Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Та с отим је пријатнији разговор што је веће друштво. ЈАЊА: (Проклето посла!) МИШИЋ: А гди је господична? Она се не даје видити. ЈУЦА: Она је... ЈАЊА (пресече јој): Отишла ј... (Да ти дјавол носи!). (Помркне на Јуцу.
Но шта сте ви, господична. тако ућутали? Вами је жао за коње? Не пчелите се, купиће кир Јања друге. КАТИЦА: Жао ми је само што се мора тако
(Отиде.) МИШИЋ: Ха, ха, ха! Леп ми занат дао! Али, чекај мало, старче, уватићу ја тебе! (Петру.) Гди ти је господична? ПЕТАР: Шта велите, господине? МИШИЋ: Овај је добар за тајни разговор. (Да му један-два десетака.
МИШИЋ: Заиста, шкода би и било, ваша младост, ваша лепота... КАТИЦА: Ја сам несрећна! МИШИЋ: Господична, смем ли слободно с вама коју реч пробесједити?
МИШИЋ: Ова реч „најпријатнији“ даје ми повод оно изјавити што би иначе тешко изрећи могао. Господична, ја сам доста вашу доброту и ваша преизрјадна качества у самоћи уважавао, и њима се дивио, данас је прилика објавити
КАТИЦА (уздане.) МИШИЋ: Ви видите, господична, да ја љубов моју к вами доста просто и без употребленија текстова из романа изражавам, но с отим мислим да што је
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Лако је њима! Да, они мисле да је други луд. УГЛЕД 2. МЛАДОЖЕЊА (ступи), ПРЕЂАШЊА МЛАДОЖЕЊА: Слуга сам понизан, господична. ДЕВОЈКА: Службеница. МЛАДОЖЕЊА: Како сте, господична? (Пољуби је у руку.) ДЕВОЈКА: Како видите. Изволте сести.
МЛАДОЖЕЊА (ступи), ПРЕЂАШЊА МЛАДОЖЕЊА: Слуга сам понизан, господична. ДЕВОЈКА: Службеница. МЛАДОЖЕЊА: Како сте, господична? (Пољуби је у руку.) ДЕВОЈКА: Како видите. Изволте сести. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку.
) Па шта сте снивали? ДЕВОЈКА: Ја обично не снивам ништа. МЛАДОЖЕЊА: То је добро. Господична, ја сам узео слободу мало вам време прекратити. ДЕВОЈКА: Благодарим.
“ МЛАДОЖЕЊА: „Моја је највећа брига како ћу вас варати.“ ДЕВОЈКА: Ето видите, такви сте ви мушки. МЛАДОЖЕЊА: Господична, то су само карте. ДЕВОЈКА: И карте погађају. МЛАДОЖЕЊА: А погађају ли за вас?
ДЕВОЈКА: За мене нису ништа ни казале. МЛАДОЖЕЊА: Да се оставимо шале, но да се на наш разговор повратимо. Господична, ви ћете видити како вас ја радо имам. ДЕВОЈКА: То ми је врло драго. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам дан венчања.
МЛАДОЖЕЊА: Овај ветар и на мене дјејствује. Господична, ја не могу никако да се растанем од вас. ДЕВОЈКА: А ви изволте остати.
ДЕВОЈКА: Како? МЛАДОЖЕЊА: Да такву супругу добијам. ДЕВОЈКА: Ви ме опет застиђујете. МЛАДОЖЕЊА: Слатка господична, једну молбу имам. ДЕВОЈКА: Заповедајте. МЛАДОЖЕЊА: Али, оћете л’ ми учинити! ДЕВОЈКА: Ако могу, зашто не.
МЛАДОЖЕЊА: Ту не треба млого времена, један пољубац! ДЕВОЈКА: Ви ме вређате тиме. МЛАДОЖЕЊА: Слатка господична, можете ли бити тако свирепи? ДЕВОЈКА: Молим, престанте од тога јер ћу побећи. МЛАДОЖЕЊА: Само један.
ЖЕНА: Шта ти је, молим те, зар тако треба? МУЖ: Шта? ЖЕНА: Док си био младожења: „Господична, ја ћу вама ово, ја ћу с вама овако,“ а сад нећеш ни да ме погледиш. МУЖ: Ваљда ћу све у тебе да пиљим.
Та да ти је стид да се на свет покажеш! МУЖ: Како море, ти то говориш? ЖЕНА: А како ти са мном поступаш? „Господична, молим за један пољубац; ја ћу умрети, ако вас не пољубим,“ а сад, кад га жена љуби, а он се туђи. Срам да те буде!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ВЕЛИМИР: Останите ви, па се разговарајте, ја идем у моју канцеларију. (Одлази.) МИЛАН: Господична Љубо, ја се радујем да ме је прилика поставила у једно положење с вама насамо бити.
Премда се данас овој срећи нисам надао. ЉУБА: Моја мајка на срећу спава. Зато се можемо по вољи разговарати. МИЛАН: Господична Љубо, вами је позната моја наклоност, коју к вама осећам.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
изданијама слаб кредит код женскога пола задобио; имао сам срећу сопственим ушима слушати како је гдикоја лепа господична свој удивленија достојни језик против мене пружила, али — ружа остаје ружа, ако ће нас двадесет реди на дан убости.
Ја, дакле, таки и таког створа момак јошт нисам срећан био да се каква девојка (оћу рећи господична) у мене заљуби. Ја сам млого пути молио и преклињао Амора и Венеру, бадава; резултат је увек био: „и не пријаша јего“.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ви дакле морате бити особити гени. АЛЕКСА (поклони се): Ово је за мене комплимент, господична; но ја искрено исповједам да је највише моје воспитаније к тому содјејствовало.
