Јакшић, Ђура - ПРОЗА
(то је онај у панама-шеширу), како је похару учинио, како је однео дијамантске и брилијантске наките које је милостива госпођа о празницима и другим разним свечаностима на своме врату носила; приповедали су како се и сâм господин том приликом
!... Него иди некој госпођи, те ваљда те приме?...“ Ја одем... Беше то госпођа сенаторовица на коју ме је мајсторица упутила: жена средњих година, пуна, једра, црте на лицу правилне, али одвратне,
Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе толико мучим!... И пиши му да ће тамо у среду госпођа капетаница са децом доћи да се причести. — ’Оћу, господине! После тога капетан зовну пандура.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А не знаш, јадан, да ја, у овој кући рођена и одрасла, да десети део твоје ларме учиним, господар и госпођа и сва кућа би на ме скочили; а ти, који нимало не знаш обичај места у коме си, с крајњом смелостију и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тамо ноћимо и рано ујутру у његов двор, где нас госпођа уведе у једну топлу собу и каже: „Господин јоште има посла у другој соби”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Увратим се код неког Николе, што је овде био ћата код нашег капетана. Уђем у кућу, а сама му госпођа његова ту. Погледам, а оно стоји поред дувара један гвозден астал... Као постављен да се руча, као није...
Као постављен да се руча, као није... Пометани лонци на астал, па вру — ваљда скинути скоро с ватре. Ова госпођа узела па као меша — оно вру једнако... О, како то ври?! Подвирим се под астал да није оздо ватра наложена.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
јаран — друг, побратим јордам — охолост, поноситост кабулити — допустити нешто, марити за нечим када, кадуна — госпођа; кнегиња канџија, камџија — бич карда, кардаш — побратим касаба — варошица, паланка кашилук — на пушци огњило
у лице ушорити — поставити улице халакање — призивање алаха у помоћ хан — друмска гостионица; преноћиште ханума — госпођа хасна — корист, добит, ћар хат — коњ, арапски коњ цагрије — корице за нож, ножнице цванцик — стари аустријски
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Још је папски прстен на руци што клону Од младих госпођа љубљена толико; И давно се више не чу на амвону Он, ког сви гледаху а не слуша нико.
На сточићу од слонове кости стоји у сребрној кутији расут прах за косу и лице, као да га је сад напустила Госпођа коју су јуче спустили у гроб. — Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Претурисмо још годину дана преко главе. Кад је требало да дође, поп доби писмо да ове године о распусту иде госпођа код које је Мара у Беч, па хоће и њу да поведе.
Није шала, као нека госпођа! Па каке су јој оне хаљине, па како иде!... Сутрадан устала она, стала на врата па гледа. Поп је већ давно био у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.
Сад ако сам ја заслужила црвен појас, то је и господин Спира! — завршила би шапућући поп Ћириница. Но иако је то госпођа попадија говорила, зато ипак не треба нико да помисли да су се они, не дај боже, мрзели.
— Ах, — рекла би сва задовољна и срећна госпођа Ћириница, ређајући киселу штрудлу по тањиру, да пошље госпођи Спириници.
Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци
од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује невероватну висину до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој да га однесе у комшилук.
Ништа друго него је дошла само зато да види шта вечерамо. А баш је и потрефила! — кида се госпођа Перса, а смешка се и вели: — Ех, ех, ама к’о да сам поручила, е баш добро!
— Непоправим је! — вели поп Ћира. — Не да се поправити, он тера своје: »Тера Јела што је започела«, — вели госпођа Перса. — Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! Него и јесте чудан био тај дуварски сахат.
Откуд да се ја куглам, слатка?! — Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу. — Погледам ујутру сановник (госпоја Сида је увек кришом од попе метала у
? — Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј. Чисто вас престављам и гледам како, тако дебела, бацате кегле!! О жено, жено!
— О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка. — Ух, — хукну госпођа Сида — та је л’још коме овако врућина? — Ви фурт шмајхлујете. Ево вам и обрста, знам да ви то волете!
Шетња је давно била прекинута, за читаву недељу дана, и у кући поп-Ћириној беше дрвље и камење на гђа-Сиду. Госпођа Ћириница била је сва зелена од љутине, и чекала само да се поп Ћира врати и да му се потужи, јер, како се изражаваше,
— рече љутито поп Ћира. — Очитаћу ја њему већ... — да му очиташ, јест — храбри га госпођа Перса — те још како да му очиташ. Еј, да ти ја мој језик позајмим! — Те још како ћу да му очитам!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— О, слатки господар-Љубо, добро дошли! Отварајте капију! — виче усхићена госпођа Јелка. Дакле, наш Љуба је био у тим колима, па сишавши поздрави: — Добар дан, јесте л’ ради гостима?
Оно је било негда нешто, ал' сада је све прошло! — одговори мало пријатно застиђена госпођа Јелка. На то дође и фрајла Савка. Фина девојка.
Дође сестра, умеша се у разговор и дâ му на знање да мираз неће фалити. Она већ на том настојава. Госпођа Јелка рада је да се мало провозају. Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у Виноград воза.
Красни виногради, лепа Савка пред очима! Он је већ са својим срцем сасвим начисто. Госпођа Јелка сву је галантерију на њега просула, само да га обвеже.
— Јесте л' били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка. — Био сам, ал' само малко; и сад сам заљубљен... ал' не јако. — Како то? — Е, тако!
Она га виче. — Господар Чекмеџијић! — Изволите — А, драго ми је! — Немајте бриге, даће хиљаду форинти, — шушне му госпођа Јелка. — А ви изволите к мени са целом фамилијом. — Мило ће ми бити.
Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са уговором. Госпођа Јелка га уверава да јесте, да на све пристаје тата и да га само жели видети. Гости оду.
— Драго ми је. — А је л' вам што познато о нашем уговору? — Није ми ништа познато. — Госпођа Јелка Сириџићка уговорила је са мном да ћу добити хиљаду форинти поред фрајлице Савке. — Не знам ништа о томе.
Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи. Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу. Љуба се окрене бирташици. — Госпођо бирташице!
Љуба се окрене бирташици. — Госпођо бирташице! Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња? Има дућан, велику трафику и кућу. — Та ово девојче је баш њена слушкиња!
— Хвала; ми сад одма' не можемо, ал' смо онамо намерили, и ако госпођа дозволи, ми ћемо тек онда ићи, — примети Љуба. — Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама оће, да и' одведем.
Девојче оде. Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду. Ето опет слушкиње. — Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи. — Дакле, хајдемо! — рече Гавра.
Африка
Вуије ми се смеје. Онај цвет који доносе таласи са острва у ствари је нека, врста чврстог сунђера. Госпођа Ј. каже да никад једног црнца, ма колико он био културан, не би примила за свој сто, и да она никад не пропусти
У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: И то би лепо јошт било! ЈАЊА: Што ти ту говориш, шкиљи³, море, знајш ли што је свет? Седиш како милостиво госпођа, чекаш дванаест сата да једиш, да пијш, да спаваш. Што ћиш да једиш, што да пијш? Што си стекла?
ЈУЦА: Ја мислим време је већ да ми нов шешир купите. ЈАЊА: У, ху, ху! Па, па, па! Нову шешир! Милостиво госпођа! Кир Јања! Шешир? ЈАЊА: Ја сам и код моје матере шешир носила. ЈАЊА: Иди код твоју мати, нека ти купи.
“ или „Сад сам се осрамотила!“ Како ти то на памет дође, онда си прошла, него тако говори као да си ти госпођа, а они око тебе твоје слуге. А, управо, тако и јесте, зашто иначе не би нам се мушкарци толико улагивали.
Чекај! Душо Јуцо, ид<и>м на магистрат, да го веша. Нега да го чуваш да не побегни. Разумиш? (Ошиде.) ПЕТАР: Богати, госпођа, шта мисли овај мој господар? ЈУЦА: А бог би га знао.
Теодосије - ЖИТИЈА
А добра госпођа и мати моја на исти начин ради Бога код куће од свега да се ослободи. Молим те, господине мој, нека те због славе
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу. Ланац дугачак а госпођа стара, аждаја несташна па само трчкара.
ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу. Ланац дугачак а госпођа стара, аждаја несташна па само трчкара. Мало, мало, па на некој стени аждаја стане и почне да шени.
Мало, мало, па на некој стени аждаја стане и почне да шени. Вероватно знајућ’ шта најволи ала госпођа јој баца принцезе у зјала. ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ Мајке из Ливна нису знале: шта против деце неваљале?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ (кад она ишчезне, дигне главу, после извесне паузе диже се и звони). ВИИИ МАРИЈА, ПАВЛЕ ПАВЛЕ: Госпођа је отишла? МАРИЈА: Да! ПАВЛЕ: Слушајте, ма ко да ме тражим, нисам код куће. Разумете ли? МАРИЈА: Разумем!
АНА: Молим! (Оде и мало затим се врати са ча шом воде.) АНТА (испија наискап): Хвала! Где је госпођа? АНА: Она се облачи. АНТА: Облачи? Зар је њој у оваквим тренуцима до облачења? АНА: Биће брзо готова! АНТА: Брзо!
АНА: Биће брзо готова! АНТА: Брзо! Брзо! Женске се никад не облаче брзо. (Сети се.) Уосталом, реците ми, Ана, је ли госпођа одјутрос узбуђена? АНА: Како узбуђена?
АНТА: Па знате ваљда шта значи то узбуђена жена; били сте ваљда и ви који пут у животу узбуђени? АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена. АНТА: Није онако ништа чула што би је узнемирило? АНА: Не, колико ја знам, ништа.
Ма ко био, реците да нисам код куће. СОФИЈА: Разумем, господине! (Одлази и враћа се.) Госпођа и господин Новаковић. СПАСОЈЕ: А, они? Нека изволе! СОФИЈА (пропушта Новаковићеве, па оде).
Изволите. (Рини, пратећи је.) Бога вам, госпођа Рина, утичите и ви на Вукицу да се умири, врло је нервозна што је одложено венчање. РИНА: Ох, да, да!
О, брате, шта су окупила та писма од јутрос? (Чита потпис.) А, ово је од госпође Рине! МИЛЕ: Да, госпођа ме је упутила к вама. СПАСОЈЕ (прочита писмо): А, тако? Е, мило ми је, извол'те, седите, младићу. МИЛЕ (седне).
Е, мило ми је, извол'те, седите, младићу. МИЛЕ (седне). СПАСОЈЕ: А ви сте, како ми госпођа пише, писар код адвоката Петровића. МИЛЕ: Да! СПАСОЈЕ: Том се адвокату обратио такозвани Павле Марић да га заступа?
СПАСОЈЕ: Уопште, нисте довршени. Уосталом, и шта ће вам, за вас је најбоља квалификација то што вас познаје госпођа Рина. МИЛЕ: То је, знате, једно случајно познанство. СПАСОЈЕ: Па да, случајно, тако сам и мислио.
(Даје му.) МИЛЕ (примајући): Само, молим вас лепо, то не треба да зна госпођа Рина. СПАСОЈЕ: Разуме се. Оно што знате ви и госпођа Рина не треба да знам ја, оно што знамо ја и ви не треба да зна
) МИЛЕ (примајући): Само, молим вас лепо, то не треба да зна госпођа Рина. СПАСОЈЕ: Разуме се. Оно што знате ви и госпођа Рина не треба да знам ја, оно што знамо ја и ви не треба да зна госпођа Рина.
СПАСОЈЕ: Разуме се. Оно што знате ви и госпођа Рина не треба да знам ја, оно што знамо ја и ви не треба да зна госпођа Рина. То се у рачуници, чини ми се, зове: правилно тројно. МИЛЕ (смеје се): Да, да!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
кад год бисмо хтели да седнемо на неку од њих, Бароница би нас готово дршћући упитала зар не видимо да ту већ седи госпођа њена мајка, нли мали Емилијан или драга рођака Шарлота?
- Бароница живи сасвим сама. - Претпостављам. Али, овај пут су с њом били: пречасни отац Лаврентије, госпођа њена мајка, мали Емилијан, драга рођака Шарлота и још неки чија имена нисам успео да попамтим!
Господин прота, на пример, др Јовановић, стари Француз, милостива госпођа управника Водне задруге и још неки имали су такав речник да су мирне душе могли да попуне неке празнине у Вуковом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
редовно импозантно изгледају, па као они, и господар Софра, носио је дебео, подужи, горе јако сребром окован штап. Госпођа Софија, или Сока Кирићка, више није млада, има велику децу, па је још и сад лепа; као млада, морала је бити баш лепота.
Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина. Госпођа Сока намалана је у половини величине; није нужно било у целој, јер је била много већа од господара Софре.
Чамчина кућа је ниска но подугачка. Ту је и кавана. Чамча и тргује и кавану држи. Момка не држи, служи он и његова госпођа Сара. Сувоњава, висока женска око четрдесет, питомог изгледа. Уђу у канапу.
Господар Софра седне сам за један сто, па иште вина. Чамча му донесе, и седе до њега, госпођа Сара остале госте служи. Чамчи у глави врзе се неки план.
Ленка је каткад морала и у дућану помагати кад је вашар, или иначе кад има много муштерија; тако исто и госпођа Сока, премда им није ишло од срца. Али тек нису хтели господару Софри вољу кварити.
Софра био прави газда у својој кући, али у важнијим, особито ванкућевним стварима, увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити.
увек би се упитао за савет код госпођа Соке, например приликом „рештаурације“ кога ће за што бирати, и онда како је госпођа Сока казала, тако је морало бити.
Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити. Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. Уђемо у собу.
— Ништ’ то не чини. Питам вас опет: ’оћете ли вашу кћер за мене дати? Не иштем ни крајцаре. Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: — Дајте ми на промишљање један дан. — Нек’ буде три дана. Сад збогом! Имам посла.
Е бадава, људи смо, заљубио сам се. Мучно чекам трећи дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. Једва дочека’.
Ето нас код тебе, — рече Кречар. — На здравље! Седите. Соко, иди мало оног бољег вина пошаљи, па и кафе. Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела.
Госпођа Сока изиђе; она је њега разумела. Кад је господар Софра какав договор имао са странима, онда је госпођа Сока морала напоље ићи, а знак је његов по погледу примала. — Шта има новог?
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да роб такав у сва доба под његовим кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.
Ако преко прага часних двери кроче властелинке, госпођа царица или царске кћери, нека их свештеници врате и нека им архијереја свита десет ноћи покајнице чита.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Заборавио сам да вам кажем — једна стара госпођа била је комуниста, друга — реакција. И када је наш солидно наоружани, самоходни рођак казао: »Здраво, другарице!
Стара госпођа, која ме је чувала, памтила је различите војске по томе ко јој је више изгазио тепих док је пролазио кроз трпезарију
На сунцу, у таквим локвама се понекад појављује бензинска дуга.« И, ево, сигурна госпођа од четрдесет година испред бифеа »Шанса«, у пет и петнаест по подне, навлачи у мислима нове ролшуе на ноге, веже
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
КУМАЧА: Е, мани врагу, опет је боље кад си удата! Своја си госпођа и себи радиш. А овако код оца... ДЕВОЈКА: Сад како му је, тако му је! КУМАЧА: Море, кад ће бити свадба?
“ ДЕВОЈКА: „Лепа је ствар тајну чувати.“ МЛАДОЖЕЊА: „Зашто каже жена: мој муж; а муж за жену: моја госпођа?“ ДЕВОЈКА: „Узмите се на ум“. МЛАДОЖЕЊА: Аха! То значи: жена је у кући господар, јелте? (Извуче.
Бићете прва, то јест, госпођа. ДЕВОЈКА: Јесте ли били с татом? ПРОВОДАЏИЈА: Он све зна, то јест. Само док видите, то јест, каруце; нема такве нико
ТЕТКА: Бре, како жали кад је чуо да си се прстеновала. ДЕВОЈКА: Па да покваримо. Волим бити милостива госпођа, него да се за трговца удам. ТЕТКА: То и ја кажем. ДЕВОЈКА: Зашто овом не јавите да нема ништа од свадбе?
ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића. МАТИ: Красан дечко, леп, смеран, да живиш код њега као госпођа. ДЕВОЈКА: Мамо, и овај има каруце. МАТИ: Е, видиш, па шта ћеш више. ТЕТКА: И у картама стоје новци.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
би тугованка о старој љубитељици мачака, тек сада, зазвучала јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
бивши некада нотарош НАНЧИКА, његова супруга МИЛЧИКА, ЕДЕН — њина деца ШАНДОР ЛЕПРШИЋ, млади стихотворац ГОСПОЂА ЗЕЛЕНИЋКА, његова ујна ШЕРБУЛИЋ, банкротирати трговац СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ } грађани НАЂ ПАЛ <СКОРОТЕЧА> ВИШЕ
) Живио!... 4. НАНЧИКА, ПРЕЂАШЊИ НАНЧИКА (поклони се): Господа се веселе, како ми се види. ЛЕПРШИЋ.: Ево, госпођа Нанчика биће тако добра да нам начини српске кокарде. ШЕРБУЛИЋ: Да, ми молимо, ми молимо! НАНЧИКА: Из драге воље.
ЖУТИЛОВ: Нанчика, брзо спремај што имаш. ЗЕЛЕНИЋКА (испод кревета): Забога, поведите и мене. ЛЕПРШИЋ: Госпођа ујна, брзо да се товари! (Побегне.) ШЕРБУЛИЋ: Еј, наопако, еј, наопако!
Господин Жутилов удаје кћер за Маџара; господин Лепршић примио је службу изван војводине; госпођа Зеленићка добија писма од свог пријатеља Маџара; а Смрдић и Шербулић оће да продаду војводину.
Милићевић, Вук - Беспуће
И онда, он је гледа гдје шета као мирна, поносна госпођа кроз тамно-зелена поља, пуна кукуруза, обавија се око брежуљака, засијаних златуњавим јечмом, ниском и ријетком
Сремац, Стеван - ПРОЗА
!« А толико је доста било Јови. Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.
Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку. Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина
бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у целини да му је прочита. Госпођа Каја донесе и метну све преда њ. И Пољопривредни календар, и меницу на њему.
Тако је стајала та група неколико тренутака. Јова начинио што равнодушније лице, а госпођа Каја утолико беше умиљатија и дражеснија. Најчудноватији беше израз Пијаног лица.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Главу би му откино! АХМЕД: Частио би га сувим златом! ХАСАНАГА: Него је охола моја госпођа, неће јој се господској нози у логор, међу касапе и главосече, у војној болници смрди, види се крв, војска
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије. Цар јој ово одобри и потпише.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА (слеже раменима). МАКСИМ: Дакако! Кувај му само лепо, да те после приповеда, како си добра госпођа. СОФИЈА: Остави се бога ти; та и код мога се оца тако радило, пак је било добро.
МАКСИМ (зачуђен): Шта? СОФИЈА: Ја оћу. МАКСИМ: Како ти то говориш? СОФИЈА: Ја сам госпођа у кујни. ЈЕВРЕМ (иде радосно по соби и лагано пљеска рукама): Право, право!
ЉУБА: Дакако. СТАНИЈА: Тешко и тој кући, где жена заповеда, а муж није ништа. ЉУБА: Муж је у кући муж, а жена је госпођа. СТАНИЈА: Ћути да те не чују људи, те да те не туже. ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа.
СТАНИЈА: Ћути да те не чују људи, те да те не туже. ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа. ЉУБА: Е, то је време прошло. Сад је свака госпођа, па макар била и мумџиница.
ЉУБА: Зашто? СТАНИЈА: Ти знаш ко је госпођа. ЉУБА: Е, то је време прошло. Сад је свака госпођа, па макар била и мумџиница. СТАНИЈА (тресе главом): Пуст свет, покварен свет. Мора Бог да вас кара.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Гди станем, ту се морам једити. Не госпођа, него канда сам последња у вароши, тако ми се реч слуша. Што год рекнем, све им је неправо; што урадим, то код њи не
Зашто ме није мати боље уморила, него што ме за ћоравца дала! ПЕРСИДА: Заповедате штогод, милостива госпођа? СУЛТАНА: Заповедам да ти богиње образ изрешетају, да те ниједан момак не погледи, знаш, кад ме толико једеш.
Сад ћу се заборавити шта сам, па ћу ти зубе избити, угурсуз један што си ти! СТЕВАН (неповољно): Милостива госпођа... СУЛТАНА (покаже му стакло): Видиш ово? Ни речи, зашто ће ти се одма прекинути језик!
Зар нећу и ја доживити да престане једанпут орјатлук овај? Свака је госпођа у својој кући, само сам ја једна на овом свету несрећна. ПОЗОРИЈЕ 4.
СУЛТАНА (окрене се нагло): Да цркнем, да ме враг однесе, кад немам среће! ТРИФИЋ: Шта ти фали, сунце моје! Ти си госпођа у целој кући, што ти оћеш, оно мора бити. СУЛТАНА: Госпођа? Начинио си ме парасницом, као сам што си.
ТРИФИЋ: Шта ти фали, сунце моје! Ти си госпођа у целој кући, што ти оћеш, оно мора бити. СУЛТАНА: Госпођа? Начинио си ме парасницом, као сам што си. ТРИФИЋ: Ти мене с отим вређаш. Немој тако, пиленце моје.
ТРИФИЋ: Ти мене с отим вређаш. Немој тако, пиленце моје. Треба малко да се умериш, ти си госпођа. СУЛТАНА: Гора сам него слушкиња код тебе, напустио си ове да ме каљају од главе до ноге.
СУЛТАНА: Напоље из моје куће! Напоље, или ћу те таки са служитељи избацити! СРЕТА: Охо, милостива госпођа, ја сам био двапут цехмајстор! СУЛТАНА: Ти си безобразник, ти си нитков! ТРИФИЋ: Султана!
ТРИФИЋ: Али кажи је ли пристојно? СРЕТА: Милостива госпођа, ја сам био двапут цехмајстор! СУЛТАНА (једнако се отима од Трифића): Молим те, као мога оца, пусти ме да му само два
Гди су минђуше с брилијанти, а? За тебе је отмена госпођа? ТРИФИЋ: Ја сам ти послао човека, зашто ниси узела које ти се допадају.
(Звони. Персида дотрчи.) Начини ми лимунаде да ме прође овај јед. (Персида изиђе.) Или ћу бити госпођа у кући, или ћу све растерати. Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6.
Нисам ја као печурка из ђубрета израсла. ПОЗОРИЈЕ 6. ПЕЛА, ПРЕЂАШЊА ПЕЛА: Добро вече желим, милостива госпођа (Пољуби јој руку.) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пењу се до стана крајњим напорима, држећи се за гелендер. Њихов идејни инспиратор, извесна госпођа Јелисавета Т. Петровић-Поповић-Шулце-Тимофејев, натерала их да држе дијету, чији је крајњи циљ виткост!
Протурам истог часа лажну вест да је госпођа Јелисавета, уместо да купи вагу, унајмила оног чичицу Григорија, руског емигранта с нашег ћошета, да јој сваки дан од
Јер, замислите како би то изгледало: провести цео живот с неким као што је госпођа Лили, на пример, која чак ни у гостима не испушта из крила своју драгоцену ташну; као, неко ће јој ваљда мазнути тај
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Овуда — ево — видиш, јутрос, у освит дана, прошла је, важна и тешка, гракћући, — госпођа врана. А за њом, корака лака и дугог репа — сврака.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Сада могу понешто зарадити и ван риболова. — Како не! Стара госпођа маркиза зна свакоме име и брине се за свакога. Колико је девојака удомила! А још треба мислити на госте.
— Ретко је одакле овако диван изглед на језеро. — Видите тамо ону кулу на обали, са вртешком? То је госпођа маркиза спровела воду чак горе до замка помоћу електричних мотора; цео замак има своје осветљење.
Нисте је видели? Госпођа Марија се уплашила. — Не, она је сигурно заспала иза кокошарника. Чека да се испиле мали. Нађи и један лимун.
из Бургоса или Лериде, али ове две последње вароши из пажње не споменуше. Госпођа Марија, огромна и лепа жена, великих, црних очију, донесе сањиву Фереру на рукама; Изабела јој се држала за сукње.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Ви ми их, вероватно, неби могли дати, али госпођа тетка... Молим вас, дакле, да пређемо на тај разговор. АГАТОН: Најбоље је да пређемо на тај разговор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Лично је госпођа „капетаница“ сутрадан спремила ручак. После свршених послова у батерији пожурили смо нашој кући. На столу је било пуно
Заповеђено је да ожењени официри удаље одмах своје породице. Једнога дана, на нашу жалост, отпутовала је и „госпођа капетаница“. У току највећих припрема, сасвим изненада, био сам премештен у артиљеријски пук Шумадијске дивизије...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
учитељке. Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.
јест, тамо у затвору туку!... Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога... Госпођа Зорка им, каже, причала... Видиш ти како је оштра! Не жали мужа, него га сама брука... Како је лепо овде, гледај !...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
36. Заспала госпођа Под жутом неранџом, Господар је буди, У очи је љуби: “Устани, госпођа! Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не
36. Заспала госпођа Под жутом неранџом, Господар је буди, У очи је љуби: “Устани, госпођа! Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце, Венце и обоце,
Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше? — Возар беше госпођа девојка; Све сватове на венцу превезе, Младожењу на струк’ рузмарина. 72.
Сама ми је госпођа код двора, Неће знати да је силна моба, Већ ће мислит’ да је турска војска Млада, луда, поплашиће ми се, Танка,
“ 235. Вишњичица род родила, више од рода, Под њом седи млад господар и с њим госпођа, Пред њима је рујно вино и огледало.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
СИРОЧЕ драмска слика ЛИЦА Сироче Радник Господин Госпођа у црнини Позорница: Једна улица у неком великом граду. Зима. Снег веје и дува ветар. Сироче: Зима... сва дркћем...
Господин: Устај, па брзо кући! Озепшћеш... Марш кући па за пећ! Сироче: Нема огрева... Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?...
Господин: Хм... (Одлази) Госпођа у црнини: (Застане у пролазу.) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?...
) А чија си ти?... Сироче: Сирота сам... Госпођа у црнини: Па шта ту радиш?... Куд си пошла? Сироче: На гробље. Госпођа у црнини: На гробље? Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче... Сироче: И моја је мама тамо...
Шта ћеш тамо?... А ја се враћам с гробља... тамо је моје јединче... Сироче: И моја је мама тамо... Госпођа у црнини: Не иди на гробље, чедо моје... Врати се натраг... Снег је гробове завејао, нем можеш их познати...
Снег је гробове завејао, нем можеш их познати... Сироче: Ја добро знам где је моје маме гроб... наћи ћу ја њега!... Госпођа у црнини: Не иди, чедо!... Снег је дубок... нико га тамо не чисти... ноге упадају преко чланака... путање нема...
Сироче: Свеједно је... смрзнућу се и у соби, и овде и на гробљу... свеједно је. А тамо ћу бити ближе мами... Госпођа у црнини: (Уздахне.) Вараш се, дете!... Мати је далеко... Осетила сам данас то... Изгледа да је тако сад у зиму...
Мирисни поветарац... душе покојтужно је, али је лакше... Не иди, послушај ника... ме!... Сироче: Па куда ћу? (Плаче.) Госпођа у црнини. Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини.
(Плаче.) Госпођа у црнини. Ајде са мном!... Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је?
Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик?
Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла... Била је велика већ, као ти... налик на тебе... Сироче: На мене налик? Госпођа у црнини: Тако ми се чини, што те дуже гледам. Ајде са мном... хоћеш?
Ајде са мном... хоћеш? Сироче: Сад нема ко да те веже, је л па ти је жао? Госпођа у црнини: Да... тешко... Сироче: А мени је жао што немам кога да вежем...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па деца о којој говорите? — Та деце нема, разумете ли, али се рачуна због те одлуке скупштинске да та госпођа има два детета, и тако је престао рђав живот између ње и њеног мужа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Господин или боље рећи госпођа Перса стидљиво обори трепавице и поче да дише убрзано, баш као каква цурица из нашег века после нежног пољупца.
— Ах? — Извол’те само за мном. И госпођа директор ме поведе на једна врата, која нам услужни господин Перса отвори. Пред нама се указа пространо двориште и у
— Ах, госпођа Милка, викну му директор. Извините што вам досађујемо. Ово је господин Николић, професор из XИX века, савременик нашег
и већ знате. При овоме се господин директор збуни, јер га госпођа Милка веома значајно погледа... Да бих забашурио забуну запитах је: — Овако су, без сумње, организоване и све остале
Та правили су нас горима од животиња. Не могох се уздржати, него приђем ближе па подвикнем: — Децо, лаже ова госпођа. Ништа од тога ни налик није било у XИX веку. Ја сам из тога века и могу вам посведочити.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И ја се, право да вам кажем, у вашој кући осећам некако као код своје куће, као да сте ми родитељи и ви и госпођа Павка... ЈЕВРЕМ: Е, па онда, кад се тако осећаш, баш да те нешто запитам.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тада обично »оклеветана« скочи и стане да се лупа по оној страни коју госпођа капетаница украшава турниром, а на то скочи и она друга, па то исто учини; и сада место дијалога настане мимика, која
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
су купили карте, ниједног шверцера нема, Најтужнији месец на свету са Ртња поздрав шаље, У купеу прве класе стара госпођа дрема, И возови немају куд, морају опет даље. Ноћ је дужа од зиме, од рањеничке колоне, Ноћ дужа од живота.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она гојазна, шарено одјевена. Дјевојка прва угледа ту гомилу, јер им се кораци не чујаху.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Гусле) 80 — Земљу рије, а жив није? (Раоник) 81 — Зијева, а језика не има? (Маказе) 82 — Зими госпођа, лети слушкиња? (Пећ) 83 — Зими путује, љети хладује? (Саонице) 84 — Злаћена прса, сребрне ресе?
бабурица — буба мара бај — бајање бан — назив за сваког човека према коме се жели да се укаже поштовање баница — госпођа барак — космат пас, рундов баучина — велики баук којим плаше децу беле пчеле — Када се пчеле у кошници намноже,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.” Цар јој ово одобри и потпише.
