Употреба речи госпојице у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А чиме би’ ја то заслужио? — Па ето тиме... Ако будете, то јест, пред нама фалили варошке госпојице. Је л’, Јуло? — Јесте! — вели Јула.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Изронио камен, госпојице Каначки! — шапће, али гласно једна од госпођа с беле кафе, укљештена између две косо зарезане даске у плоту.

Ната је била бар седам, осам година старија од Мирка. Заправо, већ почела да матори. Иначе, изнуђивала је назив госпојице: помодарка, од сваке крпе вешта да нешто направи, носи шешир, с метлом је нико ван куће није видео.

Они из вароши не траже младу на Кашикари; а Горњоварошани не гледају с поверењем у госпојице. За три године Ната је имала три просца — све их је са задовољством и презиром одбила.

То је била једна од прекретних тачака у животу госпојице Нате. Решила се била тада на врсту еманципације. И личила јој је еманципација, личило јој је да се мало позуба са

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Небо се поново испупи хуком. Пролазили су нови авиони. — Госпојице Лано, је ли то рат? — Не знам, дјецо. Док су се ђаци збијали у гомиле по дворишту и узбуђено ћућорили, Лана је у

Тих дана једном је сусрео и своју учитељицу, блиједу и забринуту, и упитао је: — Госпојице, зашто неки војници носе са собом пушке? Лана се осмјехну. — Ти су ријешили да се не покоре непријатељу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности