Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ако је веровати ономе што прича госпоја попадија Ћириница (а то је присна пријатељица госпоје Спиринице), а што је из њених рођених уста чуо и забележио сам писац, веле да је добио тај надимак отуда што се
краде маст и пече крадом лукумиће кад сви по кући заспе, и части се са себи равнима, да се послужим сопственим речма госпоје Сиде, — која је већ чула за госта, и одмах се сетила прексиноћњег сна и дошла амо пред кућу.
« А до овога слика онога другога Јосифа, онога прекрасног Јосифа из Старог завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице, и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овај мало после
Збогом! — Та није баш онако к’о што је требало — извињава се домаћица — ал’ ви ћете већ извинити!... Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, боже, ваљда већ велике девојке, ваљда већ на удају, а? — Та па зар ниси чула да се удају обе!
А тако сам, онако... знате баш расположена била тога дана за жалост, — да вам не умем каз’ти... А госпоје око мене па све кажеду: »Та умирите се, ал’ дођите к себи, фрау-Габриела! Само забадава себе упропашћујете!...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир, и уопште све од главе до пете како јој стоји.
косу, па умочим чешаљ у шећерну воду, па потерам зулуфе преко качкете, а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше), па све трепљу за мном! Какве госпоје!
Какве госпоје! Шта је ова госпоја Катика, Кристијанова жена! Ти не знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи
САРА: Драго мије, драго мије, то је за мене доста. Јошт кад би било мало сарме, то ми је остало у души јошт од госпоје Мирковичке, а и ајнгемокц не шкоди; а печење, а, то даје апетит вину.
) ВАСИЛИЈЕ (снужден такође изиђе). ПОЗОРИЈЕ З. (Соба код Феме) САРА и РУЖИЧИЋ ступе САРА: Ова је кућа госпоје от Мирич. То вам је жена, то је госпоја што јој нема пара. Што она части, не части ниједна.
месити, какав ће бити сос, од колико фели цушпајз, какво печење, зашто, да вам право кажем, нема гостољубивије жене од госпоје Миричке; и ја сам на ручак позвата, и нећу јој отрећи, верујте ми, мон фрер.
САРА: Мон фрер, ви ништа не одговарате на артигкајт госпоје Миричке? РУЖИЧИЋ (једнако оди, никога не гледајући). ФЕМА: Он се ваљда штогод срди. САРА: Зашто би се срдио?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чизма ми је пукла, Тур ми се пара, А чоја ми фина На фраку се цепа. Госпоје немам, Фрајле ме неће, Којекакве дроље нећу, — Моје невоље!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Али сам му бар и казао. Знам да би госпоје другојаче известије о њиовим аљинама и о тјехже дјејствију дале, но будући да наш циникер само једно јапунџе преко
« Пак зато, госпоже, има врло лепи плаветни и зелени дама у месецу, тако лепи као што су код нас најбеље госпоје и девојке.