Ујутро у просвитање устану слуге и приправе се на пут, и отиду те пробуде ђевојку казујући јој да им је госпођа њезина маћеха наредила да је воде у прошетњу, на које она сирота не знајући шта јој се приправља добровољно пристане и
видећи да је преварена почне молити, плакати и заклињати да је не убију, али кад јој они казаше како им је заповједила госпођа и да друкчије не смију вако да обадва главом плате, онда им она опет рече: ,,Ах немојте ме убити, а просте вам моје
Кад прође неко време, царски син учини велику част и сазове много господе и госпођа и господских девојака и своје и из туђих царевина.
излијечи, моја ти га је мајка замађијала, него добави очи од змаја, срце од аждахе и змију крилатицу ухваћену између госпођа, па свари у једноме лонцу неомрчену а у води неначетој, од ђевојке самохране а на ватру самотвору, па нека за три
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
проведох у манастиру док не сабрах ваше у Господу љубљено стадо, пошто је мојој немоћи не мало помогла Владичица наша Госпођа Богородица и Наставница. „Мир вам“ говорећи, као и Христос својим ученицима. (Лк.
Тако, пак, Пресвета Владичица Госпођа Богородица Доброчинитељка да узврати њему овде владавини његовој, и у другом доласку Христовом.
У исти дан и богодана му супруга, госпођа бивша све Српске земље, Ана, и она прими овај свети лик, и наречено би име јој госпођа Анастасија.
исти дан и богодана му супруга, госпођа бивша све Српске земље, Ана, и она прими овај свети лик, и наречено би име јој госпођа Анастасија.
Када је ово свршено било, отац наш господин дође у наш манастир, који и сазда, Свету Богородицу Доброчинитељку. Госпођа Анастасија оде ка Светој Богородици у Рас.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” На ове речи доброг и простосрдечног епископа, сви који су били при трапези почели су се крепко смијати. Госпођа Калиновичка, сестра домаћинова, уздржавајући се од смеја, почне беседити: „Преосвештени господине, како нас ви
“ „Но, шта ја то видим? Неке од госпођа као да сузе отиру! Тако ми Христа владике, то није право да ви мене частите, а да ја вас чиним плакати!
Онда стара госпођа заповеди своме капелану (то је био ови свештеник) да ме узме у свој дом; пробеседи нешто с њим гречески, пак онда мени
Стане он молити да му не чинимо те срамоте, да ће пропасти ако то чује стара госпођа; заклиње се да он није о злу мислио; у[х]вати за торбу пак не пушта.
Но стара госпођа, добра душа, видећи га да плаче кад служи литурђију, вара се и мисли да није сасвим опак.” Има у граду леп манастирић
У Задру, колонел Мајна, капетан Јово Грбљанин, конте Зорзи Габо из Кандије, госпођа Ана Рапсоманићи и мој љубими Лазар Славујевић Мостаранин, с[а] својим другом Симатом, и прочи купци Сарајлије — сви су
То знам да би му Бачванин нама[х] опсовао кесу. Из Меца пође с нами у друштво једна госпођа адвокаткиња, која у целом свом животу ништа не пије, то јест што се пије, ни воде, а совершено здрава и прекрасне крви
Он. Је инглеске порцолане трговац, но учен чловек и велики љубитељ јелинскога језика и књига, како он, тако и госпођа његова. Уздам се да се нећеш одрећи поћи сутра к њима на ручак.
При ручку г[осподин] Л. Почне | нешто казивати, тако да не имађаше времена јести. Госпођа често опомињаше га да руча, да гладан не остане.
Госпођа често опомињаше га да руча, да гладан не остане. Онда ја речем домаћину: „Мени госпођа јошт ниједанпут није рекла да једем, јер види да ја не чекам да ме нуди.
усердијем и ревностију полезне лекције чадам његовим предајем, ка|ко он тако и честна и добродетељна супруга његова госпођа Јелена, родом и душом благородна, описати не могу како су ми добри и љубезни били.
сам кћерˊма неколико месеци на [и]талијанском језику лекције давао, како он, тако и благонаравнејше и свете душе госпођа његова у великој љубови и милости су ме имали.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад стиже на крај улице гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млађа госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.
Миса бјеше при свршетку. По клупама било је њеколико постаријих госпођа. Фратри, један за другијем, њих десет, прођоше мимо њега. За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Ни за кесу дуката не бих ти ја дала да закољеш мачка, рекла сам му. — Откуд би, жено, таква госпођа као што је Роза јела мачке кад носи чизме боле од среског капетана? Да знаш, Роза Швабица једна је у целој Србији.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чу се лајање пса, чуваркуће, које је у псећем језику изражавало добродошлицу. „Чујеш ли?“, рече госпођа Смит, „наша деца враћају се већ из цркве“. Она отшкрину улазна врата.
Убрзо затим чу се његов радосни узвик: „Ујко, драги ујко!“ „Мој брат!“, викну радосно госпођа Смит. Деца појурише кроз врата и доведоше, уз тријумфалне узвике, свог ујака у трпезарију. Сестра му паде око врата.
Ху ху! Промрзао сам до костију“. „Спреми брзо врућ грог!“, рече госпођа Смит својој старијој ћерци. На вратима закуца кочијаш који је довезао свештеника, и донесе у собу повелики пртљаг
„Хана!“, шапну госпођа Шмит својој ћерци у уво, „начини још један грог за кочијаша“. Свештеник откључа свој путнички сандук, превучен
Почеше да се опет неусиљено разговарају и да оживљују старе успомене. „Како године брзо пролазе!“, рече госпођа Смит. „Не могу скоро да верујем да су прохујале двадесетитри године од како сам родила свог драгог првенца.
“ Њих двоје стајаху ту, узбуђени и не знадоше шта да чине. Госпођа апотекарева погоди својим женским инстинктом узрок њихове збуњености: они се не гледају више детињим очима, он виде у
А једанпут се прибојао, а милостива госпођа завриштала од страха мислећи да ми је куцнуо последњи час“. „При тим мојим опитима“, настави Лавоазије своју причу,
- среда: цела ноћ“. Сви се слатко смејасмо и забављасмо у лакомисленом тону рококоа. Госпођа Лавоазије погледа на часовник који је висио на зиду лабораторије.
А госпођа Лавоазије имала је сијасет таквих разноврсних жеља, али - то јој се мора признати - имала је и врло много укуса.
Такав намештај се сада, може видети само у каквом музеју. Но када ме госпођа Лавоазије уведе у свој велики и мали салон, не унезверих се као какав сељак који ту улете, већ се понашах као да сам и
Опипах и испитах стручним погледом њен квалитет, боју и сјај и оцених је. Госпођа Лавоазије осећала се врло поласкана мојим ауторитативним судом и била ми врло благодарна, као што се убрзо показало.
Он седи за својим столом са гушчим пером у руци, поред својих хемиских апарата, госпођа стоји поред њега, наслањајући се нежно и са пуно грације на његово раме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ВАСКРСЕЊЕ 1 Онога вечера, уочи великог празника, кад је мала госпођа Леђенски сама и узбуђена излазила из кина где је гледала „Васкрсење“, Београд је бљештао у осветљењу преко обичаја, и
Па госпођа Леђенски осети како јој у души опет оживе нека искра наде. И тако, још више оживљена оним свежим смехом гомиле, она је
довести у склад све оно колебљиво у духу што јој час изгледа ситно и ништавно, а час бескрајно важно и судбоносно. Госпођа Леђенски покуша прво да изазове срдито сећање ка прошлост, на онај доскорашњи живот у провинцији, монотон, мучан,
И у једном низу брзих, ужасних визија, госпођа Леђенски угледа још једном сву прошлост са страхом који је каменио: оно блажено детињство, онда вера девојке, па
Па госпођа Леђенски лепо осети како кроз њене жиле прође нека нежност, дубоко неко осећање симпатије за ту несрећну Каћенку, чији
Да уклони ову грозну слику, госпођа Леђенски се нагло окрете назад. И у исти мах један висок, елегантан и леп господин отменог изгледа, збуњено скиде
одмах стао муцати нешто о томе како се усудио да иде за њом и да је прати и како је једину жељу имао да њу упозна. Госпођа Леђенски застаде, па се веома зачуди својој савршеној мирноћи и присебности.
