Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Камин осветљава гоблене и ино; Осећа се мирис ружа и слаткиша. Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од пустоши и досаде завеса се наборава: У какав се то бездан спустих у тражењу заборава? Много спавам, каткад сањам госпу једну милоусну, А и будан кад сам, често назирем је у полусну.
Ћипико, Иво - Пауци
Око му паде на госпу Паву, дебелу трговчеву удовицу што је отраг двије године умро без порода. Госпа Пава власница је лијепе, простране
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Довешће са собом неку провидну госпу која ће ме још горе кињити него њезин певчић. Сваки пут ће ми стављати до знања ко сам и где ми је место.
Осећа Дадара у мирису те поруке своју господарицу Јелену, властелинку, госпу високог рода и види како и она мирише на исти начин као оне припросте жене које је Дадара волео, као чобанице, праље,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ама шта ти људи, тако затворени, једу! — Друга госпа развуче усне, с правим сажаљењем, за прву госпу: — Ала питаш! она двојица газда, да су жива и здрава, и џакови и сандуци пуни и препуни.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Како су утисци из раног детињства обично врло дубоки и трајни, уложио сам био нарочити труд да младу госпу убедим да сам мушко.
сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се односиле на лепу госпу са јамицама на образу и сочним устима. Код шесте љубави дотерао сам до пољупца.
Срео сам једном једну лепу госпу, која се пријатно насмешила на мене, и мени сену кроз главу: да није то случајно она коју сам заборавио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
с' обзире здесна налијево, те дозивље слугу Голубана: „Голубане, моја вјерна слуго, Ти одјаши од коња лабуда, узми госпу на бијеле руке, пак је носи на танану кулу; од мене ти богом просто било, немој ићи на бој на Косово, већ остани у
Кад то зачу слуга Голубане, проли сузе низ бијело лице, па одсједе од коња лабуда, узе госпу на бијеле руке, однесе је на танану кулу; ал' свом срцу одољет не може да не иде на бој на Косово, већ се врати до