Црњански, Милош - Сеобе 2
причало да му то нису наместили другови, официри, него жене, да му се освете за неслане шале, које је са госпожицама и госпожама терао. Да памти, кад је у сватовима био, и ко му је био „фифер“.
понова – имао две‑три такве љубави, која се назива анциларна, био је почео да се понаша, и према слушкињама, као према госпожама. Према тој малој Францл било га је обузело неко чудно расположење, које у себи није имало ничег од пожуде мушкарца.
Служио је, каже, госпожу, а служиће опет госпожу. О госпожама се не говори, кад се остављају, ружно. Ћути се. Одоше, каже, из Сервије, јер неће у Турке.
Није више седео у облаку дима. Него је и он, бурмут, шмркао, и громко кијао. А кад би кихнуо, додао би, пред госпожама, уљудно: „Но! Извињат. Простите!“ Тако се, вели, каже, у великом свету! Тако му се причинило да је, од Вишњевског, чуо.