Дучић, Јован - ПЕСМЕ
дар-маром, Извесна пометња наступи у чину: Ту капетан псалме цитира са жаром, А доминиканац свира мандолину... Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дама, приповеда Једну плаву причу из
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она се мало збуни. — Г. Туманов ми је казао. — Да, — рече Туманов простодушно како га је бог створио — госпођица је питала, како је врата отворила, шта ви радите. Ја је погледах испод ока.
Срби су Словени. — Ах, тако! Молим, опростите — извињаваше се госпођица. — Знам, сад се сећам. Ваш је језик сродан с мађарским? Ана ми не даде одговорити, она се уплете.
— Зар су Мађари Словени? То је као кад би неко тврдио да наш језик има сродности с персијским. Госпођица Ведел беше црвена кô паприка. Ја се нисам ништа срдио.
Ја гледах само у њу. И њој беше тужно и хладно. Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни. Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање. Ја јој начиних неколико обичних комплимената. — А има ли у вас клавира?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Дакле, госпођица Меланија ће нас поштедети. — Неће вам ни доћи, не бојте се, баш да је и зовете. — Та да! Има она доста унтерхалтунга
Дакле: сума-сумарум, — ви сте крајни виновник све ове данашње среће господин-Перине, а и госпођица-Меланијине (к’о што бар ви велите). — Та помало јесте и тако! — вели поп Пира.
Африка
нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво. Пошто јој је глас влажан и мутан, а речи нагле, нема сумње да је заљубљена.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Шта ми се може десити? ПАВЛЕ: Па то да изгубите зета, не зато што би вас он напустио већ зато што би ваша госпођица ћерка на пустила њега. СПАСОЈЕ: Ја вас не разумем.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1888. драматизовао је Пушкинову приповетку Госпођица као сељанка, потом дао историјске комаде: Богумили (1889), Душан Силни (1890), Задужбина (1891).
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
По гдегде забелела би се и зашуштала која сукња. На бедемима од шанчева стајала је по која гомила господе и госпођица и гледала на „друм“, по коме су промицали товари у варош, и Цигане, Циганке, просјаке, који су се разилазили по већ
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути. Он ће њој сам доносити плату, све ће олакшице он њој чинити...
вашег послужитеља нек донесе моје бисаге из суднице и примите нас у ваш стан да се мало заложимо и разговоримо. Госпођица, држим, неће отказати ? — Захваљујем... али сам тако уморна, да би ми сад одмор био пријатнији од јела.
да умрем овде... — Оставите га, молим вас, рече Љубица, која се веома узбуди од старчева плача. — Добро, кад госпођица за тебе моли, одговори писар, па стаде нудити нове пријатеље јелом и пићем.
Гојко одмах дође, али му и лице и цело понашање беше сувише службено; његово лице као да пита: »Шта жели госпођица учитељица ?« Љубица му одмах приђе и, климнувши главом, промуца: — Извините... што нисам ја к вама дошла...
И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин: — Госпођица није имала коме досад да се обрати ради уписа, а сад је рада да плати сав улог од почетка године.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
путујуће позориште Шòпаловић! ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећну и чедну Амалију игра млада и лепа глумица, нада српског театра — госпођица Софија Суботић!
Ја вам све остављам са пуним поверењем! (Улази у кућу) ЈЕЛИСАВЕТА: Софија би бар мало могла да помогне! Него, госпођица, одмах на плажу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
О којој, да постоји на свету, ни појма нисам имао. То је била једна госпођица Вујић, сестра од тетке моје матере, која је хтела да се уда, пре много година, у Панчеву.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
соба је тако хладна, пећ као лед. Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева... Госпођица у школи каже да је данас празник матера и деце — Материце... Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ја немам деце, али ће држава послати моју свастику да учи сликарство. — Госпођица свастика има дара? — Та она досад није сликала ништа; али, ко зна, може се очекивати успеха.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(сећа се) долазила је и наша госпођица Даница... ЈЕВРЕМ: То остави... него други, туђини. МЛАДЕН: Па онда... долазио је поп Видоје.
