Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
господин’ Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке — и ја и Јула. — Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица. — Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве. »Добро кад не рече: цвекла!
— Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити! — О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица — вели Пера, коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
леп и бистар, али напуштен и неваспитан, рече једном у кујни госпа Нолиној, где се врло добро осећао: — Мени је госпојица Јулица као једна циркуска играчица, што сам је видео. Ишла је по жици, уф, не умем вам испричати.
Синови се нижу, љубав између родитеља расте, планови шта ће који син постати, хој-хој-хој — прозвижди тек у причи госпојица Тринчић. Кода једина остајала је некако ван те тесне заједнице.
Једаред, мала сплеткара додаде и ово: — Била јуче код маме госпојица Ната, и питала за твог тату и за тебе. Је ли, Соко, је л' и она хтела да се уда за твог тату кад је био удовац?
Је ли, Соко, је л' и она хтела да се уда за твог тату кад је био удовац? — Хтела је! И још је хтела и госпојица Савета, и она... она госпа-Мара, и још друге... Лорфе! Све би хтеле да буду маћије... Агница би их ваљда све и волела..
— И ја бих волела да сам скитница — барјачи Сока обема рукама. — Ти си госпојица, Соко — тумачи Мија — али да знаш да међу скитницама има и женских, жена и девојака, каже Радован.
Мимић, то је друга ствар; и право је чудо да се Анча не види на пијаци. — Као да је то чула госпојица Тринчић, комшиница Мимићева попела се на дрво, и не узалуд: једна црно повезана глава, Анча, искрсну између двојих
— „Што кажу: сувише је страшно... Одједаред, као гром, и још горе: нити си што видео ни чуо, а деце нема” — носи госпојица Тринчић извиђачке мердевине и медитира.
— Ограду ипак наместише. Тад се први пут појавила, да остане цело после подне, госпојица Ната, ћерка Пантелије чиновника. Ограду наместише како нико никада није: само с једне стране, према Савином кућерку.
” — „Ђаци то у Савин кромпир.” — „Престао човек да плаћа аренду” — говори више зубима него језиком госпојица Наталија Рајић пробајући пред огледалом нов шешир којије сама начинила.
Куд се денула Ната чиновничка кћер, и госпојица Ната са шеширом и у лепој хаљини. Ната поседница, Ната, удавача са имањем!