— Заиста, нисте као други, признајем. До виђења! Па је тек после растанка госпођа Леђенски осетила силно узбуђење и страх и немир да господин Леђенски не примети на њој какве год промене.
— И тебе се ништа не тиче што се твоја жена вратила кући после тебе? — питала га је немирно госпођа Леђенски извлачећи иглу из шешира према огледалу.
се господин Леђенски, неколико дана доцније, једног лепог и благог вечера пуног месечине, вратио сасвим касно кући, госпођа Леђенски преко обичаја, још није била стигла. Њему силно одлакну.
Ето, нико и не чита. Цео Београд је на улици. Дакле тако. Дајеш ми реч? Госпођа Леђенски, раздрагана као дете и као никад дотле, весело пружи руку, па онда загрли господина Леђенског.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Клавир је био напустио. Мјесто њега, сад је каткад ударала госпођа Миззи. При свјетлости двију тордираних стилских воштаница, подрхтавање жућкасте маље на њеној усни и пулсирање њеног
— Ох! Фа-мозан је Мато, с тим својим интуитивним етимологијама!... захихотала се госпођа Миззи забацујући главу дубоко уназад. — ...
Ваљда си се и сам каткад зажелио звјезданог неба над главом! Ушла је госпођа Миззи. Изненађено нас је погледала. — Ихр стреитет? Ум wас ханделт ес сиех?
Ја сам се добро чувао да не прекинем ту шутњу. Горе из салона зачуо се клавир: из добро укориченог Санг унд Кланг-а госпођа Миззи започела је прве тактове Асра-лиед-а. Танком назалном струјицом зрака пјевушио сам за клавиром. — ...
Опет је био позван и Мато, опет је приређен мали кућни концерт, и опет се госпођа Миззи неограничено одушевљавала. Прије него смо сјели за сто, Иван ме повукао за дугме у удубљење прозора.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
О мени и себи?... Један нам је крај, шта има да мисли!... Ја јој чиним све... свега има, као каква госпођа: ништа не ради, једе и пије, шта ће више ?!... Шта треба човеку друго ?...
Е, вала, нећу те ја по сву ноћ чувати.« — Шта ти вали што седиш сама! Живиш кâ госпођа... Шта ћеш боље? — рече он гласно. Станка запали свећу, па седе на под, по коме беху прострте неке прљаве поњаве.
Па кад прочитам указ, дигнем се, па право к Лени: Сад си госпођа капетаница прве класе, кажем ја, а она: Јух, болан, па сад за окружнога... Је ли то на реду ?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије. Цар јој ово одобри и потпише.
— одмах једноничити — једанпут на дан јести каница — каваница (која је често и берберница) када (кадуна) — турска госпођа каламар — перо од трске камара соба: хрпа, гомила кароца — кочија карпузе — лубенице касида — врста новца катил
ајван хак — право халалити — благословити, опростити ханума— госпођа, жена ханџија — гостионичар харар — врећа харач (харча) — трошак хат — в.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Било је то страшно искуство али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна, која је долазила у цркву богато искићена, обучена у хаљину са огромним шлепом и бивала је у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Цела породица била је одевена у најшареније словеначко рухо, али су сви у друштву, па и сам стари Луканић, и његова госпођа и сви словеначки гости, говорили енглески.
Њен син Кристифор продавао је по кућама у Пасеику, Белвију и Њуарку у Њу Џерзију дрва за потпалу. Стара госпођа пристала је да живим у колибици док се не појави неки закупац, а она да се брине о мени за извесну малу своту коју бих
Ја сам изузетно уживао у овом послу који је био одлична вежба и радовао сам се када бих још више урадио. Стара госпођа била је одушевљена неочекиваним резултатом.
Господин и госпођа Луканић такође су били ту Стара госпођа ме је пољубила и кроз сузе приметила да би и моја мајка исто тако плакала од
Господин и госпођа Луканић такође су били ту Стара госпођа ме је пољубила и кроз сузе приметила да би и моја мајка исто тако плакала од радости да је овде и да ме види како ми
Ћипико, Иво - Приповетке
—Брзо, па постави трпезу! — јави се госпођа, вукући се лијено из кухиње, застаде код прозора и гледа кроз стакло доље, у блато и каљуже слабо покалдрмљене улице.
је ни Спасоје, који се у град из Америке повратио и кога често види: газда је као и господар јој, а и жена му је права госпођа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић ГОСПОЂА МИНИСТАРКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранислав Нушић ГОСПОЂА МИНИСТАРКА Садржај ЧИН ПРВИ 4 ЧИН ДРУГИ 28 ЧИН ТРЕЋИ 58 ЧИН ЧЕТВРТИ 92 ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ
Нушић ГОСПОЂА МИНИСТАРКА Садржај ЧИН ПРВИ 4 ЧИН ДРУГИ 28 ЧИН ТРЕЋИ 58 ЧИН ЧЕТВРТИ 92 ГОСПОЂА МИНИСТАРКА (ШАЛА У ЧЕТИРИ ЧИНА) ЛИЦА Сима Поповић Риста Тодоровић
И ЧЕДА, ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ ЧЕДА (седи за малим сточићем, на коме је телефон, и завршава разговор): Госпођа министарка није моментано код куће... Не!... Како?... Па, право да вам кажем, ја не знам кад прима. – ...
) ЧЕДА (ишчуђава се): Охо! Па колико је то? ШЕГРТ: Шест стотина. ЧЕДА: Шест стотина?!!!... ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила. ЧЕДА: Добро, добро, иди!... ШЕГРТ (оде).
Перу). ПЕРА ПИСАР (на вратима): Дозвољавате ли? ЖИВКА: Изволите! ПЕРА: Свратио сам само ако би госпођа министарка требала какве услуге? ЖИВКА: Хвала. Засад баш ништа.
ПЕРА: И хтео сам да замолим госпођу министарку да ме не заборави. Ја ништа више не тражим него то да ме госпођа министарка не заборави. ЖИВКА: Него, видиш, сад ми баш паде на памет! Ви знате мога зета?
ЖИВКА: Ама, казала сам вам, не брините. АНКА: Ако се млада госпођа наљути на мене? ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други.
ЖИВКА: Па, казали су ми. НИНКОВИЋ: Госпођа Драга, док је била министарка, није хтела ни најобичнији корак да учини док се са мном не посаветује.
ЖИВКА (кобајаги убеђена): Па, да! НИНКОВИЋ: Госпођа, разуме се, пуши? ЖИВКА: Таман! Не могу чак ни дим да трпим. НИНКОВИЋ: И то, госпођо, морате научити, јер без
Ин кестион ту та фе дискрет?2 ЖИВКА: Молим! НИНКОВИЋ: Има ли госпођа љубавника? ЖИВКА (изненађена и увређена): Како? Ју, па за какву ви мене држите?
