Црњански, Милош - Сеобе 2
А та мисао, да треба сад отићи некуд, далеко, у неку хладну, завејану земљу, чинила се госпожи Кумри сасвим луда. Док су те селидбе биле дозвољене, док су биле као нека грозница, која је обузела била сав диштрикт
Ако му пак до женске није стало, он, Агагијанијан, рећи ће госпожи Хумл да је капетан рањен на бојном пољу љубави и да је дошао у Вијену да се лечи, код урин‑доктора.
После два‑три дана, међутим, изгубивши стрпљење и без мирног сна, Исакович постаде несносан и Агагијанијану и госпожи Хумл, која није могла да разуме, што капетан не позива урин‑доктора, да га лечи, него седи, цео дан, тако, на својој
Текла се, неколико дана, чудила што се Исакович не јавља, па је и она ућутала. Писала је писмо госпожи Фемки, Трандафилович, и јављала, шта би. Ни госпожа Божич више није очекивала капетана.
После два‑три дана оклевања, Павле се онда реши да се јави госпожи Божич и да јој каже да је у Вијени, и да се населио у Енгелбирту. Молио је да му се одреди дан за визиту.
И госпожи Евдокији поче да говори, сажаљиво, да меће свој живот, своју чест, своје име, на коцку, долазећи у трактир, удовцу, сам
Сви ћемо у земљу. Павле се био нешто разнежио, према том одвратном човеку, ваљда зато, што га Божич није ништа о госпожи Евдокији, и њеним посетама фамилији Зимински, питао.
својих познаница – међу којима је била госпожа Монтенуово из највишег друштва – да није била запела за око, баш тој госпожи Монтенуово.
ћерке, како јој је ћерку госпожа Монтенуово позвала, у своју ложу, и помиловала, и, слатко, као девојчицу, пољубила, госпожи Евдокији било се срце стегло. Осећала је, како је од неког страха прелази језа.
Причао је и о ћерци Божичевој, али ни речи о госпожи Евдокији, нити о оном покушају да га, коњма, прегазе, на друму. О Петру и Варвари није више питао.
највише зачудило, тај, иначе тако строг човек, кад је била реч о фамилијарном моралу, причао је сад, о браколомници, госпожи Фемки, Трандафилки, срдачно, радо: Јесте луда, Футошкиња и по, а онај враголан Бркич успео је да је обрлати, као ајгир
Добио је о њему, каже, порук, из вароши Дебрц. Вишњевски му је наредио да, то, јави госпожи. Има ли госпожа нешто да му нареди? Има ли нешто, његовом превасходију – сеинер Еминенз – да поручи?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Први дан њеног браколомства учинио се госпожи Дафини Исакович, збиља, безначајан. Пред вече, она се осети изнемогла од ишчекивања да се нешто необично догоди.
у великој жутој кући, пуној брашна као каква воденица, тако равномерно, праћено шумом воде што је протицала, да је госпожи Дафини дошло да виче, само да би прекинула својим гласом тишину, која је, у мирису и прашини устајале пшенице и ражи,
ЈОЈ ДУШИ, НИ У ДЕЦИ, НЕЋЕ ОСТАТИ ТРАГА И УМРЕ, ЖАЛЕЋИ ШТО НЕ МОЖЕ ДА ЗАСИТИ БАР ТЕЛО, РАЗДРАГАНА УЖИВАЊИМА Дан када је госпожи Дафини дошао суђени час, био је топал, летњи дан, крајем августа, после тронедељне суше.
Калуђери му дођоше и по други пут, јављајући му да патријарх не може да га пусти к себи, али да ће се болесној госпожи Дафини послати нарочити калуђер.
једне зоре, вампира на свом прагу, Ананија, са чијим је ћеркама живела у присном пријатељству, морао је да обећа да ће госпожи Дафини, једне ноћи, својеручно, забити у гроб глогов колац.
Исто онако као што је слушала да се госпожи Дафини био јавио муж, помисли да ће сад и њој да се јави њен Аркадије, који је можда већ и сахрањен.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
српског пука, очајног и немоћног, са мислима које му је осенчила „горкост смерти”, као и брату му Аранђелу и супрузи, госпожи Дафини.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јула 1840, ч. 28, стр. 217, са следећом посветом: „Благородној госпожи Јелисавети племенитој от Младеновић, супруги благородног господина Трифона от Младеновић, великог судца благородни у
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Аврам Мразовић: Поучелни магазин за децу к просвешћенију разуме и направлјенију сердца от госпожи Марии ле Пренс де Бомонт, И део (ИИ део 1793, ИИИ и ИВ део 1800) 1788. Доситеј Обрадовић: Басне 1789.