Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам оборила очи доле, нисам је смела више гледати... него тихо, једва шапћући, рекох: „Госпођо, ја сам дошла да служим“. Она ме је опет пажљиво мерила.
1871. МОЈА ЉУБАВ ПИСМО ПОКОЈНОЈ ЦЕНЗУРИ Гробље је немо, а мртви не читају... То ће вам, покојна госпођо, сви доктори посведочити; пак и опет гробар што вам печат на надгробној плочи чува, уздрхталим уснама радозналом
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ Пријатељу Милану Ракићу ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, кô прије, С радошћу на лицу минућемо салу, Као да никад ништа било није.
Хтеде да се снужди и да сузе распе, Но беше у журби. Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу. Љуба се окрене бирташици. — Госпођо бирташице! Кажите ми где седи овде млада госпођа Перса трговкиња? Има дућан, велику трафику и кућу.
— Дакле, да радимо? — Да почекамо до пролећа. — Ал’ ако ја, госпођо мамице, до пролећа вољу изгубим? — Но, то би лепо било! То онда ни сад вољу немате!
— Је л’ ово штафирунг фрајла-Паулине, госпођо Макро? — Тако ће нешто бити! — Видиш то, Љубо! Толика сала, па с каквим скупоценим стварима напуњена!
— Та шта ћемо ми матори овде? Оставимо младеж нек се забавља, а ми хајд’мо онамо; је л’те, госпођо Макро? — Та и боље је за вас ликер него клавир. Хајдете! — Баш добро, — дода тихо чика—Гавра.
— Па шта би вам фалило! Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра! Је л’те, госпођо Макро? — Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи. — А шта нам фали?
— Па кад као пар изгледамо, госпођо Мокро, а оно да се узмемо. Хајде, пођите за мене! — Маните се тог посла! Зашто би’ ја за вас полазила?
— запита Љуба. — Кад јој је врло мучно било. — Хајд’, Љубо, седни овде с нама па пиј; а ви, госпођо Макро, седите до мене! — Нећу поред вас, бојим се; сешћу овде поред Пинтерића.
Један прост момак иде из бирцауза управо Калајићкиној кући. Мати је баш у кујни. — Добардан, госпођо! — Бог ти добро дао! Које нам добро носиш? — Та, добро вам носим, фајн ђувегију са проводаџијом.
Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује. ЧикаГавра не може више да одоле. — Та нема вам пара, госпођо! Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!
— Ха, ха, госпођо, малочас рекосте да имам талента, а то је имање. — Таленат још није имање. — Разумем вас. Па, колико их има који с
— Молим, приповедајте целу ствар. Јефта му пружи акције. Бабоња чита, маше главом. — Као што видим, ви сте, госпођо, Рогозићима род, сестра Рогозића? — На служби. — Па брат и сестра за такву багателу, једну питу, да се заваде!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ја или она, па коју више воли. Обадве не можемо, а није она него сам ја вид'ла муку око њега од ово лицно. Рано, госпођо, остао без оца, сами видите: како данашња деца то не признају, а она гуја уме фино да се вије око њега.
'' — Госпођо — рече он кад су стали једно према другом до прозора — ја незнам да ли вам је муж икад говорио о мени. Ако јесте, онда
“ И кад мало дође к себи, он љутито одговори: — Ни трунке частољубља у вама, госпођо. — Варате се, него ја волим дете у јунаку. — А ја безумно волим своју вереницу.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Од осамнаест година. ЈАЊА: Пак? Кад сум се ја с њену мати женио, имао сум тријанда пенди. Иха, како би госпођо Јуцо желила да донесим читава болта, да правим проклето штафирунг, да чиним парада, да држим свадба! Море, нема аспри!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ИИИ РИНА, ПАВЛЕ и АГЕНТ РИНА (у елегантној јутарњој хаљини): Господин је од полиције? И АГЕНТ: Да, госпођо! РИНА: Не бих имала шта да вам објасним: код нас се ноћас десила крађа. И АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе?
