Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ти си издајник отаџбине! — викаше судија. — Ја сам бранилац народа, бранилац правде и људске и божје!... Ја сам, господо чланови крвавога суда, бранилац слободе!...
— Добар вече, господо! — Бог добро, господине! И он, сасвим умиљато осмејкујући се, седе до нас; смешио се, а једнако је погледао на наш
— питаше ме пензионер мало храпавијим гласом. — Зато што нећу! — Е, ту смо сад, ха, ха, ха! Знате, господо, а нећете ми веровати, а, ево сâм се одао!...
Кажите да није то најбезобразније шуровање? Депешу појести! Ако ту нашој сумњи нема политичких основа, онда, господо, да се не зовем више рођак Мате клозера и његовог брата, пресветлога цара Тодора из Абисиније.
Стојна, како је осетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. Сад се диже млади Гружанин. — Господо судије! Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зли Баил! Колике је поштене душе с својими продерзљивими сумњенијами опечалио! О ви, господо, колико би ми ради били опечаљени бити кад би само сваки од вас Баил бити могао!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Одма Теодор узме оно писмо и од свога содружества скупштину учини. Да им оно писмо те прочитају, па онда рекне: „Господо моја!
Онда Теодор Филиповић рекне: „Ја сам Србин, господо, и ја знам љубити своју српску нацију као и Французи и други родољупци; дакле идем да с родом делим срећу и несрећу!
„Што је коме господин и Бог на рођењу записао, ваља да претрпи; но како ћемо одсад?” — „Добро ћемо, господо! Прво, истерајте Омер-агу нишкога, Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу и њи̓ову војску, који су и донели угарак и ваше
— Г. Пренер: „Господо, то није од султана, но је то све од онога проклетога Сулејман-паше; и ако и буде од султана, уверите се, да ће вам
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Зачудише се људи: — Кажи-де! — Ја велим, господин-попо, и ви, господо кметови и кумови, да није право да се дијете код толиког свог имања потуца по туђим кућама.
Учитељ се уједе за језик: — Молим, молим, господар-Нинко и куме, и ви, господин-попо и остала господо! Ја велим, ако дозволите, да се дијете васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да
— О, о! — говораше увређени Туманов и Попеску. Баба устаде: — Господо, господо! Мени се одсекоше ноге. Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. У мени се кухаше.
— О, о! — говораше увређени Туманов и Попеску. Баба устаде: — Господо, господо! Мени се одсекоше ноге. Ана ми беше стала на ногу и притискиваше је што боље могаше. У мени се кухаше.
Он ме гледаше блесасто. Био му је исувише неочекиван овакав поздрав. Лајтнант дође и стави се међу нас: — Господо, молим вас, господо! Макс се осети посрамљен.
Био му је исувише неочекиван овакав поздрав. Лајтнант дође и стави се међу нас: — Господо, молим вас, господо! Макс се осети посрамљен.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па, ви се то — смеје се и вели им путник — онако и неауфировани потрпали у кола, а, ситна господо? — рече, па их стаде миловати. А деца све грцају од смеха и не веле му ништа.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
На то дође и тата, господар Першуновић, солидан старији човек, капут му је до пете, а висок шешир. — Драго ми је, господо, добро дошли! Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Познајем га лично и познајем његова кола, свако је прошао поред мене. Баш главом барон Гизел, господо Бога ми, части ми! смешка се, малко блед, гледа нервозно лево и десно. — Е добро, куда је прошао? — Кнез Милошевом.
— Нико. — Јел'те имате ли ви доказа ко сте? — Ама људи, ама ја вам... ама ја сам чуо. — Господо, то је шпијун, мора бити шпијун. — Сигурно, сигурно шпијун. Па пун је Београд шпијуна. — Шпијун заиста? — Зар већ?
— Господо, ево вам последње, најновије, ево господо... Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до
— Господо, ево вам последње, најновије, ево господо... Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до речи: Ла ѕітуатіон, каже, ѕе троуве ау
па да оном скупљеном брижном али поноситом свету, који га тако мило и са дивљењем посматра, каже просто и јасно: Господо, браћо моја, децо, жене, ево ту пред вам а, гледајте добро, ево ту пред вашим очима, стоји једна покварена, годна
био окружен. — Господо, рече он, има ли кога ко би драговољно... један официр подиже руку и поздрави: — Допустите мени, господине пуковниче.
— Не, не треба, то није потребно. Доведи је овде, сама ће да побегне у Француску. — Ама мртав сам ја за њу, господо. Пре годину дана имала је моју посмртну листу у рукама. — Дакле била и годишњица? Живио покојник! Живио покојник!
„Данас, сутра, сместа... Дајте реч Алексију Јуришићу... чујмо... чујмо... чујмо... Другови... господо... чујмо... чујмо... чујмо... Данас... те црне тичурине реакције... милиони... чујмо... чујмо... чујмо...
Он им приђе, па достојанствено и важно направи широки покрет руком и викну — Господо моја! Изненађени, људи се брзо прибраше па безумно бурно запљескаше рукама: — Чујмо, чујмо, чујмо!
Изненађени, људи се брзо прибраше па безумно бурно запљескаше рукама: — Чујмо, чујмо, чујмо! — Господо моја у далеким временима тамо, кад срећно човечанство буде достигло крајњу границу своје славе и величине, ону
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: И ја сам га видео! НОВАКОВИЋ: Баш видео? АНТА: Овако као што вас гледам. СПАСОЈЕ: Па то значи, господо, не може човек ни у смрт веровати? И смрт се пролагала. (Вади из џепа.) Молим вас, је ли ово посмртна листа или није?