ЈЕЛИЦА: То је вирклих млого. АЛЕКСА: Ја кажем, господична: нема земље преко Шпаније! Како ми отац умре, одма ћу се преселити у Мадрид.
7. МАРКО, ПРЕЂАШЊИ МАРКО: Но, јесте ли претресли све ваше румане? АЛЕКСА: Ваша господична кћи својим дивним разумом и пространим вјежеством тако су ме обвезали да се отњуд растати не могу.
Ако се будете до недеље задржавали, можете мојој Јелици у сватови бити. АЛЕКСА: Радујем се. (Јелици.) Господична, ја и паки честитам! ЈЕЛИЦА: О іцх бітт’ Ѕіе, ’ѕ іѕ’ ѕехр гемеін! АЛЕКСА: Ништа, ако је добар.
МАРКО: О, господине, добар и честит младић. Сви су Батићи ваљани људи. АЛЕКСА: Батићи? За Батића господична полази? Не знате ли ви да сте род? МАРКО: То млоги мисле, али нисмо. АЛЕКСА: Јесте ли ви из Пожаревца?
АЛЕКСА: Ја за особено шчастије примам. 8. АЛЕКСА и ЈЕЛИЦА АЛЕКСА: Господична, ја би желио да ми је ваш господин отац дозволио непрестано код вас пребивати.
ЈЕЛИЦА: Ви ме застиђујете. АЛЕКСА: Мислите ли ви да је ово само празнословни комплимент? О, не тако, ангелскаја господична, увјерите се самим дјелом.
(Увати је за руку.) Чујте, ангелска господична, глас вашег вјечитог роба: Ја вас смертно љубим! ЈЕЛИЦА: Ах, Готт! Wелцхе Ентзüцкунг!
АЛЕКСА: Слатка моја господична, ја вас крилом Амора заклињем: љубите ли ме искрено? ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса
Ја не могу никако да се намерим на добру слушкињу. АЛЕКСА (узимајући пите): Господична, ово је тако пријатно... ЈЕЛИЦА: Сама сам месила. АЛЕКСА: Зато је тако слатко!
ЈЕЛИЦА: Ах! Кад би то време скорије дошло! АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче мјере срећан.
МАРКО: О, господине, како посао свршите, заповедајте. АЛЕКСА: Ја се зјело радујем. (Јелици.) Господична, ја имам чест препоручити се. ЈЕЛИЦА: Діенерін! МАРКО: Само, немојте нас заборавити. АЛЕКСА: Ја сам на служби.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Је л’ тако, господична? У Вршцу, 1830. Ваш слуга, Сочинитељ ДОДАТАК Дјело ово, као што се горе види, сочињено је било године 1830, таки
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ципеле од коже или папуче Неће ни слушкиња сад да обуче, Већ везене и свилене ћенар и саде; Српско платно господична која би саде Понела откако патист настаде! Јест, нађе се гдигди која послена, Али мало има зато поштења.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
лутка, стајати као на жици, чепити се и као миш из трица, то јест заљубљено гледати, и проче и проче, — то све мора господична из младости да себи присвоји, ако мисли ероберунге правити. О простијима, који своју децу на посо гоне, овде није реч.
Ништа зато, ја могу и другу лулу испушити. Али ах! Сад ми пада на памет; моје галантерије и воспитаније моје, господична Јелице, нигди нема. Љубезна фрајлице! Ја се сад сећам да ви таки кашљете како ко о лули и спомене.
Адио!« — Ја се надам да се господична ни најмање неће наћи увређена што сам њу оставио, и сву моју силу употребио да оперем чест и моју и њену.
— »Хи, хи, хи!« — Бадава се смејете, господична, агина је кћи таква иста правила доброг тона, и тако исто млого на морал држала као и ви сами, али оваковог момка
»У! То мора гадно стајати?« А зар белило лепо стоји? Но шта је ова господична хотела чути? »Ја сам хотела питати како се у месецу венчавају, какав дају привез, какав им је цвет.
»Ја сам хотела питати како се у месецу венчавају, какав дају привез, какав им је цвет.« Опростите, господична, тамо толико држе на брак колико ми на аљине, то јест у месецу се само дотле у браку живи док је мужу или жени по
« У месецу је обичај да жена колико мању ногу има, толико веће преимућство добија. (Господична Илијада куцка вр’ом своје ципеле о земљу, да се види како јој је малено стопало.
« — Овај је беамтер. »А баш, голица, оће да га ја раним. Ја морам носити вал, морам еквипаж имати, хм! Моји 15.000.« Господична, међутим, не примечава да 15.000 на истој мери остају, а године се међутим умножавају.
Сад да видимо шта се при просидби ради. Младожења је у Вршцу, а господична с 15.000 у Бечеју. Они се нису нигда видили, али зато опет младожења њу познаје, јер су у његовом дневнику све девојке
Само је нужно јошт степене како се иста љубов разликује назначити. Ова девојка има 5.000. »Господична, ви се мени допадате, и ја би желио вас за супругу имати.« Ова има 8 хиљада.
Ова девојка има 5.000. »Господична, ви се мени допадате, и ја би желио вас за супругу имати.« Ова има 8 хиљада. »Господична, ваше дражести такове су и ваша својства тако су впечатленије на мене учинили да сам ја врло у вас заљубљен, и за
« Ова девојка има 12 хиљада и шмука до 2.000. »Ви нећете моћи представити себи, господична моја, каковим је неспокојством срце моје напуњено откад сам срећу имао вас познати и о вашим многоценим качеставама и