Можете ви бити министарка и без бриџа и без цигарета и без љубавника и уопште без отмености. ЖИВКА: Па добро, а госпођа Драга је л' она играла бриџ? НИНКОВИЋ: Разуме се! Научила је! ЖИВКА: И пушила је? НИНКОВИЋ: Разуме се. ЖИВКА: И...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Не треба ми така кућа, кућа сељанска, Нит’ ја хоћу да останем довек сељанка; За мене је да постанем вел’ка госпођа, Па да живим у палати, права бољарка.“ Покуњи се стари рибар, опет мору хајд’; А по мору гибали се дебљи таласи.
опет ка теби: Послала ме моја стара баба-Анушка, Она неће да остане више сељанка; За њу ј’, вели, да постане вел’ка госпођа Па да живи у палати, права бољарка.“ Златна риба нашег старца не укорава, Већ срдачно отпушта га: „Иди, биће све!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа. ВАСИЛИЈЕ: Забога, гди сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој.
ФЕМА: Дакако, медведе! — Видиш и ја како сам се променила. Да знаш, ја ти више нисам мајсторица. Госпођа, фрау фон, или ма... ма... како, врагу, француски кажу, не могу од љутине да погодим.
ма... како, врагу, француски кажу, не могу од љутине да погодим. ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма... мајс... госпођа, оћу да рекнем. ФЕМА: Тако сваки магарац ради да га виче милостива госпоја по три сата.
ЈОВАН: Шта, да ме правите пајацем? Мајсторице!... ФЕМА: Опет он! ЈОВАН: Све заборавим, госпођа, оћу да рекнем, ја нисам рад да се прави од мене комендија. ФЕМА: Тако највеће господе пединтери носе.
ФЕМА: Јокан, добићеш јошт и Анчицу. ЈОВАН: Анчицу, Анчицу! Хм, ала сте ви мајс ...онај, госпођа, велики, ђаво! ФЕМА: Ух, ух, ја ђаво! ЈОВАН: Како ви то све знате, као маторац неки. ФЕМА: Ја сам млада, Јокан.
ФЕМА: Право, Анчицема, и ја ћу да постанем кратка вида. АНЧА: Верујем, милостива госпођа. (Забележи.) ФЕМА: Док се тај, како се бестрага зове, штекер купи, могу се и с наочарима послужити, је ли, Анчицема?
АНЧА: Може, милостива госпођа. ФЕМА (узме наочаре и гледи кроз њи): Коми фо!... Пропопо, Анчицхен, како се ноблес тамо гди си служила унтерхондлује?
Могу и ја какву моду изнети, је ли, Анчицхен? АНЧА: Јесте, милостива госпођа. (Запише.) ПОЗОРИЈЕ 8. МИТАР, ПРЕЂАШЊЕ МИТАР: Помози бог, Фемо. ФЕМА: И овај је дошао да ми смради нос.
Безобразница, видила оно мало крајцара, па оће да спири. ЕВИЦА: Некаква госпођа Сара долази, пак је тако учи. Све кажу да нисам воспитана како ваља. МИТАР: Кад ниси воспитана, а ти ћеш ићи са мном.
Боље и у сокаку, само да је пространа. ВАСИЛИЈЕ: Није него јошт штогод! Сад ће се госпођа од дванаест иљада с марвом забављати. На пијаци, где су господа, шта ће нама живине? ЕВИЦА: Ја другојаче нећу.
ФЕМА: Коми фо! Није то шала, ма шере, ја сам госпођа вилозовица. Кажите ми, ма шере, која је јошт тако срећна? Није то мала брига, ма шере, да знам с ким ћу се мешати и у
Ако не добијем први стол, ја нећу у стол ни улазити. Нисам ја ћифтиница, ма шере, ни крпиница, него госпођа, фрау фон, што има пединтере са портунетом. САРА: Шармант, ма шере, шармант!
Петровић, Растко - АФРИКА
Вуије ми се смеје. Онај цвет који доносе таласи са острва у ствари је нека, врста чврстог сунђера. Госпођа Ј. каже да никад једног црнца, ма колико он био културан, не би примила за свој сто, и да она никад не пропусти
У тако страшном стању стижем у једно четири по подне понова у Боаке. Прва личност на коју наиђем у Боакеу јесте госпођа Беде.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Видим да ти је много дражија Од млека мога крвца његова. СТАНА: Смрт те не чека, Ти ћеш у граду бити госпођа; А Бошка чека смрт... (Гласно.) Сад збогом, људи! И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Што пођох ја?... А Венеција?... Ах!... Та плавог мора хладна богиња Беше ли мајка, или маћеха? Или госпођа сјајна, ласкава? Што ме отури, што ме издаде, Што ме удаде, што ме продаде? Ах, Венецијо!... (Вујо перјаник улази.
ха! ха! гле Вује ти! Међер и вук се уме шалити? БОГДАН: Па како, Вујо? Де причај, како још? Откад нам светла дође госпођа, Ваљда се дворац сав изменио? Све по латински?... Вила ил’ кастел? Ил’ тако нешто?... Тек нешто ново јест?
БОШКО: Ма збиља, Вујо? Ја је не виђех — Је л’ онолико лепа госпођа Кол’ко је наше песме узносе? КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси?
господар је с госпођом. КАП. ЂУРАШКО (за себе): А ја бих рекао Да је господар у њој нестао. БОГДАН: А с њим је госпођа — Та то сви знамо. — Ма воли ли је? Је л’ весô, храбар. Је ли погодан? Је ли пред њоме мушки слободан? КАП.
БОГДАН: Чусмо погрду... БОШКО: Ми чусмо наших мисли потврду! БОГДАН: „Господар је с госпођом...“ А то значи: Госпођа се у мушко облачи. БОШКО: Она калпак, — а он перишане. — БОГДАН: Госпа токе, — господар вистане. — БОШКО: Е, бруке!
Ма Латини су!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад су нам браћа. А кћи је њина твоја госпођа!... ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи! РАДОШ (за себе): Ал’ не да буде моја госпођа!... СВИ: Бог да је поживи!
А кћи је њина твоја госпођа!... ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи! РАДОШ (за себе): Ал’ не да буде моја госпођа!... СВИ: Бог да је поживи! Живела госпођа! ВЛ.
ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи! РАДОШ (за себе): Ал’ не да буде моја госпођа!... СВИ: Бог да је поживи! Живела госпођа! ВЛ.
Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару! Ти се не сећаш — Кад оно страшна сила удари На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да је
ЂУРАШКО: Светлости! Вујо, где је госпођа? ВУЈО (показује му лева врата. Окренув се Бошку и Богдану): Не даље, Бошко! Ну одбијте се, ђецо, јер, ждравља ми и
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У својим великим комедијама (Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Покојник и др.) сјединио је главне врлине својих претходника у тој врсти, значајност Стеријине тематике и
текстова на историјске теме (Краљева јесен, Урошева женидба и трилогија Деспотова круна) и две на савремене (Ланци и Госпођа Олга).
Ћипико, Иво - Пауци
Уто појави се на вратима госпођа, омотана вуненом, топлом марамом; нешто с прага рече Васи и њему приђе. За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад је госпођа отерала и кад то сазнадосмо по повратку са војне против разбојника из Усоре, отворише нам се очи. Но беше касно.
Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш. Морају запитати која је оно госпођа што блиста у злату.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Први спрат тог господског дома, осветљен безбројем свећа, пун је Гостију. Госпођа нема, да би њихови мужеви могли, несметано пијанчити. Домаћин дочекује сваког госта пријатељским речима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Водићеш ти моју сермију. Та и врапци су код мене бесни што су сити. А ти ћеш госпођа да будеш, да се у каруцама возаш и да заповедаш. Барем да се једаред види ко су Лазарићи и Лазарићке...