СПАСОЈЕ: О таквим стварима није доста ни тридесет година размишљати. ПАВЛЕ: Опростите, господо, што сам вас узнемирио. Мени је потребан био овај сусрет пре но што пођемо даље.
АНТА: Мене прескочите! ПАВЛЕ: Али утолико боље кад сам вас нашао на окупу. Праштам се господо. (Хоће да пође.) СПАСОЈЕ: Чекајте! Је ли то ваша последња реч? ПАВЛЕ (застане).
„Илирија”! (Одлази Вукичиним вратима.) Децо, господо, овамо, овамо! СВИ (долазе): Шта је? СПАСОЈЕ (раздрагано): „Илирија”! „Илирија”! „Илирија”!
„Илирија”! „Илирија”! XИX АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА (упадне задихан): Добар дан! Госпође, господо, важно саопштење. Пати ли ко од вас од срца? (Одлети задњим вратима, Софији.) Пет чаша воде!
Пати ли ко од вас од срца? (Одлети задњим вратима, Софији.) Пет чаша воде! Ствар је, господо, пријатна, пријатна, али морам из обазривости почети издалека...
АНТА (разочаран): Дакле, знате? (Оде задњим вратима.) Софија, није потребна вода! СПАСОЈЕ: Да, госпође и господо, милиони су добијени, то јест, концесија је добијена. 'Одите, 'одите сви на моје груди... АНТА (потрчи му у загрљај).
СПАСОЈЕ (чита карту): Господин Марић. Нека уђе! СОФИЈА (одлази). СПАСОЈЕ: Господо, опомињем вас, будите спремни на све! XВИИ МАРИЋ, ПРЕЂАШЊИ МАРИЋ (улази и клања се. Нико га не отпоздравља.
АНТА: Охо! СПАСОЈЕ: Немојте се узбуђивати, господо; господин се нема чим другим бранити до увредама. МАРИЋ (још увек узбуђен): А ви сте очекивали да ћу се ја бранити?
XXИИ ПРЕЂАШЊИ, без АГЕНТА СПАСОЈЕ (враћајући се од врата докле је испратио агента): Господо, приберите се и да'ните душом. АНТА (дубоко уздахне).
СПАСОЈЕ: Не, не, тачно си на време дошла. Рекао сам вам, господо, ми настављамо редован живот. И почећемо га са једним весељем.
Матавуљ, Симо - УСКОК
испуњаваше Милобруковић нудећи ракијом, а кад видје да се примако главни тренутак, узвикну: — Хвала богу, господару и господо, чуда једнога!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
УГЛЕД 5. ОТАЦ (ступи), ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Слуга сам понизан, господо моја, мени је драго да сам ту срећу полућчио. ПРОВОДАЏИЈА: Ми смо слободу узели вас посетити. (Устану.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Жутилов је поштен човек. 2. МИЛЧИКА води ЕДЕНА, накићена маџарском кокардом, ПРЕЂАШЊИ МИЛЧИКА: Господо моја, ја се надам да ће вам бити по вољи овај гост. ЕДЕН (показујући кокарду): Лáѕд, éдеѕ аттуáм. СВИ: Иљен!
(МИЛЧИКА се поклони.) ШЕРБУЛИЋ: А Фрајла Милчи, за ово заслужујете белобунгс-декрет. МИЛЧИКА: Ако заповедате, господо, могу сваког служити. (Отвори кутију с кокардама.) ШЕРБУЛИЋ: Иљен!
дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда.
ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир. Ја мислим, то је доста, господине Лепршићу. ЛЕПРШИЋ: Видите, господо моја, како је жалосно наше стање било у Маџарској.
5. ЗЕЛЕНИЋКА, ПРЕЂАШЊИ ШЕРБУЛИЋ: А, ево госпође Зеленићке, и она ће знати што казати. ЗЕЛЕНИЋКА: Јесте ли чули, господо, да је Диштрикт сав у пламену? ГАВРИЛОВИЋ: Шта, изгорео?
ЛЕПРШИЋ: Не, него да се за спомен спале. ЗЕЛЕНИЋКА: Мој нећак јошт најбоље осећа жар родољубије. Народност, господо моја, јест највеће благо на свету; народ без народности није ништа друго него тело без душе, сунце без светлости,
Ха, ха, ха! ШЕРБУЛИЋ: Зар је то родољубије? ЛЕПРШИЋ: Господин Жутиловић! Србин! Ха, ха, ха! ЖУТИЛОВ: Шта је, господо моја? ЛЕПРШИЋ: Не стидите се метнути маџарску кокарду? ЖУТИЛОВ: Метнућете је и ви. СМРДИЋ: Да бог сачува!
ШЕРБУЛИЋ: Тим боље. 6. НАЂ ПАЛ, ПРЕЂАШЊИ ЖУТИЛОВ: Јо напот, Пали пајташ! НАЂ: Слуга, господо. Како сте? ШЕРБУЛИЋ: Ево се разговарамо како лудују наши Србљи. НАЂ: Заиста лудују. (Извади новине.
ЖУТИЛОВ (срдито): Ви сте реакционер, па мир. НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати. Господин Гавриловић је поштен човек, а поштење има цене у сваком народу и у сваком закону.
ЖУТИЛОВ: Ви сте фантаста. ЛЕПРШИЋ: А ви родољубац што сте напунили џеп од крађе. ГАВРИЛОВИЋ: Немојте, господо, тако викати; срамота је од страни! ЛЕПРШИЋ: Шта „немојте викати“! Нека сви чују!
ЖУТИЛОВ: Но, то је још најгоре. ЛЕПРШИЋ: То значи бесовјесно издати свој народ. ГАВРИЛОВИЋ: Видите, господо! Господин Жутилов удаје кћер за Маџара; господин Лепршић примио је службу изван војводине; госпођа Зеленићка добија
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Ја ћу вам бити вечито обвезан. ПОЗОРИЈЕ 8. (ПУТНИК, ПРЕЂАШЊИ) ПУТНИК: Опростите господо, ја сам стран, рад би у какву гостилницу. ДОКТОР: Откуда сте ви?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Попех се на споменик Кнезу Михајлу Обреновићу, наклоних се и рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и господо, другови и другарице, драги гости, имам нарочито задовољство да вечерас отворим изложбу дела наше драге Анчи.
: Драге даме, драга господо и драги гости, допустите ми да ову најотворенију изложбу у граду прогласим отвореном, а да истовремено своје будуће
Господине амбасадоре, даме и господо, другови и другарице, госпођо професор, драги гости и остала поштена интелигенцијо!
Драга моја господо и драге моје даме, ја вечерас међу вама не видим ни једног сељака, ни једног рибара, виноградара нити ковача поштених,
Да не говоримо о представницима Градске чистоће! Много сте ми нешто фини, даме и господо! Видим лепо сте ми одевени, а уверио сам се да умете и лепо да се изражавате: свака друга реч — страна!
Богами, ваша деца имају успеле родитеље! Све сте здипили што је требало да се ћапи. И шта сад, даме и господо! Видим, према излагању ове младе даме (ту Суле галантно љуби руку разредној), према излагању, кажем, које није хтело
(Комешање у разреду). Шта они овде уче, даме и господо? О старом Њутну коме је јабука пала на главу, о оном, како се оно зваше, који је тврдио да се земља окреће, о оном
који је тврдио да се земља окреће, о оном плејбоју — Архимеду, који није излазио из каде — а шта се дешава, даме и господо? Американци бацају у старо гвожђе авион који још није ни полетио, даме и господо, јер је већ застарео и не вреди!
Американци бацају у старо гвожђе авион који још није ни полетио, даме и господо, јер је већ застарео и не вреди! Ваша деца, дакле, касне! Ваша деца не прате науку! Не познају њена најновија открића!
Ваша деца не прате науку! Не познају њена најновија открића! Како мисле да уфурају у живот, даме и господо, кад не познају ни неке од елементарних научних законитости?
Шта се дешава с хлебом намазаним машћу и посутим алевом паприком кад испадне из руке? На коју страну пада, даме и господо, на коју страну? То се ми питамо! Али нека, сви су они О. К. — та ваша деца, кажете, сви осим моје Ане ...
Хоћу да кажем, даме и господо, она се већ од малих ногу припремала да зарађује сама за живот, то јест за жвакероне и те фазоне!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Шта би било да се није случајно овако догодило? Фала ти, поштени Батићу, ти си заслужио да мој зет будеш. А ви, господо, барони, шта ли сте, уклоните се од нас сместа, јер смо ми људи прости, не умемо да вас чествујемо, па вас можемо по
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспод даде душу у Божије руке”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По повратку командири позваше своје воднике, па и мене, као осматрача артиљеријског. — Господо! — поче командир дрхтавим гласом.
Свега четири „репоње“, и они можда смрћу својом треба да најаве долазак непријатељске војске. — Господо, изволте у батерију! — и командир се окрете Александру.
најзад преклопи хартију, превуче прстима да истера ивицу, погледа туробно у кишовиту јесењу ноћ и једва проговори: — Господо, наредите да се запреже. — Зар опет!... Куда сад!... Па докле ћемо?
маррш! — Једва пређосмо, а када изиђосмо на друм, командир позва нас воднике. — Молим вас, господо, пазите да се ово не деси други пут.
Када изиђоше војници, командир нам објасни: — Дакле, господо, данас у девет часова отпочеће наша офанзива на целом фронту. У заповести се излаже наше наступање.
Командант је ћутао док смо ми улазили. Онда нас одмери редом строгим погледом и најзад проговори: — Господо... Данас сте са својим командирима извршили сјајно поверени вам задатак и данашњи дан биће забележен.
Оно јес... главно је здравље. — Он обори поглед и поче сабљом да буши земљу. Господо, изволте у кола! — викну кондуктер. Не могадох више. — Чекајте... изгледа ми да ви нешто кријете од мене?
Пред дивизионом сјахасмо. — Господо, изволте ићи! нареди командант, без иједне речи више. — Јашем и размишљам нешто — вели Александар, када остадосмо
Као да смо ми на терету човечанству. — Господо, упутио сам питање Врховној команди шта ћу са вама — вели нам командант станице.
Код команданта пука био је дошао командант дивизије. У току нашег разговора, ушао је журно командант дивизиона. — Господо — обрати нам се узрујаним гласом — извештавају да је овога момента један батаљон напустио положај и ровови су остали
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— То је зло, велико зло, моја господо, рече попа. У место да су они сложни, па да се удруженим силама бране, они ударе свако на своју страну, а то је
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
до дјевојке, И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка: “Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо јаш’те, тихо бесједите; Долетиће кобац аваница, Одвести ће сјеницу дјевојку.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Бањицом, господо, ако нисте знали! То је прво! ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да ти то ниси знао! (Седне на Мајценов сто и запали цигарету
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам тој поменутој девојци серенадирао. АПОТЕОЗА Господо, једну пијану чашу Банату! Пуна жучи, отроване крви и смеха, румен њена руменија ми је од причешћа, а рука ми дрхти
Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житу невидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату.
бео као овај чаршав, по коме су прснуле румене мрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог. Господо, прву чашу у славу друга мог.
Шустера Проке Натуралова, генералштабног каплара славне армаде Бечког ћесара, кога су стрељали 916, новембра првог. Господо, ову чашу оном босиљку што смо га нашли у свиленој врпци око његова врата.
Чашу банаћанској дивизији. Господо, у славу друга мог, кога су стрељали у једној венеричној болници. Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше
Чашу банаћанској дивизији. Господо, у славу друга мог, кога су стрељали у једној венеричној болници. Господо, ову чашу, у славу оног дана кад му свезаше руке. Беше јесењи дан, весео дан.
Пијем у славу дашчара пуних стеница, над главама њиним; нажалост не знам да вам их опишем, господо. Оне нису зидане у хладном мермеру, као цркве, нису барок, ни рококо, ни ренесанс, ни готика, ни ампир.
Оне су дуге и пуне постеља, лепо поређаних, као гробови војнички, које су наше даме окитиле хризантемама, господо. Пијем у славу њихових малих прозорчића и у славу лекара, белих, и угојених, који су им долазили, одевени у бело, као
у славу њихових малих прозорчића и у славу лекара, белих, и угојених, који су им долазили, одевени у бело, као жене. Господо, у славу њихових постеља, срамних, пуних црвених, крвавих, мрља, које не могу да опишем, јер нису личиле на руже
њихових постеља, срамних, пуних црвених, крвавих, мрља, које не могу да опишем, јер нису личиле на руже авињонске. Господо, ову чашу онима што су лежали на тим постељама, што нису биле чисте као постеље наше, брачне.
што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице. Господо, једну чашу поскочици друга мог. „Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!“ Једну чашу поскочицама пре смрти.
Ову чашу оној жени што је допратила мужа и насмешила се једним осмехом који не могу да вам опишем, господо, јер не личи на осмех Ђоконде. Ову чашу женама што миришу на жито.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Него, пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се изабере председник, потпредседник и секретар збора.
Приђем ближе једном старцу у народном оделу, послушам, а он понавља читајући једну исту реченицу. „Господо посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта, побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга
ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда остави хартије на страну, диже главу, зажмири мало и поче напамет: „Господо посланици, после поштованог друга у коме су...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Мир кад вам кажем! (Седне.) ЈЕВРЕМ (као пре): Молим, господине председниче, за реч! (Седне.) СРЕТА (дуго звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! XИВ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (на вратима): Јевреме, црни Јевреме!
) XВ СРЕТА, ЈЕВРЕМ СРЕТА (звони): Јесу ли удаљени сви који су ненадлежни? ЈЕВРЕМ (седајући). Јесу! СРЕТА (звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч! ЈЕВРЕМ (сав се пренео у скупштинске клупе и целу ствар узима озбиљно и очајно.
заиграло срце и преплаши се; затим се прибере, па се свечано диже искашљује се и заузима говорнички став): Поштована господо, народни представници ове куће!... Ја... овај... ја... На пример... (Запео, не уме даље, очајно размишља.
) СРЕТА (звони): Молим, немојте прекидати говорника! ЈЕВРЕМ (прибира се, брише чело и одважи се поново): Поштована господо, представници ове куће!... СРЕТА (звони): Молим говорника да не говори по два пута о истом предмету.
) Молим за реч! СРЕТА (звони): Господин Јеврем Прокић има реч. ЈЕВРЕМ (диже се, говори мало одважније): Поштована господо и браћо представници народни, у нашој земљи има разних неправилности.
(Својим гласом.) Пљус! Пљус! (Шамара по ваздуху док и самог Јеврема не ошамари. 3атим звони силно.) Мир, мир, господо! Молим, чувајте достојанство овога дома!
) Пиши, молим те! ДАНИЦА (умочи перо и седа). ЈЕВРЕМ (шета узбуђено, мисли и грицка нокте): Да л' да кажем „Господо”? Не, боље је Грађани”! Или, чекај, бриши „Грађани”, па кажи: „Браћо!” Јеси ли написала „Браћо”? ДАНИЦА: Јесам.
СВИ: Живео народни посланик! ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући нетремице у таван): Господо и браћо! Драги грађани и наши бирачи!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Миле ходом болника и невољника: И пешаци иду брже од њих! Тако је то у животу, господо ватрогасци: У већини, људи су врло незахвални прасци.
А ви, господо, од шапке и ниског обода Не можете ни видети да насвету постоји слобода,” Пече Генерал, висок ко елеватор, И упути
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кроз стакла Прозорска, јесен увела и бêла Срца се наших изгледа дотакла. Па ипак, нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис’о и нашег столећа!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Сретна и вама била нова година и свему лијепоме Приморју!“ одврати Владика. „Сједајте!“ „Ви господо из гњезда господскога, из питомијех Његуша, напредујте!“ рече ђакон Иво, коме је увијек мило било китити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дјевојке, И здрави се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара сјеница дјевојка: — „Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо јаш’те, тихо бесједите; Долетит’ ће кобац аваница, Одвести ће сјеницу дјевојку!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А она им одговори: „Е моја господо! једно ми је весеље, а друго жалост: имала сам још једнога сина па отишао y свет и пропао, Бог зна како је и где је.
“ Он чувши ово запита суднике: „Господо! јели могуће да ја тога човјека од смрти откупим, и да платим што је дужан?“ Они му одговоре: „За што не!
поквариле, како ли, еле никако не могаше започети да с њима напредује, пак пред скупљенијема насмија се и рече: „Вала, господо, кад ми гусли лијепо не ислеишу, не мили ми се ни да сам ослијепио.“ 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ико, све истерај напоље. Кафеџија једна дочека: — Фајронт, господо! Опрошћавајте, господо, и сада знате за кога треба да гласате. Главачке изгурани, Цигани се први нађоше на улици.
— Ико, све истерај напоље. Кафеџија једна дочека: — Фајронт, господо! Опрошћавајте, господо, и сада знате за кога треба да гласате. Главачке изгурани, Цигани се први нађоше на улици.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Кроз стакла Прозорска, јесен, увела и бела, Срца се наших, изгледа, дотакла... Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис'о и нашег столећа!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Цео тај товар разделите бесплатно свима грађанима вароши, седам фунти на главу, а вама, господо сенатори, дупло толико. Демокритос је једини грађанин ове вароши коме такво лечење није потребно.
„Господо већници“, рече он мирним али чврстим гласом, „мој краљ вас неће оставити на цедилу“. Свима паде терет са срца.
Речи администраторове не учинише никакав утисак на присутне; знало се да је плашљивац. „За Бога, господо“ рече Фалкенберг, „решавајте већ једанпут шта да се одговори генералисимусу царске војске!
„Не говори тако гласно!“ Нас двојица погледасмо га зачуђено. „Моја драга безбрижна господо“, рече нам он, „Ви се распричасте о Галилеју, Ђордану Бруну и Копернику, а заборављате да се та имена не смеју
„Ја се, господо моја, тек спремам за свој велики војни поход“, рече Лаплас, а Лавоазије додаје у шали: „А у међувремену шаљете Ваше
Далеко би ме одвело да Вас, поштована господо, упознам са појединим резултатима мојих испитивања, но саопштићу Вам само један од њих који ће Вас, надам се,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
О СРБИМА 309 САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ УТУЉЕНА КАНДИЛА У ГОСТИМА Човек прича после рата 1 Господо, ужасно сам био нервозан.
— Господо — шепртљао је нешто мој друг решен да сузбије неочекивани препад (што се тиче мене ја се нисам мешао јер су мени и мојо
сузбије неочекивани препад (што се тиче мене ја се нисам мешао јер су мени и мојој нервози баш годили оваки сукоби) — господо, ја сам народни посланик, а овај купе рез... — Ништа не знам, карта је ту — отеже људина лупкајући се по џепу.
— Шта, — престрави се он будећи се — шта се десило? — Свирали сте на узбуну и воз је стао. — Без увреде, господо, — заврши трговчева жена „дискусију“, јетко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених, влажних уста још
А ја бих више волео да станем пред преки суд па да из свег гласа кажем: крив сам, господо! Судите ме, стрељајте ме, сеците ме, али не мрцварите.
Он се окрете, погледа ме мутним, изнуреним очима, познаде ме, па устаде и загрли ме, али је био изненађен. — Господо, — представи ме он расејано, после поздрава — ово је мој побратим, ово је човек, сила, ђи... ђида.
Кажу тако, а ја мислим да међу њима има и ниткова, клеветника, хуља. А сад, господо, тачка! Има дана за мегдана. Овај човек овде странац је и не тичу га се наше ствари. Дакле, тачка!
Нема овде командовања. Шта сам рекао, господо? Решење је незаконито и квит. Ето, господо, шта сам рекао. А... а шта чаршија говори то ја не знам, нити ме се тиче.
Нема овде командовања. Шта сам рекао, господо? Решење је незаконито и квит. Ето, господо, шта сам рекао. А... а шта чаршија говори то ја не знам, нити ме се тиче.
Али ме он зграби: — Седи... марш... седи! Дошао си код побратима; какав ти је, такав ти је! А после ћемо, је л' те господо, да му покажемо знаменитости? Нећемо се постидети, побратиме. И овде нешто има од цивилизације. А кад видиш Словенкињу?
И овде нешто има од цивилизације. А кад видиш Словенкињу? Па се одвратно насмеја. — Да му уступим Словенкињу? — Господо — рекох устајући — извините ме. Уморан сам... морам ићи. — А, не може. Нећеш. Пиј! — дерао се Никола.
Али по сваку цену требало ми је подићи свој углед и ја отпочех здравицу: — Господо, срећан сам што се налазим у овако одличном... дакле, друштву.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Но томе се испријечио аргумент нове кутије филтер-уложака за цигаршпиц. — Моја господо, — оштроумно је запазио полицијски комесар — не одлучује се на самоубиство човјек с џепићем пуних уложака за
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ја бих рекао да он навраћа воду на своју воденицу, исто онако, као што то чини учитељ. Ја вам опет велим, господо : прилике и околности. Узмите ви ово : је ли Ђурица спреман из малена за хајдука? — Није. Је ли...
Чекало би је горе зло. — Како ли је могла ићи завезаних очију? — Кроз сукњу се види лепо. — Говорите, господо, што хоћете, али ја опет велим: наслеђе је важна чињеница... — отпоче апотекар да развија своју философску мисао...
Ћипико, Иво - Приповетке
—Дајте ми биљет; знате, уз попуст! — запита чиновник. —Такође и мени уз попуст, приђе и трговачки путник. —Одмах господо! — одобровољивши се удвараше се услужно агент. И трећи пут звижну. Сви нагрнуше унутра.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Не даду нам ни данути, него књигу за књигом. Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква! — Покондирена тиква, господо моја, јест тако завомо весело позориште које сам ја долу нижајше потписани сочинити шчастије имао за вашу, ако
Краков, Станислав - КРИЛА
Иза угла изби топот коња, и указа се ознојена глава обрасла плавом брадом. — Шта то значи, господо? То је скандал, скандал... Официри су поскакали. Једна столица је пала.
Глас из помрчине: — Љути се. Разобадао се на коњу. Да сам му метнуо ранац на леђа не би се љутио. Добро вече, господо. Чујем да имате доброга коњака. На светлости се указала дуга прилика потпоручника Мије. — Охо, па ово је добро.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Господо, живела република... Речи се отегле као и тело. Покушао је да се дигне и наздрави металном чашом пуном пенушавог вина.
Чу се последње: — Глу—глу... — и празна чутурица паде у руке малога војника. — Само не спавајте ову ноћ, господо... Неколико се руку диже, и додирну тврде ободе шлемова. Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком.
Курјаци су урликали далеко у планини, и тражили лешеве под снегом. — Господо, ја немам више новаца, изјавио је Душко када је већ и свећа почела да догорева.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ћутање! — Господо, ко ће остати овде? — понови ђенерал. Опет ћутање... но у томе нам притрча Димитрије Антоновић Холштајн (он је ту био
Затим се окрете свима официрима који су били ту и рече: — Господо, данас ће Турци нападати можда жешће но икад досад, наше је данас само да це бранимо, будите спремни на то, за по часа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ово мучно стање ишчекивања не долази од страха. Сви су они решени да умру. А верујте, господо, нема ничег страшнијег од човека који презире свој живот. Пред таквим људима падају сви ратни изуми, сва техника оруђа.
За мном су стигли и остали командири чета нашег батаљона. Командант нам се обрати: — Господо, предстоји нам још један задатак. Напад на Сиву Стену.
И зато када „Позитив“ прилегне, потпоручник Бора, звани „Клинче“, умирује остале и вели: — Пст... Молим, господо, тишина, Бранко изазива температуру. — Онда му приђе и саветује да поједе главицу пресног купуса и попије литар воде.
Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен. Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!... Вама је свима познато „Правило службе“, а донекле, надам се, и „Дисциплински поступак“.
— Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака. — Ако се појави још који лаф, ја мислим, господо, да ће „Ђеврек“ да погине „брез метак“ — смеје се артиљеријски потпоручник „Кица“.
Колосаљно! — зацену се капетан Сергије. — Господо! — поче „Фикус“ да држи говор. — Оставили ми своју родноју земљу, а наши семји под патиском непријатеља...
Нашао се у незгодном положају. — Хвала, хвала, ја сам на служби — одговара суво. — Господо! — поче говор „Фикус“. — Дижем ову „шашу“ у „шчаст“ по’пуковника и... и команде места, која је дошла да нас „пождрави“.
Претрнуо сам и прибио се уза зид. Драган је ишао мирно, руку завучених у чакшире. Потрчао сам за њим. — Седите, господо — и командир нам показа кревет. Драган узе мачку и поче да је чешка испод врата. Она завали главу и зажмире.
Пао је са рукама у џеповима од чакшира. Када су га војници после нашли, учинило им се као да спава... Изволте, господо, служите се. Руке су ми лако дрхтале, те сам једва прихватио шољицу.
— Али они ће у мирној земљи водити прву реч — каже Драган. — На жалост, тако је... Господо, можемо на посао. Драгане, вечерас треба непрекидно бацати бомбе, да не би везивали за жице звонца.
— Ништа није опасније за морал трупа него дуга рововска војна. Ја вас, господо, уверавам, ако се остане овако у рововима још једну годину, доживећемо да ће једног дана изићи изван ровова и наши и
— он се окрете војницима: Нишанска тачка одело на зиду. Војници дигоше пушке. Радослав и Света узеше чаше. — Господо, насмејте се — говорио им је Коста. — Не пијете сирће, или крадено вино, него своје рођено. — Екс! — наређује Бора.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА: Откуд оружје? Да нам га дужде није послао? ВУКСАН: Свет отац једну, те једну, господо! Као да није књигу учио — Не зна дуждеве — не зна превару! РАДОШ: Јест, оче!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Јеротије их најпре премерава све, па онда почиње свечаним тоном): Господо, ствар је врло важна и озбиљна... морамо сви... (Заустави му се поглед на Жики.) Како је теби, господин-Жико?
ЈЕРОТИЈЕ: Тако, тако и треба! Морамо сви вршити дужност, јер ствар је озбиљна... Ствар је, како да кажем... да, господо, ми смо се овде сабрали... управо, ја сам вас позвао, господо!...
Ствар је, како да кажем... да, господо, ми смо се овде сабрали... управо, ја сам вас позвао, господо!... Господин-Вићо, брате, ти тако гледаш човека у очи као да имаш нешто да му кажеш, а то може збунити и највећег
Дакле, шта сам оно хтео да кажем? (Сети се.) Ах, да! Дедер, ти, Тасо прочитај ову депешу. (Да му.) Господо, депеша је поверљива, Од господина министра унутрашњих дела!. Читај! ТАСА (чита): „Плава риба, кљукана династија...
) Ово читај... ТАСА (чита): „Строго поверљиво”. ЈЕРОТИЈЕ: Чули сте, господо, „строго поверљиво”. Тасо, ево ти овде пред свима кажем: да ћу ти ноге пребити ако одавде зађеш по чаршији и истртљаш
” ЈЕРОТИЈЕ (за време читања посматрао их је важно): Јесте ли чули, господо? Увиђате ли колико је ово важна ствар? На нама је да спасемо државу; у нас, у овоме часу, гледа и држава и династија!
(Таса, се снисходљиво смеје.) Ето, промерите га, молим вас па кажите: је ли сумњиво лице? То вам је, господо моја, као на пример на патарицама: скупе се жене, десет, двадесет, тридесет жена: е, 'ајд' сад ти, ако можеш, познај
Не можеш да познаш ни која је поштена, а камоли која је непоштена? (Пауза, шета.) Е, па, де сад, кажите ви мени, господо, како мислите ви да поступимо у овој прилици? Шта, на пример, мислиш ти, господин-Жико?
То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест! ЈЕРОТИЈЕ: Ја мислим, господо, прво и прво, да се напише један распис свима председницима општина. То ћеш ти, господине Милисаве, да напишеш!
МИЛИСАВ: Треба! ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо, да поделимо посао међу собом. Ти ћеш, господине Милисаве, рецимо, да напишеш распис... добро!
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха...? АЛЕКСА: Вели, од јутрос је стигао један. ЈЕРОТИЈЕ: Од јутрос, дакле. Господо, упамтите од јутрос! АЛЕКСА: Питам газду: како му је име? Газда вели: не зна.
ЈЕРОТИЈЕ: Мрда? АЛЕКСА: Јест, мрда! Па рекох, 'ајде да ја брже-боље јавим вама. ЈЕРОТИЈЕ: Господо, он је! ВИЋА: А ко би други могао и бити? МИЛИСАВ: Јутрос стигао, млад, неће да каже име, сакрио се у собу...
Ћипико, Иво - Пауци
ни друге Вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус” ни са „Помози бог”, већ рекавши: „Добар дан, господо!” одмах сједе. Погледа по друштву: нико ни ријечи!
Он не мисли него на зло. — Тако је! — потврди Иво, озловољивши се. — Опростите, господо! — важно узе ријеч судбени пристав, — али у овоме случају замјеник јавнога ту житеља има право... Иде по закону...
и њему досадило, и од умора није му мило да на упите одговара, обрати се одлучно к оној тројици из села: — Али, господо, можете се повратити! Иво једва дочека и примаче се да се опрости. — Могли би још мало, — умиљава се господин жупник.
— Могли би још мало, — умиљава се господин жупник. — Фала! Али не треба. Ми ћемо полако напријед. Дакле, господо, још једном Фала!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер честит и поштен назор за мене светиња то је, И ја их, господо, имам - и чујте назоре моје: Дужност је Србина сваког да своме народу служи, Па живот устреба л' само - и живот нека
Цело ово вече Сановници српски стојаху на двору; Мучио се деспот до пред саму зору, А у зору челник изађе и рече: „Господо витези! Свршене су муке, Деспот даде душу у Божије руке.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Слушајмо шта говори! „Врло поштована господо! На овај сто, око којега смо се данас искупили, ја ево полажем рукопис дела нашег уваженога члана друштвеног Исака
„Та сила којом Земља привлачи Месец идентична је са познатом силом теже. „Поштована господо! Још нико, сем Њутна, није ни слутио да се сила теже, која привлачи и присиљава паду тела наше непосредне околине,
Зато је онда плима најмања. При свему томе има Месец веће дејство од Сунца, а то због своје веће близине. „Поштована господо! Ја нисам овим до сада још набројао све оне загонетке природе које је Њутн одгонетнуо својим делом.
Због тога нам њихова ретка појава изгледа неправилна и чудновата. „Поштована господо! Ви сте, када је овде била реч о астрономији, сигурно приметили, а наше уважене колеге Фламстед и Халеј то ће вам
Он је израчунао и спљоштеност Јупитра, која је већа од Земљине. „Поштована господо! Ја сам вам овде укратко изложио само најважније резултате Њутнова дела, и због тога сам се нарочито задржао на
„Ово је, поштована господо, малим речима, велики садржај овога дела. Сматрам за нарочиту част предложити га за штампу као издање нашег Удружења.
Он се поклони и рече: „Поздрављам Вас, господо моја, добродошлицом, има бесконачно много недељивих бројева, јер ако је, на пример, и један такав недељив број, онда
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Идуће седнице, међутим, ево га с неким „амандманом” за онај предлог. Ревизија, господо, молим лепо. — Постало је јасно да иза Тошине велике претседничке столице присуствује још једна присутност.
Штета. Сад смо без Офелије. Уосталом и без Хамлета смо, и били, и бићемо, верујте господо! Офелије се и нађу; нађу се, господо, али партнер је редак и морају зато Офелије да се удају.
Сад смо без Офелије. Уосталом и без Хамлета смо, и били, и бићемо, верујте господо! Офелије се и нађу; нађу се, господо, али партнер је редак и морају зато Офелије да се удају.
Ништа горе, господо, него кад у човеку, може, наравно, и у жени, кад проради подземни врућац: ем пече, ем напоље не може.
Разредном старешини, који је волео фразу: „У вама је, господо, добра грађа, али од грађе до грађевине је далеко, радите, радите, господо”...
старешини, који је волео фразу: „У вама је, господо, добра грађа, али од грађе до грађевине је далеко, радите, радите, господо”...
Тајанство, аналогија, невидљиви укрштаји, буди бог с нами! — парадирао је најбољи математичар „тројке”. — Сваки чвор, господо, има свој логаритам. Све се то израчунава, клот, на парчету хартије.
Е, господо, морал оне приче је у томе, да је цела истина оно што је Павле наш рекао о штедњи, и да је то истина коју сваки зврндов
За штедњу, господо т р е б а фантазија! Направити од старе рукавице ружу, то је ствар фантазије. Бацити стару рукавицу на ђубре, то је
Је л' те, с голим исповестима се ишло код Павла, а Павле је новац давао, а исповести чувао! То није мала ствар, господо! — Бранку се очи засветлеше. Два друга скочише на ноге да траже реч. Бранко учини руком да треба чекати.
Сад знам казати р, али имам само оца... Осам је осам, господо! Павле је учио сам, затворен у кућу, и сасвим се ретко виђао с друговима.
Тркунић, професор књижевности, говори као да је усео на коња: — То је, господо колеге, просто готов писац. Симпатични наш Каленић износи из гимназије стил и рутину писања!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.« Ви сте врло строги, господо моја. Ја, истина, занат списатеља водим од седам година и трудим се дознати што се год дознати може, али о музама не
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
говору, као што је то ред да се у политичким говорима наведе какав латински цитат, јер кад бих рекао на пример: „Господо вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, Рапхануѕ ѕатівуѕ...
“, онда би то још могло значити: „Господо, вама који верујете да у демократији лежи морална снага једнога друштва, роткве вам стругане!
Узе најпре реч директор, обраћајући се осталој господи професорима око зеленог стола: — Господо, у нашој се школи зацарила једна ружна појава, којој треба свима силама стати на пут.
Директор опет поче: — Господо, у нашој се школи зацарила једна ружна појава, — али његов увод сад већ није био дуг, већ је одмах прешао на саму
— Ето, господо, он признаје! — окрете се директор професорском колегијуму. — То му може послужити као олакшавајућа околност!
а оно бар да председа збору мртвих књижевника, он одмах заузе председнички став, убриса цвикер и узе први реч: – Господо, ми смо се овде искупили да учинимо једну констацију. Ми смо, господо, једног из наше генерације заборавили на Земљи...
Ми смо, господо, једног из наше генерације заборавили на Земљи... – Нисмо га заборавили – писну са доњег дела стола, где се окупила
Е, па, брате, што не бива, не бива! – Господо – испрси се председник и погледа преко цвикера по свима – дебата се овако произвољним разговорима може наставити у
– Чујмо! – прихватише са свих страна. – Господо – поче Божа – вама је познато да је живот земље само на један сат, на коме је цео историјски живот човеков само један
– Чујмо госпара Симу! – одазва се неколицина. – Колико сам разумио, господо – поче госпар Сима – ријеч је овда о томе: треба ли Нушића оставити још да живи, или га треба већ једном позвати да се
Ја велим, господо, гријешите ви који бисте прекратили му вијек. Нама је као генерацији, која је учинила тако замашан потез у српској
– Молим господина Борисава да ме не прекида – наставља госпар Сима са пуно мирнога достојанства. – Ви видите сви, господо, како је настало једно ново покољење које би нас хтело да избрише и да од себе почне историју нове књижевности.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Погледа нас и тужно проговори: — Господо, данас смо доживели ново Косово поље... ЗАРОБЉЕНИ Иако непријатеља нисмо честито видели, осетили смо јасно да се за
Командант дивизије Терзић очајан је и позива артиљеријске официре. — Господо — говорио је он — наш положај врло је тежак и критичан. То и сами видите.
Клисура у току ноћи мора да се рашчисти. Али мора, господо, мора! — виче командант. — Узмите све подофицире. Даћу вам и чету пешадије, и ко вам се успротиви, ма то био и
И не представљајући се никоме, проговори надменим гласом: — Господо, ова је школа узета за штаб армије. Молим вас, удаљите се.
Сада верујемо да је дошао последњи час. Чекамо пред штабом пука... — Свршено је, господо — рече при повратку командант. — Је ли ту ађутант? Хтеде да уђе у своју собу, али га неко запита: — Како?...
Изнад крупних црних очију натквесиле се густе обрве, као тамна маховина над речним понором. — Јесте ли, господо, сви ту? — прелете очима преко нас. — Дакле, историјска одлука је донесена... Наш правац даљег одс...
— брзо се поправи — кретања је ка мору... Али пред нама су, као што видите, непроходне планине... Господо... Ви као стари војници разумећете ме... — глас командантов задрхта. — Одсад па до пет часова изјутра...
— прекиде ћутање капетан Станиша, као да се нада не би ли се ово страшно решење изменило. — Добићете... Господо, наш народ вели: „Договор кућу гради.“ Али ми је разграђујемо и није нам ни потребан договор...
Користите барут из чаура, пијуке, бомбе... ватру... сва разарајућа средства... Господо, тешко ми је што вам морам рећи,. али... изволите на посао! Ћутећи, излазили су официри.
— прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских. — Господо командири — настави потпуковник Петар. — Изволите на посао! Паде оштра команда и војници се разиђоше по батеријама.
— Нисмо ми заробљеници! — каже поручник Протић. — Знам, господо, делим потпуно ваше мишљење, али... шта ћете. Више команде су пристале на овакво решење.
Командант наиђе. — Господо, то није за смејање. Они ће тако покварити појасеве... А после, шта ће мислити ови Французи о нама?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ова је песма мото у књизи Планови; први се стих растеже кроз целу књигу, па и кроз живот песника. Вадите, господо, ви ништа не једете. Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је.
Хвала, сити смо. Ово је јело врло лако; та и сами кажете да га радо једете: као слама је. Вадите, господо, једите! Да ли је још тада била рођена ова књижица у мени?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тад говори славни кнез Лазаре: „Чујете ли, сва српска господо, шта говори госпођа Милица, јер не градим нигђе задужбине?
Ви нејмате таковијех цркви“. Вели њима војвода Милошу: „Ви сте мудри, господо латинска, јесте мудри, ал' зборите лудо: да ви знате наше намастире, наших славних цара задужбине, какови су и колики
што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сматрајући нашу гиздаву лепоту Смрдљиву у гробљу, И ви, господо бољари поштени и судије, Поникните онамо, те се узбојте Бога! Љутице и гарезљиви налети!
Слушате ли ви, поштена господо и господичићи, ове речи или не, к вама се ове беседе преводе! Да не узмни се вам, доиста бити неравним, и осталим ево