Црњански, Милош - Сеобе 2
Никад јој нико, каже, није причао нешто луђе! Исакович онда, да забашури оно што је избрбљао, поче да, тој госпожици, прича о фамилији, о сирмијским хусарима, о патњи, тамо, на турској граници, о њиховом несретном национу.
Шмерц је Божичу, и његовој жени, уступио своју одају, а госпожици собу на другом спрату. Капетан је био смештен у приземљу.
Ветеринар, према вијенском обичају, увек у црном фраку, лепушкаст као неки албино, успео је, некако, да преотме госпожици Текли лопту. Обоје су завршили игру, задихано а пребледели.
Не може њој, каже, ништа, Вишњевски. Она мисли да се уда, на пролеће. Иако се о тој госпожици, коју је Павле избегавао, причало да је бременита, она је била утегнута, око паса. Трчала је лако.
Био је тај смех, весео, те младе девојке, јако заволео. То међутим не значи да би се, са тим младим створењем, да је госпожици Божич пало на памет да дође у Кијев (једном му је претила да ће доћи за њим у Росију), оженио.