Ја мислим да у даље констатације не треба улазити. Ја вас молим да ме ослободите. Госпођо, господине! (Оде.) ИВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (задубљен поново у књигу).
МИЛЕ (љуби јој руку): Тако ћу учинити, госпођо. Извините! Збогом! Оде.) Х РИНА, АНТА РИНА (пошто му је кришом добацила пољубац, обраћа се Анти, када Миле оде): Ја
Он је блед и врло збуњен): шта је ово; шта је ово, забога?! (Сети се.) Пардон, госпођо! (Прилази Рини и љуби јој руку. Обраћа се осталима.) Шта је ово? РИНА: Вама је рђаво?
РИНА: Тако ме је болела глава... СПАСОЈЕ: Све нас, госпођо, данас боли глава, али нема се куд, ствар је врло озбиљна, морамо се заједнички посаветовати и заједнички се бринути,
'Ајде, извол'те ми рећи ви, госпођо Рина, шта вам је милије: ваљалство или самоубиство господин-Миланово? Или изволите ми ви, господине Новаковићу,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Било је осам сати. Уђем у дућан, онде само Татијана, баш је месо ређала. Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”. А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?
Уђемо у собу. — Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? — Јесте. — Имате ли већ за њу каквог ђувегију? — Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што
Одма’ сам познô да је ствар добро испала. Из очију девојке не познаје се ни жалост ни радост. — Добар дан, госпођо Татијана, ево мене, хоће л’ бити штогод? — Свршено је, моја Софија од своје воље пружа вам руку. Је л’ тако, Софија?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
срушила се у несвест петнаест година касније, када је исти човек покушао да јој пољуби руку и казао: »РУ-КЕ, ГОСПОЂО!
— замоли шефа сале. — Надам се да не сметам? — Само изволите, госпођо! — дозволи јој он. На успавану, па поново пробуђену љубав, падоше два беланца, попут две крупне, лење сузе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Почиње се носити или средњовековно одело, душанке и лазарице, или сељачко одело. Не зове се више господине, госпођо, госпођице — но брате Србине, сестро Српкињо; место ви цео свет почиње говорити једно другом ти.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Ајде, пољубите се једанпут. СРЕТА: Ја то не тражим, милостива госпођо, али то је познато да је наш господин врло добар и милостив. СУЛТАНА: А ја? Ваљда сам ти очи ископала?
) СУЛТАНА: Јеси ли ти Сретиница? ПЕЛА: Јесам, милостива госпођо. Добила сам заповест да дођем код вас. СУЛТАНА: Ваљда си чекала лимуне, ниси могла раније доћи?
(Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу. ПЕЛА: Ја се радујем, милостива госпођо, да сам срећна на вас налкковати. СУЛТАНА: Видиш ти параснице како се она радује!
Знаш ли зашто сам те звала? ПЕЛА: Ја не знам. СУЛТАНА: Да обучеш моје аљине, а мени дај твоје. ПЕЛА: Милостива госпођо... СУЛТАНА: Ти не знаш тко сам ја теби? да ниједну реч не чујем! Ја знам што радим. Ти си једнаког лица и мога стаса.
Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дад’ ми ону фордиту. СУЛТАНА: Шта је то фордита. СРЕТА: Милостива госпођо, то је ово. (Покаже јој прстом, Султана донесе му, пак опет почне радити.
Што ће Пела за ово страдати, то не желим ником. (Замањује руком.) Ох, ох, милостива госпођо, ал ћемо да се рачунамо. Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што сваком трче у очи?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И звали доктора кад ти је температура скакала на четрдесет и два, а доктор казао: — Ништа, ништа, госпођо, код деце су те температуре увек високе!
она, кад су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча Дача, и кева, и матори, и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на телевизији, па баш кажем жени: погле, колко је израсла мала из комшилука!
Да несрећа буде већа, када је моја маман пролазила поред „Три грозда“, келнеришка јој с врата пропевала: „Госпођо“, казао је, „оћете ли ви вечерас да пребаците онај пљесак од педесет комада, или ће господин сам доћи да га мазне?
