Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Кир Диму, мој стари пријатељу, човек поштен, вредно трговац... МИШИЋ: Забога, за њега да дате вашу господичну кћер?! ЈАЊА: Зашто не, господин нотариус, човек кој има трговашко дух у себе! МИШИЋ: Добро, забога, али онако стар.
ЈАЊА: Ево, узмите га! МИШИЋ (погледи на Катицу): Ја вам за то особито благодарим. Но треба најпре и господичну запитати. ЈАЊА: Оћи она, ја знаем, она мене слуша. Ели, Катицо, ти мене слушиш? Ово је добру прилика.
ЈАЊА: У! Господин нотариус, скупо време! МИШИЋ: Ја могу вашу господичну кћер и не узети. ЈАЊА: Е, кад сум казао, казао да-ј просто! Ја сум господар од моје слово.