Употреба речи господичне у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче. Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Дакле, ви и списатеља споразумјеније имате? То је заиста много од једне господичне; то показује разум и дивноје воспитаније.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

43—4, јер онде једанаестогодишња мала Љубица, пошто је једнога дана била у друштву извесне господичне С. и вратила се оданде огорчена, бележи у свој дневник следећа размишљања: „Мамица ових господични била је на један

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

— Само ником — Но, но, молим, господичне и матроне, госпожа зато не може да разреши, јер је разговори ваши сметају. »Хи! Хи! Хи! ми знамо.

— Чимпеприч, »хи, хи, хи! ја би баш зафалила мом куму на таквом имену.« »Ала би се ја једила!« Јошт смо ми срећни, господичне, што се знамо помоћи. Тако нашу Ђулу зовемо ми Јули, или Жили; Мару Мари, Мими и проче; ал’ кукавна Чимпеприч?

Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица. Знате л’ шта би ја желио?

« »И кад се ауфпуцују, хи, хи хи! А какве су по снаги?« Угасито зелене, госпоже, управо овакове као што је виклер господичне Сирене. (Сирена сакрива очи.) »Тешко њима. знам да се ни пет у години не удају.« Зашто, госпоже?

Љубов, господичне моје, (колико нас искуство учи) јест празан чанак за гладног човека. Љубов је мозаическо представленије Пигмалиона и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности