Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Иди, па се помози на другоме месту“. Она се окрете с неким поносом и оде... Ја остадох сама на степеницама те господске куће. Мислила сам: куда ћу и шта. ћу да почнем сад?... Из Кикинде нисам мислила одлазити.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
да у свему слушате ову овде — руком која цепти као прут показа на Аноку — и нећу ништа да ми ради у кући, да не упрља господске руке. Ни вина да наточи! И убио га бог који је и за шта не послуша, или је и најмање у чем увреди! Он скочи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Сув, па онако мало блеђи у лицу — вели Ержа — онако господске фарбе у лицу... Онако к’о Шаника, апотекарски калфа... — Какав »калфа«, паорушо једна! — дрекну гђа Перса.
био, није нужно да напомињем да је леп у лицу, нежнијег састава и питомије нарави а поетске наклоности, једном речју: господске персоне, што рекли.
»Кад год иде Меланија у цркву, увек зове и моју Јулу, а неће сама да иде; само да се види како је она господске боје, блéда, а моја Јула здрава па румена к’о што је бог дао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ако је узме, сваки ће казати: „Но, ова је из господске куће!” — И Љуба се Анки допада. Док се Љуба шетао, донде се Белкић са чикаГавром разговарао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
зеца те бјежи оном главицом, има у њему петнаест ока, а да је бог дао међу нама брзонога момка, па да га достигне, ето господске вечере да се угостимо вечерас у друштву.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
око тјемена, и љепота малијех месних руку, које канда су вазда у рукавицама почивале, а не жњеле и копале, тако бијаху господске. Пријед смо рекли, да је цура била стасита и танковјеста.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И Вукашин јој написао писмо, њој лично, много је поздравља, жели здравље братанцу, и господске играчке му послао да се игра.
чује, и вођа сељачки, па жив није да Вукашина не сретне, да га не види како се као бостанско псето шуња око његове господске куће, у заранке. Тада се обично варошка деца играју под липама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
куће, зидане свака за по једну породицу, поред којих пролазим, нестадоше у доба Барока, да се на место њих подигну господске палате или велике куће за издавање, али житељи вароши остадоше незлобива деца.
Пред старом и достојанственом зградом Краљевске ковнице у Лондону зауставише се господске каруце, у које су била упрегнута два чистокрвна хата.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али се он још није за то бринуо. Занимала га је у великој мери ова новина и ове, како њему изгледаху, господске околности, па им се предао сав, не бринући се о крају свега тога. — Море, докле ћемо ми овако?
Ћипико, Иво - Приповетке
По обали шета се неколико момака господске руке — синова месних поседника и трговаца Обучени су у топло одело и огрнути дебелим зимским капутима.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде слуша свога адвоката и чисто се стиди: жао му што се уплео без своје воље у господске после и, не сачекавши осуде, оде из суда.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био сам ништак који се заборавио. Усудио се и прешао границу свога порекла. Ништарија на путу из ушљиве колевке до господске одежде. Требало је да знам где ми је место. Корак иза. Они требају моју крв и моје мишице. Ништа више.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кроз вечерњи сутон и водену пару видимо јасно само десну, ограђену, обалу реке, господске палате дуж ње и безброј лађица, које су реку прекрилиле. Широка ћуприја премошћава реку. Прелазимо преко ње.
Многи од њих оставили су за навек своје господске домове, да не сачекају друго освојење Цариграда, али је Мелетиус ИВ одлучио да овде остане и испије горку чашу до дна.
Млађи од њих, Марко, даде свог сина на високе школе и постаде тиме родоначелник господске лозе породице Миланковића. Његов син, а мој прадеда, Тодор, рођен 1769, умро 1841, беше, заиста, господин: свршио је
А у споредним уским улицама запазићете опустеле господске домове изумрлих властелинских породица старог дубровника. Модерних кућа, које би пореметиле хармонични изглед његов, у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
којих се капци дизали полако, заносно — Ходао је као јелен — загревала би се госпа Нола у причању о свом оцу, руке му господске, од малих коштица, а кретао их при говору некако меко, на турску, вала баш као онај наш Зариф-бег, што лепо једног
Па онај олујни ветар који је тако нагао да се никада не зна откуда је пошао: у дну улице, Господске улице, задимила се прашина као од велике неке чигре. Дунав нестао. И онда, ветрина хиљадострука.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Робе, пале и сијеку Турке, разбијају по друму трговце, одјавише из планине овце, одагнаше коње и волове, похараше господске дворове, раскопаше куле и чардаке. Турске куће остајале су пусте. На мунаре је падала паучина.
Старина Новак каже Грујици: Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у Софију равну, те уводи Гркове сватове, каке
историје фолклора довела до апсурдног закључка да је јуначка поезија творевина „не народа, не радних маса, него господске класе у епохи феудализма“.
Оде Марко у господске дворе, пак дозива Јевросиму мајку: „Јевросима, моја мила мајко, господа се јесу завадила на Косову пољу широкоме, код
“ Плану бане, па му проговара: „Прођ' се, тасте, стари Југ-Богдане! Ја сам с шурам био у лијепо, а шурњаје, господске госпође дивно зборе, а дивно ме дворе; тој тазбини мојој мане нема.
се шеће коњма у ахаре, па изведе два коња витеза, оседла и и оправи лепо, једног себи, другог господару; па се шеће у господске дворе, и изнесе крстат свилен барјак, на коме је дванаест крстова, сви дванаест од чистога злата, и икона светога
Па ишета пред господске дворе: уседоше два коња витеза, разавише крстате барјаке; ударише бубњи и свирале, дигоше се богом путовати.
доћеш, о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену, па да видиш части и поштења, а и лепа, брате, дочекања, и господске ђаконије редом“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Не вали се, беже, с дочекањем!
Кад то виде Јелица госпођа, та кондиром о камен удари, па потрча у господске дворе: „Зло ти вино, драги господару! Зло ти вино, а гора ракија!
Но да видиш паше брђанина! Оде скидат господске хаљине, а Грујица намештат душеке; кад се паша с рухом одлакшао, а он паде на меке душеке, па говори
Но чу л', сине, Грујица дијете! Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у Софију равну, те уводи Гркове сватове, каке
Водиш ли ми замјеницу, сине, која ће ме јутром зам’јенити, двор помести, воде донијети, поређати господске столове?“ Ал’ бесједи Милић барјактаре: „О старице, моја мила мајко, иду свати, не воде ђевојке: остала је твоја
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
сам и попословао што мало, и то рђаво и злочесто, са злочести посленици сам се здружио и опак договор ш њима имао; Те господске удворне слуге послате искати воћа и грожђа, ове ето, избих, а друге и на место побих, кад не прихватих од њих
Ето ти после тога напокон та му Дина кћи оде шетати се у град да се позна унутра с женами и с девојками. Оде и у господске Емореове полате.
Лише, што су неке господске, страшљиве с прећњом речи; много се баве о њима, право их дознати нашто излазе. Зато ти почесто Христос к народу с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно што нису, јели су и слагали у се полако и натенане читав подруг сахата.