Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина. Наша... школска... а то ти је кâ да речеш моја, господинова и госпођина. Нас смо троје ту... као... — Као једна породица, допуни га учитељ. — Тако, братићу, тако..
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
требају скоро никакве књиге; претстављали, с љубављу и несташлуком, како кроз оно прозорче вири само осмејак и брада Господинова. Скоро цео разред, сем Јане, лепо је цртао, јер је учитељ просто чуда изводио с неколико линија. „Зец!” — вриште деца.
Сав свет је на Дунаву и у води. У четврти разред, од девојчица, дошле су само три другарице и Господинова сестричина. Ваздух је гушио већ од ране зоре; сунце пржило: од јаке сунчане светлости Коду су јаче болеле очи и дете
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не требујеш говорећи ти: »Тко ће ми дати крила кано голубиња«, каде си и сама голубица господинова, којино је свагдар с тобом.
»Што говориш то жено, да ја нејмам ни чрпала? Та извешћује ти пророк којино вели: — Земља је сва господинова, и свака пуност што год је на њој, то је све његово, и у руци је његовој свака ствар.
И што већ девојка к ангелу одговара? Ево ја сам, рече, господинова слушкиња, да ми се то збуде по твоме изречењу.« О, да чудна врла гласа и радостљива одговора.