Господине амбасадоре, даме и господо, другови и другарице, госпођо професор, драги гости и остала поштена интелигенцијо!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Како се каже? — Да, господине. — Чекај, Хуана. — Како се каже? — Хвала, господине. — Госпођо Марија, тражи вас један господин. Један господин жели да говори са вама.
Нећу имати на чему да кувам. — Свеједно, Лоња, послаћемо вам за јело ја и моја стара. — Шта то сипате, госпођо? — Мало црнога вина. Да наздравимо сви. — У твоје здравље, Пипо. — Хвала, млади господине. — Јеси ли уморан, Пипо?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хајде, хајде, склањајте се! — наређује командант станице. — Па куда ћемо? — вели очајна мајка. — Госпођо, ја о томе не могу да водим рачуна. Излазите одмах! — каже им грубо командант станице.
— Онда се обрати жени благим гласом: — Молим вас, госпођо, боље ће вам бити ако изиђете изван станице. Хеј, војник... Помози госпођи... Е, тако!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она се намршти и грубо проговори: — Што бежиш? Нећу те појести. — Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати. Није ни излазило међу људе. Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно...
а шта му је то ? пита је кмет, као бајати зачуђен. Љубица му објасни; рече и колико ће коштати. — Бог с тобом, госпођо, што ће нам то!
Од мене ће на испиту да се захтева сто чуда, а ја од вас захтевам све школске потребе. — Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. »’Натема је...
Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе. — Е, моја госпођо, ко би онда смео жив изићи капетану пред очи!
А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за политику баш ни мало. Ја, братићу мој, само знам
— Шта је, господине, је ли опасно ? запита она, гледајући уплашено. — Врло озбиљна болест, госпођо. Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Је л кажете мени? ГИНА: Зар га ја овде перем да га ти прљаш? ЈЕЛИСАВЕТА: Истресам спаваћицу, госпођо, где је ту ђубре? ГИНА: У њој ти и има највише курвинског ђубрета! ЈЕЛИСАВЕТА: Могла би ти мало да бираш изразе!
ЈЕЛИСАВЕТА: Не може позориште да се мери као векна! СИМКА: Ја нисам ни казала... ВАСИЛИЈЕ: Знате ли ви, госпођо, шта је позориште? Седите у Ужицу, а на десет метара од вас — почиње Енглеска!
ЈЕЛИСАВЕТА: Треба да скинете црнину, госпођо Симка! СИМКА: Шта вам пада на памет, ја сам у жалости! ЈЕЛИСАВЕТА: Баш зато и кажем што сте у жалости!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Она ме погледа зачуђено и упита: — Ја бих вас молила, господине, за ваше часно име и за циљ ваше посете. — Госпођо, рекох јој, све што видим у овој школи тако ме изненађује, да не знам управо шта да одговорим на ваше чудно питање.
— Живи!... Глас му задрхта, а из очију потекоше вреле сузе... — Хајде, хајде у кола! — О госпођо, добро дошли! — викну Милан прилазећи им. — Шта?... А, гле... видиш ја моје дочеках, а твоја мајка, где је она?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.
“ А он јој одговори: „Госпођо девојко! ако си рада знати, порани побоље па ћеш видети.“ Друго јутро царева кћи урани врло рано, и стане да гледа у
“ А свињарче одговори: „Хоћу, госпођо.“ Она га упита: „По што?“ А он одговори: „Не иштем ништа, само да откријеш лице да те видим.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и непокривено изволети постарасмо се, да не би после нашег одласка, нашавши место, за које се молим, Владичице моја и Госпођо моја преславна Наставнице, непријатељ душа наших сотона поколебао вас од првог помисла, и своју праћку поставио и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЦИX ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, к'о прије; С радошћу на лиду минућемо салу, Као да никад ништа било није!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ рече она врло грациозно, па онда додаде шаљиво: “Не изгледате ни најмање меланхолично!“ „Терам, милостива госпођо, своје властито име у лаж“. „Е, кад је тако, разумећемо се врло добро!
