу наздравити? Ако ћу је напит по старјештву, налићу је старом Југ-Богдану; ако ћу је напит по
чедо на руке привати, пак Ивана и грли и њуби: „Вала, Иво, моје чедо драго, који с’ баби заменио главу, свој господи образ осветлао, свој господи и нашој крајини! Ал’ што с’ турско руво облачио?
Ивана и грли и њуби: „Вала, Иво, моје чедо драго, који с’ баби заменио главу, свој господи образ осветлао, свој господи и нашој крајини! Ал’ што с’ турско руво облачио? Мало бабо душу не огреши, мало тебе не погуби, сине!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Крепки Господи, укрепи ме, да те с драге воље милујем, снаго моја! Бојим се с памећу којуно сам од Бога преузео; у свако доби га
свим телом; моје тело на жељу блудну издах, а не на службу господску; Са свим се костима бојим; не рекоше моје кости: Господи, Господи, ко је приличан теби!
тело на жељу блудну издах, а не на службу господску; Са свим се костима бојим; не рекоше моје кости: Господи, Господи, ко је приличан теби!
И други пак: Из дубине преисподње зовем к теби, господи! Господине, послушај ми гласа! ... Пак овај: Просветљај на нас лице твоје те нас обасјај и боље ће нам бити!
И други пак сваки по себи: Господи, избави ми душу из преисподњега мрака и изведи из пакла душу моју и не остави је у Аду, неголи да изађе из ове
мрака и изведи из пакла душу моју и не остави је у Аду, неголи да изађе из ове гњилости мој живот горе к теби, господи, боже мој!
НАЂЕ СЕБИ ДОМОВИНУ Моји врази запеше ми споне, Ама те се споне искидаше, И моја душа кано избави се, И тврђу, тебе господи, Моја птица нађе себи домовину, Где је пометала птиће своје — Све своје мисли.
КЋИ ИПОДИЈАДИХА Ирод је цар, славећи дан свога нарођења, вечеру чинио својим херцегом, и ђенералом, и осталој господи, пак је ушла к њима унутра кћи Иродијадина, а царева синовица, танцати и скакати пред њима.
потпазише тамничне страже што се чудо од иконе учини, и полако, тајно ходом измузоше одонуд те то проказаше градској господи. А господа пак писаше, исказаше о том по танку све римском ћесару Тиверију, којино је онда у Цариграду седио.
дном, проводи с господари ту шећњу ако је и на близу проход згледгљив, ама и позадуго с временом воза се и испуња жељу господи који но ради су поморске стране, места и градове видети. И на сваки леп пристанак прикрмљује кораб у крај.
Избави од њих господи град сеј достојанија твојего и људе назване с твојим светим именом!« Тако ето мољаху се сви људи плачно.
Исправи се како је био доле сагнуо главу и овако изговори: »Знам твоје штедроти, чловекољупче владико господи, с одолевајуштеје вину стуженију. Их же греси нашим подгњештајут.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ако, дадо, ако, миралај ме зове, миралај ме зове, на татли баклаву. — О Господи! — крсте се тетка Уранија и тетка Калиопа од чуда што их снађе.
— рече и љутито залупи врата за собом н остави их запрепашћене. Само су се крстиле и викале: — О боже, о Господи! Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к! Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи Замфира.
О, Господи боже!“ ГЛАВА ДЕСЕТА У овој приповеци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених. Дијалог није нимало пикантан чак
Шта је ово, ако ко бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи боже, и овој чудо у свет да видим!“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. Како би то било да пас води коло?!.