ЈЕВРЕМ: Јест, код оне Ангелине. СЕКУЛИЋ: Па онда? МЛАДЕН: Па онда... чекај, поп Видоје, па онда опет госпођица Даница... ЈЕВРЕМ: Ама, за друге говори. МЛАДЕН: А јест, био је и господин Срета учитељ одјутрос.
СЕКУЛИЋ (Младену): Ко је још долазио? МЛАДЕН: Кмет Средоје, па после њега опет госпођица Даница. ЈЕВРЕМ: Ама, прескочи њу! МЛАДЕН: Е, па онда кмет Средоје. СЕКУЛИЋ: Тај кмет ти је риба с обе стране пржена.
за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си, бре, смео за њега да гласаш? МЛАДЕН: Па... молила ме госпођица... СПИРИНИЦА: Ију! СПИРА: Ти да ћутиш! СПИРИНИЦА: Па казала сам само: ију! СПИРА: Немој ни „ију” да кажеш!
Па пошто сам имао два гласа, госпођица ме окупила па каже: један дај за оца, а један за зета... ЈЕВРЕМ: Ама, ког зета; чијег зета? Није он ничији зет, море!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Маћеха и пасторка) и 36. (Како су радиле онако су и прошле) послала ми је госпођица Милица Стојадиновића из Врдника; 9. (Змија младожења,) и 10. (Опет змија младожења) послао ми је Земунски учитељ Г.
Димитрије Чобић; као што је ова последња, оваку ми је од прилике послала и госпођица Милица Стојадиновића, | а и Г. Василије Јовановић кад је био учитељ, у Земуну дао ми је једну написану; 13.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
с нежним дармаром; Извесна пометња наступи у чину: Ту капетан псалме цитира са жаром, А доминиканац свира мандолину; Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и тона, Окружена јатом дамâ, приповеда Једну громку причу из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту се нађе са својом вршњакињом која је таман била дошла. То беше госпођица Стореј, ћерка лекара која је, нешто млађа од Њутна, некада била његова другарица.
Цело друштво повика као из једног гласа: „Погоди ко је то!“ Он даде тачан одговор. Госпођица трже своје руке натраг, он устаде и окрену се - обоје се погледаше узајамно. „Исак!
Једнога дана рече му мајка: „Ја сам, драги сине, о оној ствари добро размислила и распитала се. Госпођица је као што и сам знаш из врло добре куће, лепо васпитана и имућна; запроси је!“ „Како бих то смео, драга мајко?
„Што још ниси, постаћеш једног дана“. „Једног дана - Године ће дотле да прођу!“ „Госпођица не може чекати годинама на тебе, она је прешла двадесету.“ „Ето увиђаш и сама!
„Или госпођица Стореј, или наука. - Једно од тога двога!“ Он се колебао и недељама не дође ни до какве одлуке. У то га изненади једна
Зато се неће никада оженити. Госпођица Стореј схватила је, са племенитим самоодрицањем, сву величанственост Њутнова порока; они се пољубише као брат и сестра
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— рече неки непознати. — У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
твоје, светло и угледно, Да би било лепо, на камену живи Са одбором, колом твојих другарица, С мирисним букетом вечних госпођица.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Да, доведите га - приметила је једна заједљива млада госпођица, - кад је он овде и ви личите на човека и скоро па да сте лепи.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Ја ти се радујем, — рече јој госпођица, кад се Цвијета, постиђена, из кухиње вратила, и насмија се преко воље, као да јој завиди на толикој срећи.
преко дворишта у дућан; господарица, дремљива, вуца се по кући, чека на коју пријатељицу да је походи и разговори. Госпођица се забавља својим шиваћим послом, а уз то гледа на улицу, на свет што се по киши жури.
