Црњански, Милош - Сеобе 2
Према својој ћерци, међутим, показивао је велику уљудност. При прелазу једног јарка, пуног воде, госпожица Текла била се уплашила, па је скочила оцу у крило. Божич је довикивао капетану, да узме у крило његову жену.
Брбљајући, госпожица Текла, онда, поче да заступа мишљење да Исакович мора бити одличан, на коњу и врло лепа појава. Исакович, међутим, у
да на знање да је смерт грозна, да дели живе од мртвих, али да он ту поделу не признаје, да он, и мртву, воли ту жену. Госпожица Божич се на то смејала. Никад јој нико, каже, није причао нешто луђе!
госпожици, прича о фамилији, о сирмијским хусарима, о патњи, тамо, на турској граници, о њиховом несретном национу. Госпожица Божич се смејала, и на то.
Зашто се и Исакович, тамо, не пресели. Живео би лепо. Он јој личи – рече госпожица Текла – на њене рођаке, Ракиче, у Вуковару, где гуске гачу – а који су се у Росију одселили.
Дохватила га је, изненада, госпожица Божич, и она га хитну, увис, два‑три пута, као да неког голуба, превртача, увис баца, а затим га дочека на руке и баци
Све што је потребно знати о жени, она ће и сама, у љубави, кад јој устреба, знати рећи! Госпожица Текла врисну кад то чу. Рекла је, гласно, оцу, да њена мати, изгледа, капетана преже, преже.
Кад су, за тренут, остали сами, крај кола, госпожица Божич рече, смејући се, Исаковичу, да јој је та бабускера покварила најлепшу ноћ, коју су могли провести, шетајући, у
Божич је отрчао први. Затим је и домаћица отишла, а са њом и њена гошћа. Госпожица Текла, вртела се, још неко време, око Исаковича, и фонтане, испред трпезарије, у башти, али је и она нестала ускоро,
Нада се посети капетановој, ускоро, у Вијени. Павле је при том ухватио поглед мајоров, зрикав, пун мржње. Госпожица Текла се заплака при растанку. Пољубила је капетана, наочиглед родитеља, нежно.
Међу овим комедијантима у Темишвару, затекла се и једна плавуша – госпожица Бергхамер – коју је из Беча, где је оставио жену, један кирасир довео, као своју полегушу.
Официри су их крили по кући. Исакович је био сујетан човек и преузео је ту Бечлику, радо. Госпожица Бергхамер је, првих дана, одмеравала стаситог Славонца, мало зачуђено, као што јахачи одмеравају високог кулаша, кад
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
погрешка) штампано следеће обавештење: По гласу: Аллеѕ лебт унд фреут ѕіцх wиедер, коју на немецком јазицје имат Госпожица Јелисавета Ивановна Мушкатировичева.