„Морамо, без одлагања горе у наш стан: и Ви, господине Меланколиш!“ „Али, милостива госпођо“. „Без поговора! Данас је дан мога примања. Ту морате и Ви бити.
Затим сам имао не мање задовољство да Вам, милостива госпођо, будем претстављен“. Поклоних се са страхопоштовањем пред њом, а она ми пружи руку. Пољубих је са пуно осећајности.
Његов први јавни положај у нашем друштву и држави било је звање генералног закупника царина“. „Шта је то, милостива госпођо?“ „Сабирање индиректних пореза, тј.
„Питам се, милостива госпођо, на који волшебни начин доспева господин Лавоазије да удовољи свим обавезама, и налазим само један одговор на то
“ „Сада је већ касно: прошао вашар!“ Она ме погледа љубопитљиво. Значи да сте већ ожењени!“ „Ах“, милостива госпођо, „немојте ме о томе испитивати; то је жалосна прича“. Она једва обуздава своје љубопитсво, но не испитује даље.
“ „Заорао сам на више разних места, у механици, физици и астрономији“. „Све саме интересантне науке!“ „Јесте, госпођо!“ Долазе већ први посетиоци и зато ме госпођа Лавоазије одведе у свој велик салон да ме упозна са сваким од њих.
Она погледа у угао собе где су за једним столом седели Лагранж, Лавоазије и Лаплас. И ја бацих свој поглед онамо. „Госпођо“, рекох јој „не могу да верујем својим очима!“ „А што?
„Колико ће трајати тај велики Ваш рат?“ пита госпођа Лавоазије. „Врло дуго, милостива госпођо“, одговара јој Лаплас. „Значи: тридесетгодишњи рат“, додаје она. „Тако нешто“.
Но ако би могло занимати милостиву госпођу и Вас, поштована госпођо, каквим се проблемима бавим, не успевши још да их решим, радо ћу Вам о томе дати обавештења“.
„Шта му је то?“, пита ме она. „То ћу Вам, милостива госпођо, најлакше растумачити на једном конкретном примеру“. Она набра чело и напрегну сву своју памет.
„Ох, драги пријатељу“, одговара ми она, „преживела сам неизрециве страхоте и невоље“. „Чуо сам то, милостива госпођо“. „У првим данима револуције ишло је све да не може боље бити.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Нисте први кога сам приметила да ме прати — рече она. — Заиста, госпођо, немам обичај... — Али први сте коме сам допустила да ми приђе. — Срећа, коју не знам како, али...
— Одскора сам у великој вароши и, признајем, све ме интересује. Удата сам, али људи данас... — Госпођо, нису сви једнаки. — Скоро сви нестали су. — О, о људима мислим ја горе од вас, много горе, госпођо.
— Госпођо, нису сви једнаки. — Скоро сви нестали су. — О, о људима мислим ја горе од вас, много горе, госпођо. А ви сте рекли скоро сви... — То ми се не допада, брутално је. Себе изузимати, то је помало...
Себе изузимати, то је помало... — Требаће дуго да ме упознате, а кад бисте то хтели, госпођо, и после тога највеће чудо било би за вас ова смелост моја да вам приђем.
— Кроз цео мој живот, госпођо, који је био тих, складан, прост, ја сам се увек осећао несрећним. Понекад, гушен силним наступима туге, ја сам грозно
Ја се не варам, госпођо. Јер како бих иначе могао тумачити ону разбукталост, ону прву ускипелост, ону грозницу која ме је обузела онога дана
Допустите ми, госпођо. Ја знам да ми ви с правом можете не веровати, да се ви с правом можете питати: откуд то да човек који ме је само
Али не заборавите, госпођо, да има напрасних утисака, да има махнитих момената насмрт важних у животу човека кад он, гоњен мрачним и слепим неким
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Забављате се малко свирајући, је ли, Егидио? — Ето, племенита госпођо, да утучем вријеме!... — Свирајте само, Егидио! Само ви свирајте!
У једном разговору с истражитељем жени је избјегло да несталог назове „мој покојни“; а онда јој се преломио јецај. „Госпођо”, тјешио ју је истражитељ, „он за нас није мртав. Ми у струци држимо се начела: док нема леша, нема ни мртваца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време, ти притрчи и мене пољуби, па се не бој.
Проклета Јерина упита га: — Је ли, море, зашто си дошао? Он одговори: — Госпођо, ја сам дошао да ти кажем шта је народ решио: досад смо ти давали по једну плећку као данак за Божић, а сад велимо да
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Рећи ћемо! ПЕРА (госпођи Живки у коју као да има више поверења): Молим вас, госпођо, реците само: Пера писар из административног одељења. ЖИВКА: Хоћу, господине!
ЖИВКА: Да купи новине. Цркох од радозналости! Рако! Рако! XИ ПРЕЂАШЊИ, МОМАК из МИНИСТАРСТВА МОМАК: Добар дан, госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан! МОМАК: Молим лепо, послао ме је господин да му дате његов цилиндер.
Кажи ми, Даро, ти! ДАРА: Шта да вам кажем? ЖИВКА: Па зови ме као што ће одсад цео свет да ме зове. ДАРА: Госпођо министарка! ЖИВКА (Чеди): 'Ајде, кажи и ти!
ПОПОВИЋ: Хвала, хвала! ЖИВКА: Хоћете ли ви, гоподине Перо, сад у министарство? ПЕРА: На служби, госпођо министарка. ЖИВКА: Наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер.
Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије, па макар после умрла. Наредите, господине Перо! ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.) Пера писар из административног одељења!...
Ево, размисли сам, шта си ти и ко си ти: једна обична вуцибатина... ЧЕДА (увређен): Госпођо министарка!... ЖИВКА: Ама, де, ми ово разговарамо пријатељски и фамилијарно, и ја теби то сасвим фамилијарно кажем да
ЧЕДА: Диван план! Истина, рачун је направљен без крчмара, али свеједно. А шта би ви, госпођо министарка, рекли кад би вам ја рекао да не пристајем на све то?
УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! Пфуј! Шокинг?!... ЖИВКА: Шта је, забога?!... УЧИТЕЉИЦА: Немогуће, немогуће, госпођо, радити са овим човеком. То је тако неваспитано и безобразно дериште, да ја просто не могу више да поднесем.
На пример: да ли има какву женску с којом је онако... како да кажем... па де, онако?... ПЕРА: То не знам, госпођо! ЖИВКА: Ама, како да не знате, то мушки мећу собом морају знати.
ЖИВКА: Па ипак, морали би бар чути штогод? ПЕРА: Верујте ми, госпођо министарка, нисам ни чуо, а право да вам кажем, ја и не верујем да је он такав.
ПЕРА: Нисам, бога ми! ЖИВКА: Не могу просто да верујем! ПЕРА: Па право да вам кажем, госпођо: он је досад био само сиромашни чиновник, мала плата, а знате како је, женске коштају, па куд би ту сиромашан чиновник
АНКА (долази): Молим. ЖИВКА: 'Одите овамо, мало ближе! (Мери је зналачки од главе до пете.) АНКА: Шта ме то, госпођо, тако посматрате? ЖИВКА: Рећи ћу вам. Кажите ви мени, Анка, како ви онако стојите према мушкарцима?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Старац риби поклони се: „Рибо-госпођо, Не даде ми бака мира, прости досаду! Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ах, Венецијо!... (Вујо перјаник улази.) ВУЈО: Добро ти јутро, госпођо! Ждрав’ осванула!... А ну, ждравља ти, како ти се допада ова наша земља?... Простићеш, камен...
Јер ја ти, старче, радо не слушам Говора празног дуги безначај!... ВУЈО: А бог ш тобом, свијетла госпођо! Ко ме море чут просто му — нека ми чује разговор! А не море ли?... Нек’ уха чуло прстом заптије!...
— ну вељу неће бит лијепо? ЈЕЛИСАВЕТА: И није!... Одлази! ВУЈО: А ну, божа ми вјера! и не каза ми, госпођо, хоћу ли пуштит оно Латинче — што ли је?... те на те важдан ишчекује? ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчекује ме?
— Ко чека, знаш ли? ВУЈО: И рећ ти шћадијах — ал’ ти ме збуни, свијетла госпођо, и ријеч ми прекиде. — Неки чојек, дијете ли?
одлике Преиспунише душу прерано, — Што те у име дужда, оца ти, Као Венеције први посланик, Поздравит могу, светла госпођо!... ЈЕЛИСАВЕТА: И није — и мило ми је. То значи: и жао ми је Што те онако црна судбина Из Венеције злобно отиште.
ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?...
Шта носиш? Реци! Жалост ме неће ожалостити, А радошћу ме не мо’ш убити; Мањ да овако почнеш: „Госпођо! С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...
И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати... ЛЕОНАРДО: До тебе стоји, светла госпођо! Ако нам твоје нема помоћи, Детињства твога љуљку злаћену Лубардама ће душман видела, Син Арабије, бесно ринути У
Вујо!... (Вујо улази.) ВУЈО: А што ћеш са мном, свијетла госпођо? ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ био овде капетан? ВУЈО: Сад малоприје, ту се са Сердаровићима разговараше — ет’ ту, госпођо, баш
ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ био овде капетан? ВУЈО: Сад малоприје, ту се са Сердаровићима разговараше — ет’ ту, госпођо, баш пред двором у врту — а шта ти се ту није бесједило?... Знаш, младићи су...
ЈЕЛИСАВЕТА: Црногорац! КАП. ЂУРАШКО: То јесам! Али ми душа једно жељкује Да те увери делом, госпођо, Да има срца што ће погинут На миг ти ока.... ЈЕЛИСАВЕТА: То ти верујем... Али Венецији треба помоћи.
— Заповедај! А бог је свемогућ. И ево ти се кунем, госпођо, Свемогућега светим именом, Заклињем ти се оним престолом Са кога свемилостивна рука Безбројном свету светлост
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ко би рекао да је од почетка наше некадање астрономске преписке протекло пуних шест година. Хвала Вам, поштована госпођо и драга пријатељице, што сте ме Вашим љубазним писмом и Вашом лепом сликом потсетили на ту годишњицу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А тестамент, госпа протинице, ја писати нећу! — Ви сте лакомислени, госпођо Лазарић! То је ваша дужност домаћице, старатељке и поседнице, и грађанке! — Много је то заплетено за мене, што рекосте.
— Госпођо Лазарић, пред вама ми је лако бити прав и искрен; друкчије не бих ни умео. Ја доиста треба да се женим, и по годинама,
— Али зато вам је, госпођо, ваш други питомац без мане Шваба, ако баш не без мане витез — вели господин Јоксим, с ким госпа Нола разговара
И није. Али Срба добро учи! И паметан је... кад хоће. — И кад може, госпођо Лазарић! — Јесте, кривуда у њему нешто, али је још млад, а Нола још има снаге да се с њим понесе.
Да нисам ја камен јела, био би Лука данас шлајфер; као и отац му, а не абитуриент, како ли се то зове. — Госпођо Лазарић, не мислите ви тако како говорите. На сигурно место је пао ваш Шваба. — Како не мислим! Још горе мислим!
Бог с вама, господин Јоксиме! — Господин Јоксим се смеје као човек сигуран у своју ствар. Не знам, госпођо Лазарић, да ли је Бог с мном, али је сигурно са онима о којима ви водите бригу...
— Питате, како смо и шта радимо Јулица и ја. Не плачемо. Сузе су за мале јаде, моја госпођо. Обадве радимо оно што нам је сад пос'о. Јулица запира мужа и повија га у пелене, и ћути и трпи.