Шта би рекао Тоша, да је жив?... Напослетку, сам је Нолу изабрао... Нит госпођа, нит дама. А нико од нас није видео тог оца с којим се толико хвалисала, нит јој кад дође ко до њеног „наш крај, наше
— Госпа Нола засузи. — Све се разбија. Ја сам мислила да она у овој кући постане боља госпођа од мене, али у њој је проговорила и зрела девојка и она друга крв... Шта Бог да. А моје је да помажем ...
— Изронио камен, госпојице Каначки! — шапће, али гласно једна од госпођа с беле кафе, укљештена између две косо зарезане даске у плоту. Пуна јој коса иња, дуго је вребала комшику.
— Аха! зна се! Госпођа Друкер не само да добро свира, него има и јеврејски нос, као и фрау Роза! Пссст! Срамота! Зар се тако говори у осмом
— А како ли ће Павле разговарати у Паризу! — Ово последње питање поставила је госпођа апотекарка, велика помодарка варошице, која је најзад утерала госпођама паланачким у главу појам „елегантности”, и од
— Како се госпођа апотекарка баш озбиљно узбудила, сва господа стадоше да је умирују. — Криво чините Павлу, госпођо. — Павле има
— Мило ми је — рече госпођа апотекарка кратко, гурну завесу од зеленог сомота и нестаде иза ње. Тачно у то време кад се Павле спремао да напусти
Бранко се запрепастио: како се отац његов променио. А и Бабе се сетио. Сео, и очима тражи Бабу. Госпођа Лепосава окрете тужно на весело: — Оде нам Баба, сине, окрњи се наш весели фронт.
Просу се глас по варошици да то сигурно долазе у посету син и снаха, богаташица једна и велика госпођа, па се свекрва спрема за дочек. — Још ће оздравити, видесте ли је?
— И биће менажерија мачака и паса — додаје апотекар — знамо ми шта је живот Енглеза. Госпођа апотекарица забола, по јапански, две огромне коштане плетеће игле у косу, скрстила руке на вуници бледоружичасте боје,
Већ у шест ујутру сазнало се да Црнац није дошао. У осам се знало шта се по енглески спрема за доручак. У девет је госпођа апотекарица чула за шлафрок младе госпође, и чудила се какве то могу бити кућне ципеле од златне коже, у шиљак, и с
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, она која роди, а не доји, као што Стојковић вели, јест само полак мати, но мода је највећа госпођа, ви знате и ја знам, и ко се њој не покорава, није ништа друго него невоспитана клада.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
известан смисао и гостима тумачила шта сам ја тиме хтео рећи, што ми необично личи на случај са зеленим папагајем госпођа-Миле апотекарице, коју сам доцније у животу познао.
рећи, што ми необично личи на случај са зеленим папагајем госпођа-Миле апотекарице, коју сам доцније у животу познао. Госпођа је имала једног зеленог папагаја који је, по њеном уверењу, говорио и кад год би он закречао: „ла-ра-ро-ра-ро-ра!
“ госпођа би нам објашњавала да он то каже: „добар дан желим!“ што ми напрежући до највеће мере и пажњу и слух, нисмо могли никак
Млада госпођа Олга добила је о рођендану брилијантске бутоне и задела их је у румене ушне рупице. Ви дођете да јој честитате дан, а
Зар не налазите? И зар вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!
“ То млада госпа; али ће то исто учинити и њена госпођа мама, која свакојако жели да изазове од вас бар ову фразу: „О госпођо, колико је младих које би вам могле позавидети!
Госпа Станка је била једна млада, отмена госпођа, пријатељица наше куће, која нам је чешће долазила. Једнога дана, када сам запазио на њој извесну прошену, поставио
Тако, на пример, госпођа-Милки удовици, која је увек лепо обучена и јако намирисана долазила к нама у посету, рекао сам једном: — Јеси ли ти
пудлицу госпође Вујићке, према којој сам пудлици осећао неку нарочиту одвратност, намазао тако мастилом да је госпођа Вујићка пала у несвест и годину дана није могла честито да испере своје љубимче.
Колико је пута господин судија однео кући кутију са пудером госпође начелниковице, а госпођа Стана удовица футролу од муштикле професора српске историје.
Па онда госпођа попадија кутију са бурмутом среског начелника, а срески начелник започету чарапу са четири игле и клупчетом г-ђе Маре,
рецимо, моја жена; док се није удала за мене, била је нико и ништа, је ли, а кад је стала уз мене, она је госпођа учитељица. Је ли тако? — Тако је! — одговара цео разред.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И тај бедни и наказни живот тиранин би најзад узео. Истог је мишљења и Пријездина љуба, поносита Јелица госпођа, која једноставним речима — као нешто што се по себи разуме, што је једино природно и могуће — изражава најплеменитији
С тим моралом раја је ишла из победе у победу. Наша земља постала је за Турке ненасита гробница. Госпођа Туркиња у страшном сну гледала је под својим грлом устаничку руку која јој кида ђердан, слушала кобне звуке и опажала
ђевојку, колико ли повести сватова; да ми видиш Роксанду ђевојку: може л' бити за цара царица, може л' бити свој земљи госпођа: да је видиш и да прстенујеш“. Вели њему Тодоре везире: „Хоћу, царе, драги господине“; пак с' опреми, оде у Латине.
или ми га издај, ходи к мени у приморје равно, бијеломе Скадру на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести, на свили сједити, а носити диву и кадиву и још оно све жежено
Ја сам рада тебе послушати, но ми лудо чедо некупато, а бијело платно неиспрато“. Вели њојзи госпођа краљица: „Иди, каже, моја јетрвице, те однеси мајсторима ручак, ја ћу твоје изапрати платно, а јетрва чедо
Ту сједоше пити вино ладно. Таман бише вина највишега, и о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави девет
Тад говори славни кнез Лазаре: „Чујете ли, сва српска господо, шта говори госпођа Милица, јер не градим нигђе задужбине?
ето ти слуге Милутина, носи десну у лијевој руку, на њему је рана седамнаест, вас му коњиц у крв огрезнуо; вели њему госпођа Милица: „Што је, болан, Слуго Милутине? Зар издаде цара на Косову?
Скиде њега госпођа Милица, и уми га студеном водицом, и зали га црвенијем вином. Кад се слуга мало повратио, пита њега госпођа Милица: ,,Ш
Кад се слуга мало повратио, пита њега госпођа Милица: ,,Што би, слуго, у пољу Косову? Ђе погибе славни кнеже Лазо? Ђе погибе стари Југ Богдане?
досад си се Марковица звала, а одсад си Минина госпођа. Иди, душо, у ризнице доње, те донеси три купе дуката, да дарујем црна калуђера“.
За кога сам лице одгајила? Да га љуби црни Арапине!“ У то доба и ноћ омркнула. Сан уснила госпођа царица, ђе јој на сну чоек говорио: „Има, госпо, у држави вашој равно поље широко Косово, и град Прилип у пољу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето ти, једном доби видеше Перси где једна врла госпођа кроз капију градску изађе у њихов табор с многима хубаво оденути фрацимерки и с млади ичоглани цареви.
убити, ил' на далеко у незнану земљу продати, то не би њему ни допало оно царство руке; ни би га обмиловала онамо она госпођа, која га је себи купила, да није он за роба био продат.
Тако пак и госпођа да није за њим пожелила, не би он допао царева зиндана. А да није био у тамници, то не би ни цар, фараон, за њега
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
филдиш — слонова кост Филибе — Пловдив фрљати — бацати фустан — хаљина халал — законит начин ханума — жена, госпођа хаџилук — поход Јерусалиму хаспапити — рачунати хизмет — служба цврст — чврст ценити се — погодити се чаир —