озбиљно, а господарице пак настоје да је утјеше, мада их она у узбуђењу и не слуша, и не разабира њихових ријечи. Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини. А очи јој играју и дођоше свјетлије.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
се за час тили врати, Поклони се и одговори ми: „Молим лепо, срце ћемо данас Ставит’ овде на ово сиџаде. Госпођица сутра ће га наћи, Јер, верујте, данас нема каде. Зар не знате, данас је венчање, — Ох, стекла је мужа богатога.
Петровић, Растко - АФРИКА
нема, његово преплануло лице и руке изгледају сасвим црни према оделу, да га са уживањем слушам како лаже по два сата. Госпођица Н. долази нам у друштво. Пошто јој је глас влажан и мутан, а речи нагле, нема сумње да је заљубљена.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
! Е, благо закону ако се и ти прихватиш за њега! ВИЋА (злобно): Из овога се писма види да госпођица воле неког и зато се према честитим домаћим синовима онако понаша. Па кад је тако, онда бар нека пукне брука!
Ја гутам то и трпим, јер имам друга обећања, а оно – ево, госпођица пише љубавна писма. Па сад не дате још ни да се чита, иако то мора да буде. КАПЕТАН: Чекај, де! Чекај мало!
ВИЋА: То је срамота, да једна госпођица, ћерка нашег старешине... КАПЕТАН (наставља): Изгрди тог истог старешину. ВИЋА: То је друго. КАПЕТАН: Зашто друго?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Таква су и три романа објављена 1945: На Дрини ћуприја, Травничка хроника и Госпођица. Нешто касније објављена Проклета авлија (1954) показала је сву Андрићеву приповедачку вештину: прастаро уоквиравање
Ћипико, Иво - Пауци
—Никакова тајна. Хтјели смо да вас изненадимо; а ствар није особита. Господин, — и показа на њих руком, — и госпођица — заручници. —Збиља? — промуца он и оћути као да му се нешто испод ногу измиче. —Тако је!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ко зна да ли је баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека успаљена госпођица коју је брижни отац чувао за мужа иза дебелих зидова па је од Дадаре није могао сачувати, јер је тај окачењак, тај
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два. У коме има госпођица (Салона наших прави крас!), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Општи смех. Госпођица Каначки, честа посета код Јулице, преузима реч. — Свеједно сад црна кафа, него што је то да и шеста недеља прође од
Некада танка госпођица, потхранила се, па и разбректала. — Прсти и зглобови су ти одебљали, Синка; ја ти кажем да продамо клавир; никада више
Чим су клавир изнели, госпођица Тинка, некако као ражаловани официр, малаксала је у држању, и престала да крије да се саживела с једним малим
Та три младића наша, три поета. Просто не знам како наше госпођице одолевају. Ја да сам госпођица — хвала Богу што нисам —ја бих често и образ погазио, и сваки дан бих другог момка волео...
То је она госпођица Царановић, с црвенкастоцрном јаком косом над као камен хладним челом, што је просцу написала: „Ни за кога, па ни за
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
σωμα) у тело МИЛОСЕРДИЈЕ — милосрђе МИС (енгл. міѕѕ) — госпођица МЛОЖЕСТВО — мноштво МНЕНИЈЕ — мишљење, схватање МУЖЕСТВО — храброст, јунаштво МУЛТИПЛИКАЦИЈА — множење (у матем.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Већ када је пред подне дошла тетка, ја сам јој рекао да знам зашто нема надут трбух, а кад је после подне дошла госпођица Савка, протина ћерка, ја сам јој рекао: — Пази да не будеш несташна, јер ће да ти се надује трбух!
Зар може, на пример, бити узвишеније инспирације до кад вам каква госпођица сањалачка погледа и топла осмеха поднесе своју лепо укоричену споменицу, на којој златним словима пише „Поесие“, а
Она болно зајеца и исповеди ми се: — Госпођица ме пред целим разредом назвала гуском, рекла ми да сам глупа гуска... и све се смејале... и... — Па то није ништа!