Кад вас бестидно почну варати и черупати, то је сигуран знак да миришите на пропаст и лешину. — Али молим вас, госпођо Лазарић, ту је ваша црквена општина, ваша, којој сте толико чинили, она је у питању. — Свеједно!
Можда има право господин Јоксим: испопова ми неки дан добро. (Госпа Нола га у себи имитује у пози и у гласу.) — Госпођо Лазарић, ви имате фикс-идеју, и то је доктор Мирко. Шта сте се привезали за колац! Или тај Мирко, или...
Ловци не улове сваки дан, али ипак живе, и баш зато су вешти и опрезни да им не промакне лов, кад се појави... Госпођо Лазарић, допустите ми да вас мало дрско запитам.
(Госпа Нола га опет замишља, и у себи имитује његов начин тестерења речи.) „Откуда вама баш, госпођо Лазарић, та фикс-идеја да волите лепе људе?
Адвокат и на ручку и на вечери. — Зашто тако хитно распремате, госпођо? Не могу да вас стигнем. Ја треба да размислим како ћу то све најпростије, и опет по вашој жељи извести.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»То је најлепше кад човек добре слушкиње има.« О, не госпођо, тамо су и слушкиње госпође, то јест слушкиње се толико брину као и госпође, јер тамо се кокошке и патке саме пеку и
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
лакој грани времена Отуда твој инат лепи У углу усана мојих Анђеле брате Боје горе Младошћу у мојој крви ЖИЧА Црвена госпођо Жичо Из мога срца излазиш Корачаш седмовратна У пратњи свог женика сунца По зрелим таласима жита И стојиш на самом
угла под тобом Корачаш у правцу своје висине И високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних птица под земљом До силног воћа на небу Све је на домаку
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ То млада госпа; али ће то исто учинити и њена госпођа мама, која свакојако жели да изазове од вас бар ову фразу: „О госпођо, колико је младих које би вам могле позавидети!
загрлио сам и пољубио комшију бакалина; па сам загрлио и пољубио и једну удовицу, мајкину пријатељицу, узвикујући: — Госпођо, ја сам зрео, ја сам зрео! То сам исто после доказивао и нашој куварици. А загрлио сам н пољубио и берберина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Шта ће са нама бити? — запита нас једна жена плачевним гласом. — Ви ћете се, госпођо, вратити својој кући, одакле сте и пошли.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Говорила љуба Угљешина: „О јетрво, госпођо краљице, нешто мене забољела рука, — тебе здравље! — пребољет не могу, већ ти збори млађој јетрвици“.
— пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“. Ал' говори Гојковица млада: „Чу ли, нано, госпођо краљице! Ја сам рада тебе послушати, но ми лудо чедо некупато, а бијело платно неиспрато“.
У тебе ћу вијек вјековати. удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој госпођо, Туркињо ђевојко. што нагони тебе у језеро? Зашто л' ћеш се удат за језеро? Каква ти је голема невоља?
Та нека те турски цар не паше!“ Па отиде госпођи у дворе, па госпођу привати за руку: „О Јелице, госпођо разумна, или волиш са мном погинути, ил' Турчину бити љуба верна?
“ А припаде Облак Радосаве молити се госпођи Јерини: „О госпођо, Ђурђева Јерино, поклони ми двије војеводе, та немој их младе погубити!
“ Тада рече дијете Грујица: „Ој госпођо, Џафербеговице, ништа мене тога жао није, већ ја жалим, Џафербеговице, кад сам био код двора мојега, ишао сам у лов у
Ал’ бесједе двије тице вране: „О госпођо, Крсманова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо јутрос са Цера планине, а јуче смо
Каж’те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам?“ Ал’ бесједе двије тице вране: „Ој госпођо, Кулинова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А и небо рече к светој богородици: уђи натраг у веселе к своме господину, госпођо, зашто не достоји се теби плакати, неголи теби понајвише једној ваља се радовати! Ама њу печао и туга обујми...